Svet
05.12.2020. 15:46
Vojislav Tufegdžić

Od kraja septembra

Jesen uličnog besa

svet-tan2020-11-28_193616636_0.jpg

Od kraja septembra gradovi širom Evrope i Latinske Amerike postali su poprišta gotovo svakodnevnih obračuna demonstranata i policije. Povodi za

Od kraja septembra gradovi širom Evrope i Latinske Amerike postali su poprišta gotovo svakodnevnih obračuna demonstranata i policije. Povodi za obračune, koji povremeno prerastaju u nerede velikih razmera, naizgled su različiti, ali u osnovi imaju zajedničku pozadinu – bunt protiv ograničavanja i ugrožavanja ljudskih i ekonomskih prava.

Tenzije u Francuskoj su obnovljene prošle nedelje zbog navoda o policijskoj brutalnosti, posebno prema ljudima afričkog i arapskog porekla. Nemiri na ulicama gradova u ovoj državi počeli su protestima zbog predloga zakona o bezbednosti, koji su kritičari ocenili kao pokušaj vlade predsednika Emanuela Makrona da na mala vrata ozakoni represivne mere. Usvajanjem pomenutog zakona ograničilo bi se, pa i onemogućilo, objavljivanje snimaka policajaca u “određenim okolnostima”. To, zapravo, znači da bi bilo zabranjeno snimanje policajaca dok su u akciji, a odnosilo bi se i na neprimereno korišćenje sile prema pojedincima.

Protesti koji su u Parizu počeli mirnim maršom ubrzo su postali nasilni kada su manje grupe maskiranih demonstranata obučenih u crno razbile izloge, zapalili automobile i jedan kafić, nakon čega je policija ispalila suzavce i šok-bombe, na kraju upotrebivši i vodeni top. Na protestima u Parizu bilo je 46.000, a širom Francuske više od 130.000 demonstranata, mada organizatori protesta kažu da je na ulice širom zemlje izašlo pola miliona ljudi, od čega 200.000 u glavnom gradu.

Povezane vesti - Trijumf sile i interesa

Aktivisti su zabrinuti da bi „globalni zakon o bezbednosti“ omogućio nekontrolisano policijsko nasilje, dok je s druge strane sve više poziva za veći nadzor nad policijom. Gnev demonstranata podstaklo je objavljivanje video snimaka na kojima se vidi kako policija u dva zasebna incidenta brutalno premlaćuje muzičkog producenta, crnca Mišela Zeklera, kao i jednog migranta. Snimak premlaćivanja Zeklera pojavio se nekoliko dana pošto je policija već bila na udaru zbog nasilnog uklanjanja migrantskog kampa u centru Parizu, zbog čega je pokrenuta istraga protiv četvorice policajaca.

Dok raste zabrinutost zbog navoda o sistemskom rasizmu u policiji, policija odgovara da su za to krivi izolovani pojedinci. Ipak, sam predsednik Makron je izjavio da su snimci policijske brutalnosti “sramota za Francusku”. Policajci koji su učestvovali u ovom premlaćivanju takođe su suspendovani.

[caption id="attachment_311255" align="aligncenter" width="675"]AP Photo/Francois Mori AP Photo/Francois Mori[/caption]

Sporni zakon u članu 24 objavljivanje slika policajaca tretira kao nameru da se ošteti njihov “fizički ili psihološki integritet”, a svako ko bi bio proglašen krivim za objavljivanje fotografija mogao bi da bude osuđen na kaznu zatvora do godinu dana i novčanu kaznu od 45.000 evra.

Posle žestokog pritiska javnosti i nevolja s kojima se suočila francuska vlada, vladajuća stranka Emanuela Makrona pre nekoliko dana je odustala od njegovog usvajanja u postojećoj formi. Kako je najavljeno, biće predložena nova verzija zakona sa značajnim izmenama u spornom članu.

„Slobodni mislioci“

Dok su u Francuskoj primat preuzeli protesti protiv policije, u Nemačkoj su se zahuktale demonstracije zbog restriktivnih mera uvedenih zbog koronavirusa. U Nemačkoj ne rade kafići, restorani i objekti za sport i rekreaciju, dok su prodavnice i škole otvorene.
Veliki protesti održavaju se u mnogim gradovima. Posle protesta u Lajpcigu vlasti su pozvale na sprovođenje istrage o tome kako se situacija otela kontroli. Nakon što se na trg Augustusplac slilo više od 20.000 ljudi, policija je naredila okupljenima da se raziđu zbog nepoštovanja mere obaveznog nošenja maske i zato što nisu na distanci jedni od drugih. Dok je većina demonstranata oklevala šta da učini, pojedini su se sukobili s novinarima i gađali policajce raznim predmetima i raketama za vatromet.
Kako bi rasterala demonstrante okupljene na poziv udruženja “Slobodni mislilac”, koji je zakomplikovao dolazak 200 pripadnika antirasističkih pokreta, policija je upotrebila vodene topove. Isto se ponovilo na protestima “protiv zaključavanja” u Berlinu, gde su demonstranti ignorisali upozorenja policije da stave maske i održavaju propisanu fizičku distancu. Nakon intervencije vodenim topovima ispred Brandenburške kapije, policajci u opremi za rasturanje demonstracija su utrčali među demonstrante i nekolicinu priveli, a demonstranti su uzvratili petardama i bakljama.

Povezane vesti - TIHANOVSKA: Smislila sam način za održavanje novih izbora

Ujedno, u nemačkom Bundestagu poslanici su se izjašnjavali o predlogu zakona koji bi nemačkoj vladi omogućio da samostalno uvodi restrikcije, bez prethodnog odobrenja parlamenta.

Iako većina građana podržava mere distance, nošenja maski i zabrane kontakata, manjina smatra da su restrikcije neustavne i da ugrožavaju građanska prava Nemaca, zbog čega su ignorisali zabranu okupljanja. Ultradesničarska Alternativa za Nemačku uporedila je takav zakon sa Aktom o odobrenju iz 1933. godine koji je doneo Hitlerov nacistički režim. Na jednom od transparenata nošenom u Berlinu pisalo je “Vratite nam naše živote”.

Slični protesti, inicirani merama zbog suzbijanja koronavirusa, organizovani su tokom protekla tri meseca u brojnim gradovima širom Španije, Italije, Portugalije…

[caption id="attachment_311257" align="aligncenter" width="675"]AP Photo/Francois Mori AP Photo/Francois Mori[/caption]

Protesti u Poljskoj neprekidno se održavaju od 22. oktobra nakon što je Ustavni sud odobrio donošenje zakona kojim se zabranjuje abortus u toj zemlji, čak i kada fetus nema šanse za opstanak po rođenju. Poslednji u nizu incidenata na demonstracijama dogodio se kada je policajac u Varšavi biber sprejom poprskao u lice opozicionu članicu parlamenta Barbaru Novacku. Portparol varšavske policije Silvester Marčak prvo je priznao da je upotreba bibera spreja protiv poslanice izgledala “šokantno”, ali je kasnije policija na Tviteru objavila da je Novacka ignorisala pozive da se udalji od policije, a da je njen gest, dok je policajcu prinosila svoju identifikaciju, “policajcu mogao da deluje preteće”.

“Tako se u Poljskoj tretiraju žene koje se bore za svoja prava”, rekla je Novacka.

Više od 100 dana je prošlo od kako se u Belorusiji održavaju protesti protiv predsednika Aleksandra Lukašenka. Dok Lukašenko tvrdi da je “obezglavio opoziciju”, ostao je bez podrške stranih sila, a sada se već čini da mu je i Rusija okrenula leđa.

Opozicioni demonstranti ostaju prkosni uprkos policijskoj brutalnosti i hapšenju više stotina učesnika protesta. Policija u opremi za razbijanje demonstracija ne usteže se da tuče žene koje drže cveće i balone, baca suzavac na starije ljude i hapsi muzičare koji u dvorištima pevaju pesme iz popularnih crtanih filmova. Ipak, svake nedelje se hiljade ljudi i dalje sliva na ulice Minska osuđujući, kako tvrde, lažnu pobedu Lukašenka na izborima.

U poslednjoj akciji vlasti su isključile vodu i grejanje u nekoliko okruga u Minsku, dok su maskirani radnici snaga bezbednosti išli od kuće do kuće tražeći crveno-bele zastave demonstranata.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
4°C
14.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve