Svet
30.12.2021. 07:05
Svet
01.11.2022. 16:15
R. E.
Muamer el Gadafi
Ljudi u Libiji i dalje ginu, ali izgleda da je samo nafta bitna
Dve čitulje objavljene nedavno u beogradskoj dnevnoj štampi podsetile su nas da je prošlo 11 godina od kako je, posle 42 godine na vlasti, svrgnut i ubijen nekadašnji libijski vođa Muamer Gadafi.
Gadafi je otišao kao jedna od žrtava arapskog proleća koje je počelo u Tunisu, a vrlo brzo proširilo se i na Libiju, Egipat, Jemen, Siriju i Bahrein. U nekim od tih država – Libiji, Siriji i Jemenu – to "proleće“ još traje svakodnevno odnoseći sa sobom brojne žrtve.
Iako je na samom početku pobune delovalo da Gadafi ipak ima situaciju pod kontrolom, vrlo brzo se pokazalo da to baš i nije tako. U jednom od poslednjih pojavljivanja na televiziji, marta 2011. godine, Gadafi je delovao kao lav u kavezu, zaklinjući se u "borbu do poslednjeg čoveka“ protiv stranaca ukoliko NATO bude intervenisao.
Ponudio je novac i novi ustav ukoliko oni koji su se pobunili protiv njegove vladavine odustanu od pobune i za sve okrive Al Kaidu i druge aktere događaja. Do avgusta, međutim, krug njegovih bliskih saradnika se raspao, a predvodnik ovog rasula bio je ministar spoljnih poslova Libije i Gadafijev dugogodišnji saradnik Musa Kusa.
On se tajno prebacio u London, da bi po hitnom postupku bio prebačen u Katar, gde je smešten u kuću sa dvadesetčetvoročasovnim obezbeđenjem. Pretpostavlja se, naime, da je Kusa bio dvostruki agent, koji je istovremeno radio i za Gadafija i za Zapad.
Gadafijev režim odbio je da se povinuje zahtevima demonstranata i na njih je poslao policiju i vojsku, što su u UN ocenili kao prekomernu upotrebu sile, zbog čega je iznad Libije uvedena zona zabranjenog leta. Uskoro su se u sukob uključile i NATO snage predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, a njihova kontrola vazdušnog prostora nad ovom državom odlučujuće je uticala na to da konačni ishod sukoba bude u korist Gadafijevih protivnika.
Svet
25.03.2018. 09:21
GADAFIJEV DUH STIGAO DA NAPLATI DUG: Ko je sve od zapadnih političara uzimao novac od brutalno ubijenog lidera Libije
Na kraju, bitka kod grada Sirta, zapamćena po ogorčenim uličnim borbama, bila je odlučujuća u pogledu budućnosti ove zemlje, a u svetlu međusobnih rivalstava sukobljenih frakcija, ali i odnosa između Istoka i Zapada.
Konačno, u oktobru, dok se mreža pobunjeničkih snaga stezala oko poslednjih nekoliko gradskih blokova koji su bili pod kontrolom Gadafijevih pristalica, nekadašnji neprikosnoveni lider pokušao je da se probije iz okruženja ka jugu.
Bio je 20. oktobar. U prepodnevnim satima kolona od 10 pikapa i terenaca krenula je prema unutrašnjosti zemlje, odnosno, kako se kasnije verovalo, prema granici sa Čadom.
Gadafi nije ni slutio da je pod stalnom prismotrom britanskih i francuskih obaveštajaca bio već mesec dana.
Kada su se vozila udaljila iz Sirta, francuski obaveštajci koji su pratili konvoj preko zaštićene kriptoveze dali su koordinate i pravac kretanja pilotima "miraža“ uključenih u akciju sprovođenja zone zabranjenog leta. Ubrzo na nebu iznad Sirta pojavila su se tri "miraža-2000“ i, praktično, zbrisali konvoj.
Ubrzo iz pravca Sirta glavnim drumom krenula je rulja prema mestu napada jer se gradom "nekim čudom“ pronela vest da je viđen Gadafi i da je ubijen na putu.
Rulja je na mestu napada počela da ubija sve koje je zatekla – i preživele i ranjene. U jednom od betonskih propusta pobunjenici su otkrili da se neko skriva. Galamom, štapovima i pucnjima naterali su nekoliko osoba da izađu. Među njima bio je i Muamer el Gadafi.
Nakon bestijalnog iživljavanja, Gadafi je konačno ubijen. Libija je i danas zemlja rastrzana sukobima. Krajem avgusta u borbama suprotstavljenih milicija u Tripoliju poginulo je 32 ljudi. A glavna briga svih je da se održi libijska proizvodnja nafte, koja na dnevnom nivou iznosi oko 1,2 miliona barela.
Komentari
