Svet
20.03.2025. 19:40
Svet
04.04.2025. 17:50
Boško Vukčević
Nuklearni sporazum
Iran na Trampovom nišanu, a Teheran "preti praznom puškom"
Situacija na Bliskom istoku opet se komplikuje. Američki predsednik Donald Tramp zapretio je Iranu bombardovanjem ukoliko Teheran ne potpiše nuklearni sporazum.
Vrhovni lider Irana, ajatolah Ali Hamnei, uzvratio mu je upozorenjem da će Sjedinjene Američke Države naići na snažan odgovor ukoliko predsednik Donald Tramp ispuni svoju pretnju i bombarduje Iran.
"Ako učine bilo kakvu štetu, sigurno će dobiti snažan uzvratni udarac“, naveo je Hamnei u saopštenju kao odgovor na Trampove pretnje.
Inače, tenziје između SAD i Irana porasle su od Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Trampove obnovljene pretnje bombardovanjem, u kombinaciji sa ponovnim uvođenjem sankcija, podstakle su Iran da još više intenzivira nuklearne ambicije.
Dok SAD traže novi sporazum, Iran ostaje čvrsto protiv bilo kakvih direktnih pregovora, koje doživljava kao strategiju "maksimalnog pritiska“.
"Neprijateljstvo SAD i Izraela prema Iranu uvek je postojalo. Prete da će nas napasti, što mi ne smatramo naročito verovatnim, ali ako počine bilo kakvu pakost, sigurno će dobiti snažan uzvratni udarac“, rekao je Hamnei tokom govora povodom Ramazanskog bajrama.
Tramp je od povratka na funkciju predsednika SAD u januaru pojačao kampanju "maksimalnog pritiska“ protiv Irana, nastavljajući politiku iz prethodnog mandata.
Zapadne sile i dalje optužuju Iran da teži razvoju nuklearnog oružja, dok zvanični Teheran to odlučno negira.
Ranije ovog meseca, Tramp je poslao pismo Hamneiju, pozvavši na nuklearne pregovore i upozorivši na vojnu akciju ako Teheran odbije. Na to je reagovao iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je potvrdio da Iran odbacuje direktne pregovore pod američkim pritiskom, ali je ostao otvoren za "indirektne pregovore“.
Tramp je na ovakav odgovor Teherana reagovao burno.
"Ako ne postignu dogovor, biće bombardovanja ‒ i to takvog kakvo nikada ranije nisu videli“, izjavio je Tramp.
Iran se žalio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog Trampovih "nepromišljenih i agresivnih“ izjava.
Ipak, ovo prepucavanje dovelo je dve zavađene strane u diplomatski ćorsokak.
Međutim, da se Tramp i SAD ne šale pokazuje i to što su SAD premestile najmanje četiri dalekometna bombardera B-2 u bazu "Dijego Garsija“ u Indijskom okeanu, što ih dovodi u domet Irana i Jemena, navedeno je u analizi satelitskih snimaka.
Ova baza nalazi se u arhipelagu Čagos, a Dijego Garsija je najveća kopnena masa ovog arhipelaga.
Kako prenosi AP, tri bombardera B-2 viđena su u bazi ranije ove nedelje.
Takođe, kako prenosi AP, ovaj broj bombardera B-2 predstavlja četvrtinu svih nuklearno sposobnih bombardera ovog tipa u američkom arsenalu i oni su sada raspoređeni u ovoj bazi.
Inače, u Crvenom moru se već nalazi nosač aviona "USS Hari S. Truman“ sa kog su pokrenuti napadi na ciljeve Huta u Jemenu, a prema nekim izveštajima planira se da nosač aviona "USS Karl Vinson“ stigne na Bliski istok iz Azije.
Zvanični Teheran je, čini se, uznemiren nedavnim raspoređivanjem najmanje tri američka bombardera "B-2 spirit“, na ostrvo Dijego Garsija.
Zbog toga je zvanični Teheran pozvao svoje oružane snage na preventivni napad na ovu britansko-američku bazu kao sredstvo odvraćanja od bilo kakvog američkog napada na iransku kopnenu teritoriju.
