Svet
03.09.2025. 08:53
Svet
03.09.2025. 17:10
Marko R. Petrović
U fokusu
PET RATOVA od kojih strahuje svet
Svakog dana zlatno-plavi voz "Jantar“ polazi iz Moskve na putovanje dugo 1285 kilometara do Kalinjingrada, ruske eksklave sa pola miliona stanovnika smeštene na obali Baltičkog moru između Litvanije i Poljske.
Međutim, u petak, 19. marta 2027. godine, struja u velikom delu istočne Litvanije nestaje, a voz se zaustavlja sat vremena pre granice.
U početku, putnici ne razmišljaju o zaustavljanju i prekidu saobraćaja, ali kako sati prolaze, zbunjenost raste. Do večeri, kondukteri prolaze kroz vagone, objašnjavajući da nema informacija o tome kada će doći struja i da, pošto putnici nemaju vize za ulazak u kombinovanu viznu zonu Evrope, ne mogu da im dozvole da izađu iz voza. Mobilni telefoni i dalje rade, a zabrinuti i gladni ruski putnici počinju da objavljuju uznemirujuće tvitove i video-zapise na Tiktoku; jedan tvrdi da 82-godišnjoj baki treba hitna medicinska pomoć.
Oko ponoći, guverner Kalinjingrada objavljuje da šalje kontingent granične policije u Litvaniju kako bi obezbedio hranu i zalihe. Konvoj obeleženih policijskih vozila prolazi kroz slabo čuvani granični prelaz i niz auto-put A7; američke obaveštajne službe kasnije procenjuju da su većinu ruskih snaga činili veterani specijalnih snaga, koji su iskustvo stekli na prvim linijama fronta rata u Ukrajini, ali u uniformama granične policije.
Litvanska policija i nekoliko vojnih jedinica polaze u poteru za ruskim konvojem, koji stiže do voza i počinje da istovaruje hranu i vodu. U Viljnusu, centar za vanredne situacije sumnja da je nestanak struje posledica sajber napada iz Rusije. Dežurni oficiri bude premijera i ministra odbrane. Telefonski pozivi se odvijaju između Viljnusa i Kalinjingrada, a kasnije i Moskve. Ruske vlasti insistiraju da samo štite svoje građane i pomažu u očuvanju litvanskog suvereniteta tako što osiguravaju da se ruski putnici ne iskrcaju iz voza.
Do subote ujutru, voz je okružen koncentričnim krugovima ruskih snaga i litvanske vojske i policije. Oko podneva odjekuje šest hitaca. Tri ruska policajca padaju, dva su mrtva, jedan je povređen, a jedan litvanski policajac je ranjen. Litvanski osmatrači tvrde da su hici došli iz voza, ali situacija eskalira bez obzira na to. Manje od sat vremena kasnije, Kremlj objavljuje da šalje trupe u Litvaniju da obezbede i evakuišu voz, a 20 minuta nakon toga, oklopna kolona prelaze granicu iz Kalinjingrada ‒ kolona toliko velika i teško naoružana da nijedan posmatrač nije mogao da veruje da je okupljena za samo nekoliko sati.
U Moskvi, Vladimir Putin objavljuje da samo šalje spasilačku misiju; ovo nije, obećava on, invazija. Litvanski ministar odbrane upućuje panični telefonski poziv sedištu NATO-a u Briselu, dok premijer upućuje podjednako panični poziv predsedniku Donaldu Trampu u Mar-a-Lagu. U svakom pozivu, poruka je kratka: Upomoć.
Gore navedeni scenario je izmišljen ‒ za sada ‒ ali on ili neki sličan njemu deluje sasvim moguće. Pitajte one čiji je posao da brinu o sukobima u kojima bi rat mogao da izbije u narednih pet godina, a baltičke zemlje ‒ trio Estonije, Letonije i Litvanije koji se otcepio od Sovjetskog Saveza nakon pada Berlinskog zida, i region koji bi Putin voleo da povrati ‒ nalaze se na listi gotovo svakog stručnjaka.
Ovako svoj tekst za portal "Politiko“ počinje novinar i istoričar Geret M. Graf, analizirajući potencijalne sukobe koji bi mogli da buku u narednih pet godina.
Baltički scenario nije jedini. Ove godine već je "govorilo oružje“ na dva mesta potencijalnih sukoba od kojih strepi svet – rakete su preletele granicu Indije i Pakistana u maju, a zatim je u junu vođen "dvanaestodnevni rat“ Izraela sa Iranom zbog programa nuklearnog oružja.
