Svet
20.12.2020. 12:23
Vojislav Tufegdžić

Izazivanje planete

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Samo je veća opasnost mogla u drugi plan da istisne oštar politički sukob između lidera najrazvijenijih svetskih zemalja i brazilskog predsednika Žaira Bolsonara. Povod za oštru verbalnu prepirku, koja je krajem 2019. godine prerasla u pretnje ekonomskim merama kojima bi se kaznio Brazil, bili su požari u Amazoniji koji su opustošili ogromne površine, te odbijanje zvaničnog Brazila da promeni svoj odnos prema najvećoj svetskoj prašumi. Eskalacija sukoba je prinudno odložena zbog pandemije Covid-19.

Nedavni izveštaj Amazonske mreže za društveno-ekološke geografske informacije „Raisg“ verovatno će, čim uslovi budu omogućavali, ponovo u prvi plan istaći temu Amazonije. Prema pomenutom izveštaju, krčenje šuma u ovoj prašumi je između 2000. i 2018. godine dostiglo enormne razmere. U tom periodu je površina prašume smanjena za osam odsto, odnosno za 513.016 kvadratnih kilometara, što odgovara površini čitave Španije. “Amazon je mnogo ugroženiji nego pre samo osam godina”, zaključuje „Raisg“.

Izveštaj pod naslovom “Amazon pod pritiskom” ukazuje na “napredak rudarskih aktivnosti, infrastrukturnih projekata, kao i na ponovni porast šumskih požara”, koje su velikim delom izazvali ljudi koji krče šumu radi svojih potreba. “Od 2001. godišnje je u proseku spaljeno 169.000 kvadratnih kilometara prašume Amazona, uključujući 26.000 kvadratnih kilometara u zaštićenim područjima, ili na autohtonim teritorijama”, navodi se u izveštaju.

Povezane vesti - Političari protiv bogatih

Na teritoriji Amazonije živi oko 47 miliona stanovnika, među kojima je veliki broj domorodačkih zajednica. Prašuma se prostire na teritoriji devet država: Brazila, Kolumbije, Perua, Bolivije, Ekvadora, Venecuele, Surinama, Gvajane i Francuske Gvajane, ali Brazilu pripada daleko najveći deo prašume, oko 62 odsto. Ujedno, više od 85 odsto ukupnog krčenja šuma dogodilo se upravo na teritoriji te zemlje.

Stanje se dodatno pogoršalo kada je na izborima 2019. godine za predsednika države izabran desničar Žairo Bolsonaro, pod čijom su vladavinom za razvoj rudarstva i poljoprivrede otvorena i do tada zaštićena područja i teritorije na kojima živi domorodačko stanovništvo.

Snimci satelita brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja pokazuju da je samo od avgusta 2018. do jula 2019. godine uništeno 11.088 kvadratnih kilometara prašume, što je najviše u poslednjih 12 godina.

Sam protiv svih

Krajem avgusta prošle godine predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da požari koji gore u Amazoniji, na teritoriji Brazila, imaju značaj međunarodne krize, najavivši da će s članovima Grupe 7 najvećih privredno razvijenijih zemalja sveta razgovarati o, kako je nazvao, “ovom vanrednom stanju”:

„Naša kuća gori, bukvalno. Amazonija, pluća naše planete koja proizvode 20 odsto našeg kiseonika, gore, to je međunarodna kriza”.

Njegova izjava je zapravo bila parafraza izjave koju je 2002. godine dao Žak Širak o globalnom zagrevanju: “Naša kuća gori, a mi gledamo na drugu stranu”.

Istovremeno je i Antonio Gutereš, generalni sekretaru Ujedinjenih nacija, rekao da je duboko zabrinut požarima u Amazoniji:

“Usred globalne klimatske krize ne možemo sebi priuštiti veću štetu glavnom izvoru kiseonika i biološkoj raznolikosti. Amazon mora biti zaštićen”.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Njegova izjava predstavljala je reakciju na opasku predsednika Brazila Bolsonara da je zbog požara u Amazoniji izbila “ekološka psihoza”. U tom trenutku je Nacionalni institut Brazila za svemirska istraživanja izvestio o gotovo 2.500 novih šumskih požara koji su se u toj zemlji dogodili za samo 48 sati. Tokom prošle godine u Amazoniji, na teritoriji koja pripada Brazilu, zabeleženo je oko 80.000 požara, što je 84 odsto više nego u istom periodu godinu dana ranije.

Istog meseca su čelnici Francuske, Italije, Japana, Kanade, Nemačke, SAD i Velike Britanije razmatrali vanredne situacije s klimom u svetu, ponudivši Brazilu novčanu pomoć i logističku podršku. Na upozorenje Makrona, domaćina prošlogodišnjeg samita grupe G7, da je zdravlje Amazona pitanje od međunarodnog značaja, brazilski predsednik Bolsonaro je odgovorio optužbom da Makron to pitanje koristi zarad političke koristi:

“Predlog francuskog predsednika da se o amazonskim pitanjima razgovara na G7 bez učešća zemalja regije, priziva pogrešno postavljen kolonijalistički način razmišljanja koji ne pripada 21. veku”.

Bolsonaro je odbio ponuđenu pomoć i u istom maniru pozvao strane državnike da se ne mešaju u to pitanje:

“Ove zemlje koje šalju novac, ne šalju ga zbog toga što su dobrotvori. Šalju ga sa ciljem da se upliću u naš suverenitet”.

Ubrzo je brazilski predsednik donekle korigovao svoj stav, priznavši da Brazilu nedostaju sredstva kako bi se sam izborio sa kontrolisanjem požara: “Amazon je veći od Evrope, kako ćete se protiv kriminalnih požara boriti u tolikom području”, upitao je jednog od novinara. “Mi nemamo sredstava za to”.

Marina Silva, bivša ministarka ekologije Brazila i kandidat na predsedničkim izborima, izjavila je da su požari koji bukte Amazonom “zločin protiv čovečnosti”, okrivivši za podsticanje požara aktuelnu politiku:

“Ceo svet gleda situaciju koja je van kontrole u smislu seče šuma i požara u brazilskom Amazonu. Smatram da je ova situacija zločin protiv naše domovine, zločin protiv čovečnosti. Kroz istoriju Brazila imali smo teške momente, ali ovo je prvi put da imamo situaciju koju je praktično i zvanično podstakla vlada”.

Povezane vesti - Jesen uličnog besa

Brojni ekolozi okrivili su za takvo stanje Bolsonara. Iako su se požari oduvek događali tokom sušnih perioda u godini, oni su za ogroman porast požara okrivili poljoprivrednike koji vatrom čiste područja za ispašu stoke. Iz Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja INPE su saopštili da toliki broj požara ne nastaje sam od sebe. “Nema ništa nenormalno po pitanju klime ove godine u regiji Amazona. Ljudi često okrivljuju sezonu suše za požare, ali to nije tačno”, rekao je istraživač INPE Alberto Secer.

Podrška pape

Na podatke i zaključke koje je iznela INPA Bolsonaro je reagovao otpuštanjem direktora ovog nacionalnog centra, objasnivši svoj postupak time da saopštene informacije nisu tačne. Za izazivanje požara okrivio je nevladine organizacije čiji je cilj da “skrenu pažnju” na ukidanje subvencija za očuvanje pluća planete. Ipak, kasnije je saopštio da su za povećanje broja požara “možda krivi poljoprivrednici koji nelegalno pale vatre”.

Zbog stava da bi Amazonija trebalo da se “otvori” za poslovne interese, poljoprivredu i rudarstvo, Bolsonaro se od početka svog rukovođenja državom našao na meti mnogobrojnih kritika naučnika, nevladinih organizacija i urođeničkog stanovništva jer podržava razvoj ekonomskih aktivnosti u zaštićenim zonama.

Tokom svoje kampanje Bolsonaro se zalagao za smanjenje kazni za uništavanje prašume i slabljenje uticaja ekoloških udruženja. Brojni aktivisti za zaštitu prirode okrivili su ga za to da u prvi plan stavlja privredni razvoj, nimalo ne vodeći računa o životnom okruženju. Po dolasku na vlast predsednik je nagovestio da bi Brazil mogao da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, uz obrazloženje da uslovi iz tog sporazuma “ugrožavaju brazilski suverenitet nad regionom Amazona”.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Foto: EPA-EFE/Joedson Alves

Francuski predsednik Emanuel Makron optužio je Bolsonara da je lagao o svojim obavezama prema klimi, najavivši da će Jelisejska palata biti protiv ratifikacije sporazuma o slobodnoj trgovini EU i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur.

Evropski čelnici su takođe izrazili zabrinutost. Britanski premijer Boris Džonson nazvao je požare međunarodnom krizom:

“Spremni smo da pružimo sve što možemo kako bismo požare stavili pod kontrolu i pomogli u zaštiti jednog od najvećih čuda Zemlje”.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala je požare “akutnom, hitnom situacijom... šokantnom i pretnjom ne samo Brazilu i drugim pogođenim zemljama, već i celom svetu”. U vreme osuda zbog požara u Amazoniji, i tadašnji američki predsednik Donald Tramp ponudio je brazilskom kolegi pomoć Amerike.

Povezane vesti - Starenje je virus 21. veka

U jeku političkih optužbi, domorodačkim zajednicama iz Amazonije, njihovim pravima i zahtevima, dodatni značaj dao je poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja. S predstavnicima autohtonih zajednica koje je ugostio, papa je, uz molitve i verske obrede naroda amazonskog područja, simbolično zasadio drvo u vatikanskoj bašti. Ceremonija sađenja hrasta upriličena je na dan proslave Svetog Franje Asiškog, osnivača franjevačkog reda, za kojeg papa Franja smatra da je “otac moderne ekologije”.

Domoroci

Svečanost je organizovana dva dana uoči vatikanskog sinoda koji je predložio da Katolička crkva, radi boljeg dijalog s narodima Amazonije, upozna njihovu duhovnost, običaje, tradiciju i simbole.

U isto vreme, domorodački vođa Raoni zatražio je pomoć od međunarodne zajednice kako bi se izvršio pritisak za smenu brazilskog predsednika koga smatra odgovornim za požare u Amazoniji. Pripadnici autohtonog brazilskog plemena Mura zavetovali su se da će do poslednjeg atoma snage braniti svoju zemlju. Amazonija je jedno od retkih mesta na planeti gde živi domorodačko stanovništvo koje nikada nije bilo u kontaktu sa savremenom civilizacijom. Oni su i najugroženiji, jer svoj opstanak u potpunosti vezuju za opstanak tog ekosistema. I u mnogim zemljama Latinske Amerike šire se protesti zbog odnosa brazilskog predsednika prema Amazoniji.

“Kada govorim o seči šume u 21. veku, pod tim ne mislim na članove porodice koji su se u šumu uputili sa motornom testerom. Mislim na traktore sa velikim lancima. Oni izvlače drveće iz korena“, kaže Dag Morton, istraživač NASA.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Foto: EPA-EFE/Joedson Alves

On napominje da su istraživači na satelitskim snimcima mogli da vide ogromne gomile stabala: “Ljudi koji krče šume pale ogromne vatre od nagomilanih amazonskih debala koji su se mesecima sušili na suncu. Ljudi koji to čine uvereni su da ih policija zbog toga neće kazniti”.

Reagujući na rastuće međunarodne pritiske, brazilski predsednik države je u kratkom televizijskom obraćanju odgovorio:

“Šumski požari postoje u celom svetu i to ne može da posluži kao predtekst za moguće međunarodne sankcije”. Na kraju je Bolsonaro naredio mobilizaciju vojske u borbi protiv požara, ali i ponovio da požari ne mogu da posluže kao izgovor za uvođenje međunarodnih sankcija.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
light rain
5°C
05.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve