Svet
26.04.2023. 13:52
Svet
21.05.2023. 17:10
Boško Vukčević
Godišnjica nezavisnosti
Izrael – 75 godina borbe za opstanak
Posle gotovo dve hiljade godina lutanja, migracija po celom svetu i života u dijaspori narod Izrailja ili Jevreji konačno su 14. maja 1948. godine osnovali ili obnovili svoju državu Izrael.
Tog dana po važećem kalendaru ili uoči subote 6. ijara 5708. godine po hebrejskom kalendaru je jedan od osnivača i obnovitelja države David Ben Gurion pročitao Deklaraciju nezavisnosti u Tel Avivu pa se taj datum uzima kao zvaničan datum obnove države Izrael.
Proces obnove države nije bio nimalo lak i prethodili su mu brojni sukobi sa Arapima, pre svega sa Palestincima, ali i brojna, neispunjena, obećanja Britanaca, koji su Palestinu držali kao svoju mandatnu teritoriju, da će Jevrejima dati "zemlju Izraelovu“.
Ove godine Izrael slavi 75 godina od obnove. Pošto se godišnjica slavi po hebrejskom kalendaru, proslava je počela 25. aprila u večernjim satima paljenjem 12 baklji koje označavaju 12 izraelskih plemena, a nastavljena je brojnim svečanostima 26. aprila.
Prema rečima rabina Isaka Asiela, nade Jevreja u nacionalno-političku obnovu bile su povezane s idejom o povratku u Palestinu, "zemlju Izraelovu“, svoju istorijsku postojbinu.
"Povratak u Cion predstavljao je osnovno načelo svih mesijanskih pokreta koji su tokom srednjeg veka ponikli u jevrejskom narodu. Početkom 18. veka, radikalni engleski filozof Džon Toland smatrao je da će ’… ako se ikada ponovo nastane u Palestini, mestu sa kojeg potiču (što uopšte nije isključeno), oni, zahvaljujući svom izvanrednom zakoniku (misli se na Mojsijev), biti daleko mnogoljudniji, bogatiji i snažniji no ijedna danas postojeća nacija’“ – kaže Asiel za "Ekspres“. Dodaje da su tridesetih godina 19. veka rabi Cvi Hirš Kališer u istočnoj Pruskoj i rabi Juda Alkalaj u Srbiji objavili svoje predloge o načinu povratka Jevreja u Cion.
"Rabi Alkalaj je uspeo da ’50-ih godina pobudi živo zanimanje za svoj plan u jevrejskim i nejevrejskim krugovima Londona. Na rabi Kališerovu inicijativu, 1860. godine u Torunu (tadašnjoj Pruskoj) održan je skup posvećen problemu jevrejske naseljeničke aktivnosti, posle čega je u Frankfurtu na Odri osnovano društvo za naseljavanje Palestine.“
Asiel ističe da je ideološko obrazloženje o obnovi jevrejske nacije u njenoj istorijskoj domovini dao Mozes Hes u svojoj knjizi "Rim i Jerusalim“ (1862).
"On je zaključio da Jevreji predstavljaju ne samo versku skupinu, nego i posebnu naciju, i stoga je smatrao da nema nade da će se stopiti s okolnim narodima. Jevreji, naročito oni u istočnoj Evropi, koji su ostali verni tradiciji, kadri su da obnove svoje nacionalno-političko bivstvo u Izraelovoj zemlji“, pojašnjava Asiel. Naglašava da je pojava dr Teodora Hercla (1860–1904) na istorijskoj sceni označila novu stepenicu u razvitku jevrejskog nacionalnog pokreta.
"Polazeći od uverenja da su svi Jevreji sveta povezani jedinstvenom sudbinom i da savremeni antisemitizam nije prolazna pojava već postojani činilac u odnosu okolnih naroda prema Jevrejima, Hercl je zaključio da su oni nacija koja se bori za svoj opstanak. Smatrao je da se ’jevrejsko pitanje’ može rešiti samo ’obnavljanjem jevrejske države’“, ističe Asiel.