Iako je indijsko-pakistanski sukob brzo završen, strateški ishodi neposrednog taktičkog uspeha Izraela u Iranu ostaju otvoreno pitanje, navodi "Politiko“.
Ovog leta navršava se 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, i dok se ta vrsta globalnog sukoba može činiti dalekim, realnost je da je svet uglavnom bliži velikom regionalnom ili čak globalnom ratu nego što se čini.
Odnose među državama dodatno komplikuje asimetričan razvoj i upotreba novih tehnologija u oblasti ratovanja, poput autonomnog oružja i dronova.
Analiza nedavnih svedočenja i izveštaja američkih obaveštajnih službi, kao i intervjui sa više geopolitičkih stručnjaka jasno pokazuju da pored Bliskog istoka postoji pet visokorizičnih sukoba koji bi mogli izbiti ili razviti se u narednih pet godina. A svi bi mogli imati duboke i ozbiljne posledice po SAD ‒ vojno, ekonomski ili geopolitički.
Svet
07.07.2025. 14:05
"Prekid vatre između Irana i Izraela je samo vreme za odmaranje ratnika“
To su područja visoke napetosti gde bi vojna invazija, spiralna eskalacija ili čak samo loš 24-časovni period nesporazuma, grešaka, vojnih nesreća ili pogrešnih proračuna mogli dovesti do velikih obračuna, gubitka života i globalnih pukotina.
"Politiko“ objašnjava koje su to tačke:
Indija i Pakistan
Četiri dana početkom maja izgledalo je kao da bi se svet mogao suočiti sa jednim od najstrašnijih nuklearnih scenarija ‒ ozbiljnim sukobom između Indije i Pakistana, dve zemlje sa nuklearnim arsenalom koji nije kontrolisan i obezbeđen tako temeljno kako bi stručnjaci želeli.
Tenzije su eskalirale posle terorističkog napada krajem aprila u spornom regionu Džamu i Kašmir kojim upravlja Indija, što je dovelo do nekoliko dana "raketne razmene“ koja je ciljala vojne baze sa obe strane granice.
Sporovi oko pograničnih regiona zemalja datiraju još od prvobitne britanske podele 1947. godine, kojom su od bivše britanske kolonije stvorene većinski hinduistička Indija i većinski muslimanski Pakistan.
Od tada su izbijali sukobi ‒ uključujući ratove 1965. i 1971. godine, a ovaj drugi je rezultirao novom "linijom kontrole“ između indijskog Kašmira i pakistanskog Kašmira.
U skorije vreme, zemlje su se borile 1999. godine, ali su generalno održavale mir od 2003. godine, čak i kada su u borbama na granici niskog intenziteta poginule desetine ljudi. Indija se i dalje žali ‒ sa razlogom ‒ da Pakistan podržava terorističke aktivnosti na indijskom tlu.
Indija i Pakistan su verovatno bliže nuklearnom sukobu nego bilo koje dve zemlje na planeti.
"Bilten atomskih naučnika“ procenjuje da Pakistan poseduje oko 170 komada nuklearnog oružja, a Indija oko 180.
Bilo kakav nuklearni sukob u Južnoj Aziji imao bi ogromne globalne ekološke i ekonomske posledice, pored neposrednog gubitka života, između razorenih gradova i vetrova opterećenih radioaktivnim otpadom koji se šire širim regionom, podseća "Politiko“.
Čak i ako bi druge velike sile poput SAD i Kine izbegle da budu uvučene u sam rat, efekti "nuklearne zime“ u atmosferi bi dramatično uticali na proizvodnju hrane u susednoj Kini, pa čak i dalje. Jedna studija Rutgersa iz 2019. godine izračunala je da bi nastala glad pogodila "milione ‒ ili čak milijarde“.
Majski sukob je pokazao da, ako se Indija i Pakistan zavade, nema mnogo prostora pre nego što stvari zaista postanu opasne.
"Kada počnete da oštećujete vojne baze druge zemlje, vi degradirate njihove mreže komandovanja i kontrole, a njihova sposobnost da podešavaju odgovor će opadati“, kaže Kristofer Klari, vanredni saradnik Centra Henri Stimson i bivši direktor Pentagona za Južnu Aziju.
"Politiko“ piše da obaveštajne stručnjake naročito zabrinjava što je pakistanska vojna doktrina takva da ne bi mnogo oklevala da upotrebi nuklearnu silu, a doktrina obe zemlje takva da bi verovatno žurile da ispale što više raketa što je brže moguće.
Ipak, navodi "Politiko“, rat velikih razmera između Indije i Pakistana bio bi loš za obe zemlje.
"Najveći pokretač mira između Indije i Pakistana je činjenica da obe zemlje imaju druge hitne prioritete ‒ za Indiju je to veoma ozbiljna strateška konkurencija sa Kinom, kao i razvojna agenda kojom pokušava da se izdigne u status zemalja srednjeg prihoda“, kaže Klari.
Kada je o Pakistanu reč, on napominje da se suočava sa pobunama u regionu Beludžistana, kao i u paštunskim oblastima duž granice sa Avganistanom.
Foto
07.05.2025. 17:25
Neka deca se igraju, a neka vežbaju za rat...
Kina‒Tajvan
Kineski predsednik Si Đinping ima nameru da osvoji Tajvan, ističe "Politiko“, podsećajući da ostrvo i kontinentalnu Kinu nikada u istoriji nije kontrolisala ista vlada.
Si takođe prepoznaje da se stanovništvo ostrva udaljava od njega i svakog interesa za ujedinjenje sa Kinom.
Baš kao što bi baltičke zemlje mogle biti žarište kojim se testira NATO, Tajvan se vidi kao lakmus test ko će voditi globalni poredak 21. veka: Sjedinjene Države ili Kina?
Iako ne postoje formalni sporazumi o odbrani, SAD su odavno rekle da će podržati Tajvan, ali mnogi sumnjaju da li je Donald Tramp u potpunosti posvećen tom obećanju.
Štaviše, ratne igre vašingtonskih istraživačkih centara pokrenule su zabrinjavajuća pitanja o tome da li bi SAD zaista mogle da se bore protiv Kine zbog Tajvana – američke zalihe oružja verovatno neće dugo trajati u višemesečnom sukobu sa Kinom, a stručnjaci procenjuju da bi moglo doći do ogromnog broja žrtava u SAD, koji bi premašio ukupan broj žrtava u Vijetnamu i Koreji za samo nekoliko meseci.
Ako bi Kina osvojila Tajvan, zemlje širom jugoistočne Azije i pacifičkog oboda koje su se udruživale sa SAD počele bi da preispituju koja supersila bi mogla bolje da služi njihovim dugoročnim ekonomskim i bezbednosnim interesima.
Japan i Južna Koreja bi, podstaknute tom sumnjom, mogle da počnu da razmišljaju o sopstvenom nuklearnom programu.
Veruje se da je Si postavio rok do 2027. godine da njegove oružane snage budu spremne za invaziju na Tajvan. Zemlja prolazi kroz masovno gomilanje potencijalnih amfibijskih snaga i čini se da održava redovnije vežbe.
"Oni sve vreme vežbaju (tajvanske scenarije) jer je to najvažnija stvar koju bi njihova vojska ikada mogla biti pozvana da uradi“, kaže Džon Fajner, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u Bajdenovoj administraciji.
Štaviše, Si se predstavio kao transformativna figura u kineskoj istoriji i kako prolaze 2020. i on gleda u svoje nasleđe. Tajvan je jedan od glavnih "nedovršenih“ poslova koji su preostali.
Nije jasno da li Si ima poverenja u svoju vojsku, koja nije samo prožeta korupcijom, već je i neiskusna. Bilo je više čistki i mnogo znakova da Si nema potpunu kontrolu nad politički moćnim institucijama vojske i mornarice.
Invazija na Tajvan preko moreuza bila bi jedna od najambicioznijih i najtežih vojnih operacija ikada preduzetih u svetskoj istoriji – a Kina bi to radila sa vojskom koja, uprkos obimnoj obuci i naprednoj tehnologiji, ima veoma malo iskustva u stvarnom svetu.
Kina je poslednji put ratovala 1979. godine i praktično nema aktivnih oficira ili osoblja sa stvarnim borbenim iskustvom.
Si je sigurno takođe oprezan zbog problematične ruske invazije na Ukrajinu – koja je, na papiru, bila mnogo lakši izazov za vojsku sa daleko svežijim borbenim iskustvom.
Postoji i mnogo opcija "manje invazije“ koje bi Si mogao da pokuša da sprovede, poput blokade ili pokušaja sprovođenja carina na robu koja izlazi ili ulazi u Tajvan.
Krajnji efekat tokom vremena bi vrlo lako mogao da se završi isto kao i potpuno preuzimanje, ali bi to bila mnogo teža borba za američke političare ‒ da li bi Amerika zaista rizikovala živote i svoje preskupe nosače aviona da bi probila carinski karantin Tajvana?
Vesti
04.05.2024. 12:39
Vučić: "Tajvan je Kina i tačka"
Rusija‒Baltik
Ako bi odabrao da napadne tri male baltičke zemlje, Vladimir Putin bi mogao da ostvari dva cilja, tvrdi "Politiko“ ‒ da povrati teritoriju za koju veruje da je istorijski ruska, ali i da testira NATO i Evropu, ciljajući neke od njenih najmanjih i najizolovanijih članica.
"Ponekad postoji nesporazum o tome kako bi sukob mogao da izgleda“, kaže Gabrijelijus Landsbergis, koji je do prošlog decembra bio ministar spoljnih poslova Litvanije.
Navodi da bi Rusija mogla da pribegne malim napadima, poput zapaljive naprave u avionu.
Napad na bilo koju od tri baltičke zemlje ‒ koje su se pridružile NATO-u ‒ predstavljao bi neposredni test za posvećenost SAD ovom savezu.
Trampova povremena podrška Evropi i NATO-u čini pitanje još kompleksnijim i, potencijalno, primamljivijim za Putina. Čak i ako bi SAD odustale od početne podrške invaziji na Baltik, šta ako druge zemlje NATO-a pohitaju i Rusija uzvrati direktnim napadima na, recimo, Poljsku, Nemačku ili Ujedinjeno Kraljevstvo, saveznike koje bi SAD možda bile spremnije da brane?
Putin je godinama jasno govorio o svojoj želji da rekonstruiše Sovjetski Savez i granice Ruskog carstva ponovnim osvajanjem zemalja, uključujući Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu i Baltik, piše "Politiko“.
Štaviše, on takođe očajnički želi da sruši zapadni liberalni poredak, a ništa to ne bi učinilo brže nego da se pokaže da su zapadni bezbednosni savezi prazno obećanje, dozvoljavanjem da jednu ili sve baltičke države ponovo okupira Rusija.
Bilo kakav ruski napad na Baltik u velikoj meri zavisi od rata u Ukrajini, koji nastavlja da iscrpljuje rusku vojnu moć brže nego što je iko zamišljao. Ukrajina je nedavno procenila da je Rusija pretrpela milion žrtava ‒ mrtvih, ranjenih i nestalih ‒ u trogodišnjem ratu.
U svedočenju pred Kongresom u aprilu, šef Evropske komande SAD general Kristofer Kavoli rekao je da SAD veruju da je Rusija izgubila oko 3000 tenkova, 9000 oklopnih vozila, 13.000 artiljerijskih sistema i više od 400 sistema protivvazdušne odbrane samo u protekloj godini.
Indija‒Kina
Kao i granični spor sa Pakistanom, dugotrajne granične tenzije između Indije i Kine sežu do britanskih kolonijalnih vremena ‒ Velika Britanija i Tibet su se 1914. godine dogovorili o granici sa Indijom koju Kina nikada nije prihvatila.
Godine 1962, kineske trupe su pokušale da okupiraju ono što se smatralo indijskom teritorijom, što je dovelo do jednomesečnog sukoba u kojem je poginulo nekoliko hiljada ljudi.
Na kraju, Kina je precrtala granicu i nazvala je "Linija stvarne kontrole“. U daljim borbama 1967. godine poginulo je nekoliko stotina vojnika sa obe strane, a još jedan sukob je jedva izbegnut 1980-ih, kada je Kina pogrešno protumačila indijsku vojnu vežbu kao mogući napad.
Od tada, vojske obe zemlje postale su neke od najvećih i najnaprednijih na svetu.
Granica sa Indijom od 4000 kilometara ukazuje na geopolitičku realnost Kine: ona se nalazi u jednoj od najneprijateljskijih geografskih oblasti od svih zemalja na svetu; ima kopnene granice sa 14 suseda i sporne pomorske granice sa još sedam. Među tim susedima su i četiri nuklearne sile (od još osam), a Kina je ratovala sa pet suseda od Drugog svetskog rata.
Svaki potencijalni sukob suočava se sa ozbiljnom asimetrijom: Indija ima mnogo više naseljenih centara u dometu kineskih projektila nego što Kina ima na svojoj strani.
"Politiko“ piše da je ceo region zreo za nesporazume i eskalaciju ‒ i danas je i kineskim i indijskim trupama zabranjeno nošenje oružja duž granice.
Godine 2020. okršaji između vojski visoko u Himalajima vođeni su u brutalnoj borbi prsa u prsa, pesnicama, kamenjem, stubovima ograde, pa čak i palicama obmotanim bodljikavom žicom. Najmanje 20 indijskih vojnika je poginulo, od kojih su neki poginuli padajući niz planinu. Stradalo je možda čak 40 kineskih vojnika.
Još jedan faktor koji bi mogao učiniti rat verovatnijim jeste to što dve zemlje nemaju nikakve uobičajene zaštitne ograde ‒ sporazume i rutinske kanale za razgovor koji mogu pomoći u deeskalaciji krize, kao što je "vruća linija“ između Moskve i Vašingtona sprečavala pogrešne procene tokom Hladnog rata.
Koliko god da su tenzije na terenu visoke, čini se malo verovatnim da bi rukovodstvo Indije ili Kine želelo rat zbog tako udaljene teritorije – i verovatno bi postojao brz i ozbiljan međunarodni pritisak za deeskalaciju.
Štaviše, obe zemlje se suočavaju sa ogromnim ekonomskim pritiskom kod kuće.
Nedavni potezi izgleda pokazuju da Kina zapravo pokušava da ojača odnose sa opreznom Indijom.
Korejsko poluostrvo
Skoro tri generacije nakon što je počeo, Korejski rat nikada nije zvanično završen, a i visoko razvijena zapadna ekonomija Juga i Sever, koji je još u poljoprivrednom dobu, osećaju to.
Demilitarizovana zona duga 240 kilometara između Severne i Južne Koreje postoji toliko dugo ‒ oko šest decenija ‒ da je izrasla u jednu od najdivljijih šuma na svetu, prepunu hiljada raznovrsnih vrsta divljih životinja.
Spoljni obod demilitarizovane zone jedno je od najjače utvrđenih i branjenih mesta na svetu, sa artiljerijom i minama u pripravnosti, a ceo Seul je u dometu raketa Severa.
Ulog je, piše "Politiko“, visok do neba.
Ne postoji režim na svetu gde SAD i Zapad znaju manje o tome šta se u njemu dešava, dinamici moći ili planovima nego što je Severna Koreja. To je izuzetno teška obaveštajna meta i ona koja stalno iznenađuje Zapad.
SAD i dalje imaju 30.000 vojnika na poluostrvu kako bi pomogle u obezbeđivanju Južne Koreje, a svi bi bili meta već u prvim satima po mogućem izbijanju sukoba.
Severna Koreja polako propada, mučena glađu i osakaćena brutalnošću vlade, a rukovodstvo Kim Džong Una nije učinilo ništa da preokrene njenu budućnost, smatra „Politiko“.
Svet
24.07.2025. 08:40
Kim Džong Un pozvao vojsku Severne Koreje da se pripremi za pravi rat
Njegov adut je nuklearno oružje, koje ga je zaštitilo od sudbine diktatora poput Sadama Huseina i Moamera Gadafija. Ako Kim oseti slabost ili ‒ s pravom ili ne ‒ egzistencijalnu pretnju svojoj vladavini sa Zapada, sve je moguće.
Korejsko poluostrvo je takođe region koji bi mogao da se suoči sa veoma ozbiljnim posledicama drugog reda ako se bilo koji od drugih sukoba na ovoj listi zaista desi.
Ako, na primer, Kina krene protiv Tajvana ili SAD odbiju da brane Baltik, to bi moglo da navede zemlje da sumnjaju u bezbednosne obaveze SAD protiv Severne Koreje ili Kine ‒ a obaveštajni stručnjaci se plaše da bi Južna Koreja ili čak Japan mogli da pokušaju da koriste nuklearno oružje kao odgovor.
Nedavne ankete javnog mnjenja u Južnoj Koreji pokazuju da 70 odsto zemlje podržava razvoj sopstvenog nuklearnog arsenala.
Iako je Severna Koreja razvila nuklearno oružje i delove sistema za lansiranje, nije sasvim jasno koliko Pjongjang treba da bude uveren u svoju sposobnost da uspešno lansira i ispusti nuklearnu bombu.
Prema nedavnim procenama, Korejsko poluostrvo je stabilno kao što nije bilo godinama – a sa Trampom u Beloj kući, koji ga je dva puta ugostio na samitima, Kim se može osećati sigurno kao što nije već neko vreme.
Svet
02.09.2025. 10:55
Oko 2.000 severnokorejskih vojnika poginulo u rusko-ukrajinskom sukobu
Svet
26.08.2025. 10:14
Si Đinping o odnosima Kine i Rusije: "Stabilan izvor svetskog mira"
Svet
08.07.2025. 21:55
Da li je na pomolu nova faza nuklearne krize?
Komentari