Prema bezbednosnim zvaničnicima Irana, naređeno im je da isplaniraju takav napad kako bi zadržali agresivnog američkog predsednika Donalda Trampa na distanci.
Svet
30.03.2025. 21:40
Iran odbio Trampov poziv na direktne pregovore
Iranske državne medijske kuće izvestile su o prisustvu nuklearnih bombardera kao dokaz da SAD nameravaju da napadnu iranske nuklearne objekte.
Bivši komandant britanske vojne obaveštajne službe Filip Ingram rekao je da bi svaki iranski napad na bazu "Dijego Garsija“ mogao izazvati rat na Bliskom istoku, ali da su verovatno u pitanju samo pretnje.
"Ako Iran zaista napadne, Izrael bi u tom slučaju pritekao u pomoć SAD i iskoristio priliku za napad na kopno Irana, s ciljem uništavanja vojnih objekata. Sa druge strane, Iran na papiru ima kapacitete da napadne ostrvo Dijego Garsija. Međutim, oni znaju da bi SAD odgovorile uništavanjem Iranske revolucionarne garde širom Irana. Mislim da Iran samo koristi retoriku kako bi pretio“, rekao je Ingram.
Dodao je da je Iran verovatno pratio debatu u Velikoj Britaniji i drugde o budućnosti ostrva. Srećom, to su samo reči iz Teherana i upućene su kako bi se pokazala snaga njihovim regionalnim saveznicima.
Inače, kako prenose pojedini portali, iranske rakete dugog dometa "koramšahr“ i kamikaze dronovi "šahid 136B“ mogli bi da dostignu arhipelag Čagos sa jugoistoka Irana, što je razdaljina od oko 3800 kilometara.
Navode i da mornarička i vazduhoplovna baza u kojoj je smešteno oko 4000 vojnika i civila ne spada u dobro branjene fortifikacije.
Kako se diplomatski ćorsokak nastavlja, ostaje pitanje da li će SAD eskalirati pretnje ili će nastaviti alternativne pregovore.
Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu, predsednik Tramp nastavlja sa guranjem Irana u stratešku iznudicu.
"Mogućnost bombardovanja ciljanim udarima po Iranu deo je šire republikanske strategije. Republikanci čvrsto veruju da je još od perioda predsednika Obame prema Iranu vođena pogrešna politika ustupaka. U zamenu za sporazum o denuklearizaciji Iran je dobio finansijske ustupke koje je koristio za osnaživanje svog raketnog programa. Svaka iranska pretnja da će dostići do kritične tačke razvoja rezultovala je sporazumima i ugovorima kojima je Iran profitirao. Popustljivost u pogledu prećutnih dozvola da Iran uspostavi sfere uticaja dovela je do sveopšteg požara na Bliskom istoku. Srećom, Izrael je napuštanjem Bajdenovog pristupa deeskalacije počistio iranske vojne kapacitete udarima po vođstvu Hamasa i Hezbolaha“, ističe Obradović.
Dodaje da u međuvremenu operacija koju predvodi Amerika "Čuvar prosperiteta“ obezbeđuje slobodu plovidbe Crvenim morem.
"Glavna pretnja za ovaj koridor globalne trgovine dolazi od terorističke organizacije Huta. Njih je Iran u potpunosti stavio u funkciju asimetričnog rata sa Zapadom. Iregularne operacije koje vodi Iran spadaju u operacije u sivoj zoni koje prete da Irak odvedu pod bombe“, objašnjava Obradović.
Podseća da kongresmen Džo Vilson zagovara otvorenu intervenciju protiv vlade u Bagdadu koju otvoreno sumnjiči za iranskog proksija.
"Ovaj MAGA sledbenik, dok hvali Trampa, insistira da Irak treba osloboditi od Irana. Generalno, u Vašingtonu smatraju da umesto odbrane od opsade osovine Iran‒Rusija‒Kina, stvari treba preokrenuti i ove aktere staviti pod pritisak. Akcijom protiv Irana značajno će biti ograničena prohodnost iranskog koridora za pomoć Rusiji“, ističe Obradović.
Kaže i da bi realnija opcija od bombardovanja Irana bila pretnja svima koji kupuju iransku naftu da se mogu naći pod sankcijama.
"Proći će neko vreme dok SAD upozore kineske banke o transakcijama sa Iranom. Svi testovi eskalacije od 7. oktobra 2023. su prošli u korist Zapada i na štetu Irana. Donald Tramp ne želi da dozvoli da Iran diktira pravila igre u regionu gde on ima snažne lične odnose od Rijada do Jerusalima“, naglašava Obradović.
Podvlači i da akcije protiv Irana mogu nepovoljno uticati na evropsku energetsku bezbednost ukoliko dođe od blokade Ormuskog tesnaca.
"Trampov prioritet je da se Iran dovede u tokove funkcionisanja prema postavljenim pravilima. Tokom izborne kampanje postojale su glasine o tome kako je Iran pristupio organizovanju zavere za ubistvo Trampa“, podseća Obradović.
Dodaje da Saudijska Arabija tajnim kanalima vrši uticaj na Trampa da se stvari sa Iranom razreše ne sporazumima, nego degradiranjem iranskih sposobnosti.
"Nije prvi put da Rijad obaveštava da će ’kupiti’ atomsku bombu od Pakistana. Ne treba potceniti i impozantnu mrežu uticaja senatora Lindzija Grama, isto okorelog MAGA zagovornika, koji je u nekoliko navrata boravio u proizraelskoj misiji u Dohi, Rijadu, Amanu“, kaže Obradović.
Naglašava da politika punog pritiska na Iran bez jasnog oružanog dejstva neće dati očekivane rezultate.
"Tajna leži u tome da Kina kršeći međunarodne sankcije održava Iran koji je u ekonomskoj izolaciji, baš kao što to čini i u slučaju Rusije. Iran je država sponzor terorizma koja je navikla da ’posluje’ u sivoj zoni. Ukoliko izolacija potraje, dolazi do prilagođavanja odmetnute države i razvoja paralelnog ekonomata“, ističe Obradović. Kaže i da Iran ne ostaje dužan predsedniku Trampu.
"Nakon njegovog zloslutnog javnog izlaganja, Iran odgovara pretnjom udarima po američkom 'nepotopivom nosaču aviona' ostrvu Dijego Garsija. Ovo ostrvo predstavlja stratešku globalnu kapiju američke vojne moći i može se porediti sa bazom ’Ramštajn’ u Evropi. Značaj ovog ostrva je u tome što predstavlja bazu za strateške bombardere odakle se pokriva Bliski istok i južna Azija, kao i Afrika“, podvlači Obradović.
Smatra i da iranska pretnja predstavlja neutemeljeno blefiranje.
"Razdaljina između Irana i Dijego Garsije je 3800 km. Iran poseduje rakete deklarisanog dometa više od 5000 km, ali ih nikada nije testirao u realnim uslovima. Napad na Izrael pokazao je da postoji ogroman raskorak između iranskih želja i stvarnih sposobnosti kada se suoče sa organizovanom i tehnički nadmoćnom odbranom. Iran je deo šireg, a ne regionalnog američkog pristupa. Zbog toga se celokupno pitanje mora posmatrati u kontekstu američko-kineskih pregovora“, zaključio je Obradović.
Pitanje Irana ima i širi proevropski kontekst. Indirektno Tramp će doprineti izgradnji evropske strateške autonomije. U ovom trenutku bezbednost energetsko-ekonomskog koridora od Indije do Evrope je pod velikim znakom pitanja. Prva udarna tačka od Bombaja je Oman koji se nalazi u iranskoj strateškoj blizni. Sa Iranom naklonjenim Rusiji i Kini ovaj ekonomsko-energetski koridor biće trajno izložen opasnosti od diverzantskih dejstava, direktnih udara, napada terorističkih organizacija poput Huta.
Komentari