Direktor Balkanskog centra za Bliski istok i član odbora Evropske muslimanske mreže Ian Ejub Kostić slaže se da se ideološki temelji države Izrael nalaze u cionističkoj ideji čiji je duhovni otac i utemeljivač jevrejski novinar i aktivista Teodor Hercl. Međutim, on daje različito tumačenje i baca drugačije svetlo na proces obnove Izraela od onog koji zastupa rabin Isak Asiel. Naime, Ejub Kostić objašnjava da cionizam predstavlja jevrejski sekularni ultranacionalistički projekat koji je još od svog početka imao pretenzije da uspostavi ekskluzivističku državu namenjenu isključivo Jevrejima. U tu svrhu osnovana je Cionistička organizacija 1897. godine kada je u Bazelu održan i njen prvi kongres.
"Ono što je važno napomenuti u kontekstu Hercla jeste da je on bio sklon značajno pragmatičnijim rešenjima poput otkupa dela teritorije od bilo koje države na svetu sa ciljem uspostavljanja države za Jevreje“, piše Ejub Kostić u autorskom tekstu za "Al Džaziru“. Dodaje da su, međutim, unutar cionističkog pokreta prevladali oni najekstremniji koji su zagovarali da država Jevreja može isključivo da postoji na teritoriji starozavetnog Ciona, koji se teritorijalno (u većoj ili manjoj meri) podudarao sa današnjom Palestinom.
"U tom malignom fantazmu cionističkih fanatika postojao je samo ’jedan mali problem’, a to je da su zemlju starozavetnog Ciona više od hiljadu godina naseljavali arapski sunitski muslimani i hrišćani.“
Svet
10.05.2023. 18:10
Netanjahu: "Spremni smo da pojačamo napade na Gazu"
"Zbog ove činjenice morao je da se kreira jedan od najmorbidnijih mitova u svetskoj povesti o Palestini kao ’nenaseljenoj i pustoj teritoriji’. Naravno, ovako kreirani mit o ’praznoj’ Palestini bio je savršeno kompatibilan s idejom o Jevrejima kao ’narodu bez zemlje’“, ističe Ejub Kostić.
O ovom mitu za "Ekspres“ priča i dugogodišnji spoljnopolitički komentator "Politike“ Boško Jakšić koji kaže da je jedna od najžešćih promotora ovog mita bila Golda Meir, jedna od osnivačica države Izrael, a kasnije i premijerka ove zemlje.
"Njen slogan je glasio – ’zemlja bez naroda, za narod bez zemlje’. Međutim, samo druga polovina ovog slogan je tačna. Jevreji su državu izgubili u prvom veku nove ere kada su Rimljani uništili Jerusalim. Od tada su oni lutali svetom od Bliskog istoka, preko Afrike, Rusije, Evrope i svuda su bili progonjeni i označavani i tretirani kao građani drugog reda. Ipak, prva polovina slogana Golde Meir je netačna jer ta zemlja nije bila bez naroda, već su tu živeli Palestinci i to isto od davnina i isto dugo koliko i Jevreji“, naglašava Jakšić, podvlačeći da je već tada otvoren konflikt između Jevreja i Palestinaca koji je najduži u istoriji, a da je država Izrael nastala u ratu.
"Pre nego što je Izrael zvanično proglašen državom 14. maja 1948. godine vršen je ogroman pritisak da se ubrza odlazak Britanaca i iseljavanje Palestinaca. Čak su određene radikalne cionističke grupe vršile terorističke napade na Britance kako bi se njihov odlazak ubrzao“, kaže Jakšić.
Svet
20.04.2023. 09:19
"Oni koji se udružuju s Iranom udružuju se sa bedom"
Počeci obnove državnosti
Prema rečima rabina Isaka Asiela, početkom 19. veka jevrejski živalj u Palestini iznosio je tek nekoliko hiljada duša, koje su živele u Jerusalimu, Safedu, Tiberiji i Hebronu.
"Sedamdesetih godina 19. veka deo omladine bio je ponet idejom o zemljoradničkom poslu te su tako nastala dva prva jevrejska poljoprivredna naselja, Petah Tikva, severno od Jafe, i Hej Oni u Galileji (1878). Početkom ’80-ih godina jevrejsko stanovništvo je iznosilo 24.000 duša, od toga 15.000 u Jerusalimu“, ističe Asiel dodajući da se za deset godina koje su prethodile Prvom svetskom ratu u Palestinu uselilo približno 35.000–40.000 mladih Jevreja.
"Krajem 1917. godine britanska vojska zauzela je jug Palestine, uključujući Jafu i Jerusalim, a 1918. cela zemlja se našla u rukama Engleza. Balforova deklaracija bilo je pismo koje je britanski ministar inostranih poslova lord Balfor 1917. uputio vođama britanske jevrejske zajednice, u kome u ime vlade podržava jevrejske težnje za stvaranje ’nacionalnog doma’ u Palestini. Ovo pravo je potvrđeno i mandatom Društva naroda, koji je snagom međunarodnog priznanja potvrdio istorijsku povezanost jevrejskog naroda sa Zemljom Izraela i pravo Jevreja na obnovu svog nacionalnog ognjišta. Sledeći korak zbio se 29. novembra 1947. godine kada je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju o stvaranju Jevrejske države u Zemlji Izraela. Skupština je stanovnicima zemlje stavila u dužnost da preduzmu sve neophodne mere za oživotvorenje ove rezolucije. U petak, 14. maja 1948. g. David Ben-Gurion je objavio Deklaraciju o nezavisnosti u kojoj piše sledeće:
’Odlučujemo da će, od trenutka isteka mandatnog roka, noćas, uoči subote 6. ijara 5708. g., a 15. maja 1948. g., pa sve do stvaranja i normalnog funkcionisanja izbornih državnih organa, u skladu s ustavom koji će doneti izabrana Ustavotvorna skupština najkasnije do 1. oktobra 1948. g. Narodni savet delovati kao Privremeni državni savet, a njegov izvršni organ – Narodna uprava – predstavljaće Privremenu vladu Jevrejske države, koja će se zvati Izrael’“, objašnjava Asiel.
Komentarišući 75 godina od obnove Izraela, dugogodišnji spoljnopolitički komentator "Politike“ Boško Jakšić kaže da je Izrael nastao u turbulentna vremena, pre svega zahvaljujući britanskom obećanju da će naći dom za Jevreje.
Život
03.04.2023. 15:05
Izrael iz prve ruke: Tajne i iznenađenja koja znaju samo lokalci
"Na neki način, to je bilo iskupljenje za pretrpljene strahote i Holokaust tokom Drugog svetskog rata koji sile Alijanse nisu mogle da spreče. Odabrana je teritorija Palestine koju su Britanci držali kao svoju mandatnu teritoriju i namenili je Jevrejima“, pojašnjava Jakšić.
Nakon što je Generalna skupština UN 1947. usvojila rezoluciju o stvaranju Jevrejske države u Zemlji Izraela, a 14. maja 1948. Ben Gurion objavio Deklaraciju o nezavisnosti, već 15. maja ’48. izbija Prvi rat Arapa i Izraelaca ili Arapsko-izraelski rat poznat i kao Rat za nezavisnost u Izraelu ili Al Nakba (katastrofa) kod Arapa, odnosno Palestinaca. On je odmah prerastao u međunarodni sukob između Izraela i arapskih zemalja. Udružene divizije iz Egipta, Jordana i Sirije, uz ekspedicione snage iz Iraka, ušle su u Palestinu, preuzele kontrolu nad arapskim oblastima i odmah napale izraelske snage i nekoliko jevrejskih naselja.
Usledilo je 10 meseci borbi, prekinutih u nekoliko navrata krhkim primirjima, koje su se uglavnom vodile na teritoriji bivšeg Britanskog mandata i kratko na Sinajskom poluostrvu i u južnom Libanu. Kao rezultat rata, Izrael je zadržao teritorije koje je Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 181 predložila za predloženu jevrejsku državu, ali i gotovo 60% površine arapske države predložene planom o podeli iz 1948. uključujući okolinu Jafe, Loda i Ramle, Galileju, neke delove Negeva, širok pojas uz put Tel Aviv – Jerusalim, Zapadni Jerusalim i neke teritorije na Zapadnoj obali.
Jordan je preuzeo kontrolu nad ostatkom Britanskog mandata, koji je anektirao, dok je egipatska vojska preuzela kontrolu nad pojasom Gaze. Na Jerihonskoj konferenciji 1. decembra 1948. 2000 palestinskih delegata zatražilo je ujedinjenje Palestine i Jordana, kao korak ka punom arapskom jedinstvu, ali za palestinske Arape nije obrazovana država.
Vesti
03.04.2023. 13:15
Izraelski ambasador: "Srbija je naš najvažniji prijatelj i saveznik u regionu"
Prema rečima Boška Jakšića, posle ovog rata je više od 700.000 Palestinaca proterano. Oko 500 naselja i sela je spaljeno, uništeno ili ispražnjeno, a Izrael je naučio da živi sa tenzijom i neprekidnim pokušajima Palestinaca, uglavnom nasilnim, da dođu do države. To je uticalo na kolektivnu psihu Jevreja jer je bezbednost u Izraelu najvažnije pitanje, pa čak i žene služe vojsku u trajanju od dve godine.
"Palestinci su pokušali da uzvrate oružjem i terorom i terorističkim akcijama. Na kraju su odustali od terorizma i otvoren je prostor za mirovne pregovore. U Oslu je 1993. godine potpisan mirovni sporazum za koji su trojica potpisnika Jaser Arafat, vođa Palestinaca i izraelski premijer i predsednik Jicak Rabin i Šimon Peres dobili Nobelovu nagradu za mir. Međutim, od mira nije bilo ništa i vrlo brzo su se tenzije ponovo razvile, a naročito kada je završena era laburista u Izraelu i kada je na vlast došla partija Likud sa Benjaminom Netanjahuom na čelu koji je zaoštrio odnose sa Palestinom i intenzivirao jevrejsku kolonizaciju Zapadne obale posebno od kako je Izrael 2015. odlučio da odustane od pojasa Gaze i prepusti ga Palestincima.
Kolonizacija Zapadne obale na kojoj danas živi 500.000 Jevreja je apsolutno smanjila teritoriju na kojoj bi trebalo da bude Palestinska zemlja na osnovu mirovnog sporazuma. Tu treba uključiti i kolonizaciju istočnog Jerusalima koji je tradicionalno bio palestinski, ali je posle rata 1967. Izrael zauzeo Gazu, Zapadnu obalu i istočni Jerusalim i Jerusalim proglasio za večitu i nedeljivu prestonicu Izraela, suprotno svim međunarodnim dogovorima koji su predviđali međunarodni status Jerusalima, a pogotovo starog grada gde su religiozne svetinje i Jevreja i hrišćana i Arapa, odnosno muslimana“, ističe Jakšić dodajući da je i pored svih tenzija i sukoba sa Palestincima Izrael danas jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta, mimo toga što je nuklearna sila, iako to nikada zvanično nisu priznali.
Inače, proslava 75. godišnjice poklapa se sa možda i najtežim periodom i najvećim podelama u društvu u istoriji Izraela do koje je došlo zbog plana Benjamina Netanjahua o reformi pravosuđa.
Protivnici reforme upozoravaju da ona predstavlja opasnost za demokratiju, a masovni protesti protiv reforme širom Izraela traju mesecima.
Svet
17.04.2023. 12:07
U SAD naglo porastao broj napada na Jevreje
Jakšić smatra da je situacija sada možda i najteža u istoriji Izraela.
"S jedne strane, najdesničarskija vlada Izraela koju čine ekstremni nacionalisti, ultradesničarske stranke i cionisti koji se protive rešenju po formuli dve države i nastavljaju kolonizaciju Zapadne obale. Istovremeno, država koja je važila za jedinu demokratiju Bliskog istoka ostaje ranjiva upravo na tom planu jer Netanjahu udara na temelje demokratije najavljenom reformom pravosuđa po kojoj bi se sudstvo stavilo pod kontrolu izvršne vlasti, što je potpuno nedolično jednom demokratskom društvu“, kaže Jakšić dodajući da je Izrael opasno podeljen kao nikad u istoriji, a duboka politička kriza postala je ozbiljan društveni problem koji preti da Izrael dodatno izoluje u međunarodnoj zajednici i na neki način potre sve rezultate demokratije koji su ostvareni tokom 75 godina.
Komentari
