Gde su ostale “Grete” koje su htele da promene svet?

Gde su ostale “Grete” koje su htele da promene svet?


Za kim zvone zvona. Ovih dana za Gretom Tunberg i to u Malmeu.

“U saradnji sa globalnim klimatskim štrajkom, zvona crkve zvone i okupljamo se za molitvu za budućnost Zemlje. Molimo se zato što verujemo da je čovek odgovoran za upravljanje i negovanje Božjeg Stvaranja, kako bi deci bila data mogućnost za budućnost. Molimo se jer znamo da klimatske promene utiču na najugroženije – siromašne, decu i žene. Molimo se zato što verujemo u čovekovu sposobnost za promenu “, objasnila je crkva Švedske na svojoj web stranici, dokazujući da je klimatskom pokretu očigledno falio taj božji “final touch”.

Potragu za mesijom, božjim otelotvorenjem koje će rešiti “egzistencijalnu” klimatsku krizu, pomenuta crkva je prošle godine na trenutak okončala. Greta je proglašena za “Isusovog naslednika” na Twitter stranici švedske Limhaman crkve. Njen nastup u UN, dogmatsko uverljiv, jeste podstakao novu vrstu agresivne religije spasavanje planete. Ali, to je već neka druga priča.

AP Photo/Jason DeCrow

AP Photo/Jason DeCrow

Mlada šesnastogodišnja aktivistkinja je svojim “climate nazi” nastupom u UN podigla tenzije. Zapadni mediji su je prigrlili kao dete koje će promeniti svet, drugi su je okarakterisali kao marionetu političara, treći su doveli u sumnju njenu uračunljivosti (dijagnostifikovan joj je Aspergerov sindrom, autizam i opsesivno-kompulsivni poremećaj), četvrti su iskritikovali Gretinu ekološku nestručnost. I ne ulazeći u meritum svake od pomenutih tvrdnji, Gretu treba pohvaliti za iskrenost. Ali, samo toliko.

Povezane vesti – Gretenizam – poslednji stadijum kapitalizma

Jer, dok je zapaljivo govorila o tome kako su joj “oteli detinjstvo”, u glavnoj sali Ujedinjenih Nacija, Angela Merkel, Emanuel Makron, kineski predstavnici, pa i američki, raspravljali su o klimatskim promenama. Na poligonu UN, čisto proforme radi, dogovarali su šta dalje. I na kraju dana nisu ništa zaključili. Kinezi su rekli da ih klima ne interesuje, Amerikanci su to potvrdili ćutanjem, a samo je Nemačka imala konkretan plan o smanjenju emisije CO2, ali nedovoljno ambiciozan, rekli bi Nemci. I suviše nacionalan, rekli bi svi drugi.

Tako je Greta postala globalni fenomen, onaj koji je lako upotrebljiv za pomeranje fokusa, preusmeravanja pažnje, zarad ostvarivanja nekog političkog interesa. Da li je Greta nešto postigla? Da li je otkrila nešto novo? Da li je ujedinila planetu ka istom cilju? Da li će ti isti političari koji su joj aplaudirali pred govornicom u Njujorku, nešto konkretno uraditi? U konačnici, da li je Greta promenila svet? I gde su ostale “Grete” koje su se borile za promene?

Malala Jusuf Zaj

Kada je imala 11 godina, Malala je napisala dnevnik o svom teškom žitovu u Pakistanu pod vlašću talibana. Vrlo brzo je dnevnik stekao ogromnu svetskju pažnju. Ona je počela javno da govori o potrebi da devojčice imaju pravilan pristup obrazovanju u njenoj zemlji. Ali tri godine kasnije njen život se zauvek promenio kada joj je napadač, u znak odmazde za aktivizam, u školskom autobusom pucao u glavu. Međutim, pokušaj ubistva nije zaustavio Malalu, a njena popularnost je rasla.

EPA-EFE/BRENDAN ESPOSITO

EPA-EFE/BRENDAN ESPOSITO

Pojavila se na naslovnici časopisa Time, a 2014. godine postala je najmlađa osoba koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir.

“Ova nagrada nije samo za mene. Ona je za onu zaboravljenu decu koja žele obrazovanje”, rekla je Jusuf Zaj. “To je za onu uplašenu decu koja žele mir. To je za onu decu bez glasa koja žele promene. Ovde sam da se zalažem za njihova prava, da podignu svoj glas. Nije vreme da ih sažaljemo.”

U Pakistanu se ništa nije promenilo, a Malala je istakla da će nastaviti da se bori za obrazovanje devojčica.

Ema Gonzalez

Naoružani napadač je februara 2018. upao u srednju školu Marjori Stoneman Douglas u Parklandu na Floridi, usmrtivši 17 ljudi. Umesto da budu poraženi ovim tragičnim događajem, mnogi od tinejdžera koji su preživeli pucnjavu započeli su nacionalnu kampanju kako bi pokušali da okončaju nasilje oružjem. Ema Gonzalez, koja je tada imala samo 18 godina, pojavila se kao jedna od vođa novog pokreta. Osnovala je grupu za nadzor oružja “Nikad više”. U martu 2018. godine držala je snažan govor na “Maršu za naše živote” u Vašingtonu, kada je pročitala imena svojih poginulih kolega, a zatim prkosno ćutala četiri minuta – koliko je vremena trebalo napadaču da izvede masakr.

Instagram

Instagram

Nakon kampanje, zakonodavci na Floridi su u martu 2018. usvojili Zakon o javnoj bezbednosti srednje škole nazvana “Marjori Stoneman Douglas akt”, kojim je povećana starost za kupovinu oružja sa 18 na 21 godinu.

Elif Bilgin

Kada je imala samo 16 godina, nakon dve godine istraživanja i neuspelih pokušaja, devojčica iz Turske je konačno razvila proces kojim se kora banane pretvara u bioplastiku. Takvo otkriće potencijalno može da smanjizagađenje na bazi nafte. U svom časopisu Bilginova ke napisala da Tajland dnevno baca 200 tona kore od banane, što bi moglo mnogo bolje da se iskoristi. Zato je i počela sa eksperimentima i i osvojila  nagradu za nauku od 50.000 dolara u okviru Google-ovog takmičenja.

Elif Bilgin

Amika Džordž

Nakon što je pročitala članak o tome koliko je siromašnih Britanki propustilo školu zbog stigme oko menstruacije ili nemogućnosti da kupi  higijenske proizvode poput tampona i uložaka, Amika Džordž je sa 17 godina pokrenula popularnu peticiju upućenu Vestminsteru koja je imala preko 200 000 potpisnika. Onovala je organizaciju #FreePeriods aprila 2017. godine. U sklopu svoje kampanje organizovala je proteste kako bi uverila vladu Velike Britanije da pruži besplatne higijenske proizvode školarkama.

Džordžova je pisala za Vogue o ulozi aktivizma među mladima, a takođe i za The Guardian i The Telegraph o obavezi Engleske da obezbedi besplatne higijenske proizvode za siromašne studente u Engleskoj.

Amika Dzordz

Ona je isticala i koliko je važno poboljšati obrazovanje muškaraca tako da se mogu boriti protiv tabua menstruacije. Britanski ministar finansija Filip Hamond je marta 2019. godine najavio da će srednje škole u ​​Engleskoj dobiti sredstva za pružanje besplatnih higijenskih proizvoda siromašnim mladim ljudima.

Mlada britanska aktivistkinja je bila zadovoljna odlukom, ali je istakla da ista pravila treba da važe i za osnovne škole, jer menstruacija može početi i ranije. Džordžova je proglašena najuticajnijom tinejdžerkom 2018. godine  na listama The Big Issue Top 100 Changemakers i Teen Vogue 21 do 21 godine. Džordžova je osvojila nagradu Bill & Melinda Gates Foundation Goalkeepers Campaign u 2018. godini, koja joj je uručena na ceremoniji u Njujorku.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar