Iran je novi Irak

Iran je novi Irak


Kažu da ne žele novi rat, ali njihovi potezi govore suprotno. Tramp je možda i spreman da pruži ruku pomirenja Teheranu, ali njegovi savetnici, isti oni koji su zagovarali iračku invaziju, veruju da je sukob jedino rešenje za obuzdavanje najveće šiitske države

U zamaskiranoj rupi dubine sedam metara, obloženoj ciglom, čučao je bradati čovek držeći dve automatske puške, a podno nogu 750.000 američkih dolara. Bio je dezorijentisan i izbezumljen kao da je mesecima bio odsečen od sveta. Nije više imao šta da izgubi posle smrti dvojice sinova. Nekada najopasniji diktator Bliskog istoka, odmah po hapšenju 2003. godine, američkim specijalcima se požalio na modrice i posekotine. Očevici kažu da je i tada bio arogantan, doduše plačljiv, ali da nije bilo reči ni o kakvom velikom planu odbrane Iraka, niti je išta znao o tome kako njegovi saradnici upravljaju zemljom. Sadama Huseina su prepoznali po jednoj staroj rani od metka i dve plemenske tetovaže.
“Pašćete. Nećete uspeti. Videćete da nije lako upravljati Irakom”, rekao je Sadam agentu CIA.

Tokom saslušanja, bivši irački predsednik je ispričao istražiteljima da nikada nije imao hemijsko oružje, jer da ga je imao, upotrebio bi ga protiv SAD, kao i to da je Vašington iskoristio 11. septembar kako bi neopravdano napao Irak. Sve vreme ispitivanja pušio je kubanske cigare i tvrdio da želi da razgovara, a ne da bude ispitivan. Tri godine kasnije, osuđen je na vešanje. Pre nego što je povučena poluga, recitovao je stihove iz Kurana, koje mu nisu dali da izgovori do kraja…

Tada, pre 16 godina, Irak je bio najveći proklamovani neprijatelj SAD, a danas je Iran „najveći destabilizujući faktor” za Amerikance na Bliskom istoku. Onda je Irak za Ameriku predstavljao opasnost zbog hemijskog oružja, a sada je Iran pretnja zbog nuklearnog oružja. Konačno, isti oni političari koji su zagovarali rat u Iraku, u kojem je stradalo najmanje 500.000 ljudi, danas zaoštravaju retoriku prema Teheranu. Odnos Irana i SAD posebno se zaoštrio u proteklim nedeljama.

Naime, američki predsednik Donald Tramp prošle godine je izvukao državu iz nuklearnog sporazuma koji je njegov prethodnik, Barak Obama, 2015. potpisao sa Iranom i zapadnim zemljama. U međuvremenu, Tramp je uveo sankcije na uvoz iranske nafte, što je možda i najveći režim sankcija koje je Vašington ikada nametnuo nekom svom protivniku. Do sada je američki trezor stavio na crnu listu skoro 1.000 iranskih firmi i pojedinaca, ciljajuc´i gotovo sve sektore iranske ekonomije. Ta politika maksimalnog pritiska Iranu je nanela ozbiljnu ekonomsku štetu. Iranska valuta je izgubila dve trec´ine svoje vrednosti jer je izvoz nafte pao za više od polovine i verovatno c´e još opadati. Od sankcija su izuzeti hrana i medicinska sredstva, ali nemogućnost pristupa globalnom finansijskom tržištu, može izazvati humanitarnu krizu.

 (AP Photo/Pablo Martinez Monsivais, File)

(AP Photo/Pablo Martinez Monsivais, File)

Poslednje mere Tramp je uveo prošle nedelje, kada je proširio zabrane na čelik, aluminijum i bakar kao najznačajnije izvore prihoda Irana posle nafte, i zapretio da će uvesti sankcije svim državama koje trguju s tom zemljom. Poslao je nosač aviona “Abraham Linkoln” u Golfski zaliv i četiri bombardera B52 u vojnu bazu u Kataru, a Revolucionarnu gardu Irana proglasio je terorističkom organizacijom. Razlog tome, kako je istakao, predstavlja pojačana opasnost da će Teheran ili njegovi regionalni saveznici pokrenuti napade na američke trgovačke brodove, uključujući naftne tankere.
Takve tvrdnje je iranska vlast odbila, ističući, međutim, da je u svakom trenutku spremna za odbranu. Iza zatvorenih vrata, šef iranske Revolucionarne garde (IRGC) general Hosein Salami naveo je da prisustvo američkog nosača aviona “USS Abraham Linkoln” u Golfskom zalivu ne predstavlja nikakvu pretnju, već da je reč o “psihološkom ratu” koji SAD vode protiv Teherana. Salami, koji je postavljen na tu funkciju pre samo mesec dana, uveravao je svoje oficire da je američki rat protiv Irana nemoguć jer Vašingtonu nedostaje vojna snaga. I šef vazduhoplovne divizije IRGC Amir Ali Hajizadeh rekao je da je nosač aviona s najmanje 40 do 50 letelica i 6.000 personala mogao da predstavlja opasnost u prošlosti, ali da su se sada prilike promenile: “Ako Amerikanci povuku potez, udaric´emo ih u glavu”. I ajatolah Tabatabai Nejad u gradu Isfahanu podvukao je da “američka flota od milijardu dolara može da bude uništena jednim projektilom”.

Ako pokušaju bilo kakav potez, suočiće se s desetinama raketa, jer u tom trenutku zvaničnici vlade neće biti oprezni, već će stvar biti u rukama našeg voljenog vođe ajatolaha Ali Khamenija, naveo je Nejad, dok drugi nisu bili toliko optimistični i uvereni u snagu iranske vojske. Jedan od vojnih komandanata upozorio je da Amerika može snažno da pogodi Iran.

Iran je počeo delimično povlačenje iz Nuklearnog sporazuma kako bi izvršio pritisak na Evropu da pomogne u ublažavanju američkih ekonomskih sankcija. Iranski predsednik Hasan Rohani dao je 60 dana EU da donese nove mere za ublažavanje sankcija i zapretio da će u suprotnom preduzeti nove korake ka napuštanju sporazuma, uključujući povećanje obogaćivanja uranijuma. Iako su lideri EU kritikovali SAD zbog pritisaka na Teheran, pozvali su Rohanija da ništa ne čini. Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Evropska unija odbacile su Rohanijev ultimatum. Time su evropske zemlje još jednom pokazale da su njihovi pokušaji medijatora jalovi, a uticaj na američku administraciju potpuno zanemarljiv.

 (Iranian Presidency Office via AP)

(Iranian Presidency Office via AP)

Na dan kada je EU odbacila iranski predlog, Tramp je neočekivano izrazio spremnost za razgovore s Teheranom. Šef Bele kuće je izjavio da želi da vodi nuklearne razgovore sa Irancima i da može da pomogne njihovoj ekonomiji da se „vrati u sjajnu formu”. Navodno je svoj broj telefona dao Švajcarcima kako bi ga prosledili Iranu. Ovaj znak dobre volje, međutim, nije nikakva promišljena politička strategija američkog predsednika, već pre odraz nepoznavanja prilika na Bliskom istoku i neupućenosti Trampa u poslove njegovih savetnika.
Naime, američki državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton smatraju Iran velikom pretnjom. Bolton se svojevremeno zalagao za preventivni vojni štrajk kako bi ugasio nuklearni program i navodno je dobio 40.000 dolara 2016. za držanje govora na skupu koji je organizovala ekstremna iranska opiziciona grupa Mujahideen-e-Khalq, kasnije označena kao teroristička organizacija.
“Režim u Teheranu mora biti oboren u najkraćem mogućem roku, ” podvukao je Bolton na tom događaju. On je, inače, bio jedan od najvećih zagovornika invazije na Irak, a podržavao je promene režima i u Siriji i Libiji. Iako ga opisiju kao američkog nacionalistu, za sebe voli da kaža da je “proamerikanac”.

Neprijateljsku politiku prema Iranu, zastupa i Majk Pompeo. On smatra Iran najvećim sponzorom terorizma i sumnja da režim koji podržava šiitski islam ima veze sa Al Kaidom, sunitskom terorističkom grupom.
“Činjenica da se te akcije odvijaju od neke treće strane, bilo da je reč o šiitskoj miliciji, Hutima ili Hezbolahu, smatramo da su Iranci, iransko rukovodstvo, direktno odgovorni za to” rekao je Pompeo prošle nedelje aludirajući na napade pojedinih grupa na američke saveznike Izrael i Saudijsku Arabiju.

Upravo se Izrael navodi kao tačka razilaženja Irana i SAD. Ova država ne želi da Iran dođe u posed nuklearnog oružja i postane vodeća sila na Bliskom istoku, što pretenduje već nekoliko godina. Teheran je intenzivirao saradnju s pojedinim evropskim zemljama, posebno na Balkanu, i planira da formira novi savez na prostoru Evroazije s Rusijom, Turskom i Azerbejdžanom. Takvi planovi ne odgovaraju Vašingtonu, koji želi da učvrsti poziciju Izraela u regionu, posebno u odnosu na Palestinu.

Smena režima u Iranu jedini je način da Sjedinjene Države ostvare svoje planove.
Sada smo bliže ratu sa Iranom nego što smo bili u bilo kojem trenutku od leta 2010. godine, smatra Džo Cirincione, predsednik Fondacije “Plovshares”, globalne fondacije za bezbednost. “Svaka iskra u regionu mogla bi da izazove ovu vatru.”

Nema nikakvih naznaka da su iranske vlasti spremne na bilo kakav kompromos, pogotovo ako je druga strana spremna samo na jednostrani dogovor, pod njihovim uslovima. Čak ni oštre sankcije, koje su ekonomski oslabile državu i zbog kojih pojedini građani nisu jeli meso mesecima, nisu dovoljan razlog da prkosni Iranci popuste.
Pristup Trampove administracije je dugoročno neisplativ. Sankcije najviše pogađaju prozapadnu srednju klasu u Iranu, dok jačaju tvrdokorne prorežimske struje, koje imaju finansijsku korist na crnom tržištu. Sankcije, zabrana putovanja u SAD i nedostatak senzibilteta za iranske potrebe samo će ojačati netrpeljivost Iranaca prema Zapadu. I onda je to formula koja nezaustavno vodi ka sukobu, krvavom i dugom, baš kao u Iraku.

Kraljevina koja će profitirati od sankcija

Saudijska Arabija bi mogla najviše da profitira od američkih sankcija Iranu. Arapska kraljevina spemna je da poveća svoju proizvodnju nafte kako bi zadovoljila sve zahteve, posebno iz zemalja koje su morale da prestanu da kupuju iranske energente. Ostale arapske države Persijskog zaliva s rezervnim proizvodnim kapacitetima – Irak, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati – sigurno će učiniti isto. Saudijska Arabija ima dosta prostora da poveća svoju proizvodnju bez kršenja proizvodnih ciljeva na koje je pristala u prvoj polovini 2019. godine kao deo sporazuma OPEK za upravljanje zalihama nafte. Taj dogovor je kraljevstvu dozvolio proizvodnju 10,3 miliona barela dnevno. Proizvodnja je u aprilu iznosila više od 500.000 barela dnevno.
Ostali arapski proizvođači nisu u tako povlašćenom položaju. Za njih povec´anje zaliha znači kršenje uslova iz decembra. Nafta iz Persijskog zaliva je mnogo bolja zamena za iransku naftu, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu lokacije. Dodatna proizvodnja će nadoknaditi deo pritiska za podizanje cena nafte.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar