IZBORI U MAKEDONIJI: Krv je isključena, bager-revolucija nije

Uslovi za fer izbore ni izdaleka nisu ispunjeni onako kako je dogovoreno još prošle godine. Nakon dve godine turbulencija i glavni domaći igrači i međunarodni faktor rešili su da se oprobaju pred glasačkim kutijama, kao jedinom pragmatičnom rešenju

Najavljivani kao referendum između dve najveće stranke, vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji zakazani za 11. decembar biće samo spori početak raspleta duboke političke krize, u kojoj se zemlja nalazi već više od dve godine. Na ovakav zaključak gotovo svih iskusnijih analitičara navodi nekoliko stvari, a glavna je da se sukobljavaju dve velike partije, svaka sa svojim adutima. Vladajući VMRO sa kontrolom nad većinom poluga vlasti, uticajem na medije i finansijski bogatija nego ikada i opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), koji barata mnoštvom objavljenih i neobjavljenih saznanja o prljavom vešu vladajućih. Tu je i Specijalno tužilaštvo, koje svojim radom na raščišćavanju kriminala i korupcije utiče na javno mnjenje na štetu vladajuće partije, ali ne zna se u kojoj meri.

U ovom trenutku sigurno je da će izbori biti održani 11. decembra, iako je bilo spekulacija, pa čak i optužbi opozicije da vlastima odgovara da izbori ipak budu odloženi za proleće 2017. godine i da se spoje sa redovnim lokalnim izborima.

Obe velike partije imaju stabilnu glasačku "mašinu" sazdanu na ideološkoj osnovi. U saldo vladajućeg VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog veruje se da spada i dobar deo penzionera, bar polovina od ukupno 300.000, i dobar deo zaposlenih u državnoj administraciji (ukupno između 170.000 i 200.000). Tu je i deo zaposlenih u privatnim kompanijama, uglavnom u građevinskom sektoru ili u novim inostranim kompanijama, koji strahuju da možda neće biti posla za njihove kompanije ukoliko opozicija bude preuzela vlast, jer država, posebno u poslednjih deset godina, najveći je poslodavac bar za domaće kompanije. Međutim, još je nepoznanica koji će broj ovih ideoloških i klijentelističkih glasača ipak okrenuti leđa vladajućoj partiji. SDSM, s druge strane, iako širi pobedničku euforiju, strahuje iz istih razloga za svoj izborni rezultat.

Najveći problem za obe velike partije jeste pitanje do koje dubine u glasačkom telu su doprli snimci objavljenih telefonskih razgovora koji kompromituju državne funkcionere. S obzirom na to da od 2011. godine VMRO-DPMNE ima apsolutnu kontrolu na tri od pet nacionalnih privatnih televizija, plus dobru kontrolu na javnom servisu, strahovi proizlaze da je većinsko glasačko telo, koje ne koristi internet-portale kao izvor informacija, možda već uvereno da su takozvane audio-bombe laž, delo stranih službi koje žele da svrgnu Gruevskog. Dok on, opet, brani Makedoniju od Albanaca i Grka.

Drugo pitanje je koliko će još ovakvih slučajeva pred javnost izneti Specijalno tužilaštvo. Bez obzira na to što zasad nema većih izgleda da probije led u dobro kontrolisanom Krivičnom sudu u Skoplju, pres-konferencije Specijalnog tužilaštva, po novim medijskim pravilima nametnutim u Izbornom zakonu, moraju biti "pokrivene" bar osnovnom profesionalnom informacijom u centralnim dnevnicima.
Snaga audio-bombi

Još se čeka sudbina glavne istrage, koja je ovih dana kulminirala istorijskim upadom Tužilaštva u zgradu tajne policije, gde su na osnovu dva sudska naređenja zaplenili dokumentaciju o prisluškivanju u periodu od 2008. do 2015. Tužilaštvo je najavilo da već ima dovoljno dokaza u predmetu "Tvrđava" i drugim povezanim akcijama koje se bave prisluškivanjem, tako da bi eventualno objavljivanje ovih podataka na tri-četiri nedelje pre izbora moglo da utiče na ishod.

Treća nepoznanica jeste koliko će glasova biti "rasuto". Pored dve velike partije, jedne vladajuće i jedne opozicione, na sceni su dva manja opoziciona bloka, orijentacije desnog centra. Upravo su propali pregovori o tome da ta dva bloka nastupe jedinstveno, kao treći izborni činilac u biračkom telu, i na taj način "reše sudbinu" vladajućeg VMRO-DPMNE, ali za ovaj neuspeh pregovora očito se postarala upravo vladajuća partija, mada delom i pregovaračka inertnost opozicije. Procenjuje se da će zbog toga oko 100.000 glasova, ili blizu deset odsto očekivane izlaznosti etničkih Makedonaca, otići "u vetar" zbog proporcionalnog izbornog modela.

S druge strane, nije poznato koliko će opozicioni SDSM uspeti da ubedi Albance da glasaju za njih jer na listama imaju i Albance, poznate u javnosti, koji do sada nisu iskompromitovani ni zbog čega i koji tipuju na veliki deo glasačkog tela u delovima Skoplja i Kumanova.

Procene kažu da će rezultati decembarskih izbora biti prilično izjednačeni, što ukazuje na to da u decembru neće biti raspleta već samo ulaska u novu fazu političke krize

Obe tradicionalne partije Albanaca - DUI i DPA - nalaze se u "nokdaunu" zbog velike, decenijske ljubavi sa vladajućim VMRO-DPMNE i suočene su sa izazovom nekoliko opozicionih albanskih stranaka, koje su, kao i makedonske, ipak razjedinjene. Jedna od njih, pokret BESA, ipak ima dobre šanse da bude nova parlamentarna stranka koja će igrati značajnu ulogu u postizbornim koalicijama.

U makedonskoj javnosti nema relevantnih istraživanja i procena izbornih rezultata, ali spekuliše se da je neopredeljenih između 20 i 40 odsto. Procene koje dolaze iz partijskih agencija i instituta sugerišu da će rezultati decembarskih izbora biti prilično izjednačeni, naravno, uz uslov da u međuvremenu ne bude dramatičnih događaja. Sve zajedno ukazuje na to da će decembarsko glasanje, umesto raspleta, ipak biti "okidač" za novu fazu političke krize.

Kao moguća opcija u nastavku te krize pominje se formiranje tehničke vlade ili široke koalicije, po uzoru na 2001. godinu, kada je važnu ulogu imao međunarodni faktor. Ipak, u ovom trenutku, takvom raspletu ne daju se velike šanse zbog izbora u SAD i promene administracije, budući da će time biti "oslabljena oštrica" evropsko-američke koalicije, koja je do sada aktivno menadžerisala krizu u Makedoniji.

Međutim, gotovo je sigurno da su građanski sukobi isključeni kao opcija, što kod Makedonaca, što kod Albanaca. Dominantno je gledište i da je isključena mogućnost međuetničkih sukoba, pa čak i incidenata na toj bazi, jer su se dve etničke zajednice praktično zbližile slušajući prisluškivane razgovore ljudi iz vlasti, shvatajući da imaju zajednički problem - korupciju i kriminal, koji potiču od vladajuće elite.
Jedino što se ne isključuje jeste to da će definitivni rasplet političke krize u Makedoniji možda morati da se dogodi metodama "bager-revolucije", i to ne od strane političkih partija. Još da se nađe slobodni bager na tržištu jer trenutno su svi pod kontrolom političkih elita, uglavnom u vladajućim strankama.

PREMA REGIONU BEZ PROMENA

Kakvi god bili rezultati izbora, ništa se neće promeniti u pogledu odnosa Makedonije za susednim zemljama, pa i u globalnoj evroatlantskoj integraciji, kojoj su formalno privržene sve političke partije. Odnosi sa Srbijom funkcionišu besprekorno, posebno za vreme vladavine Gruevskog i Vučića, i nema naznaka da bi se to promenilo ukoliko u Skoplju nova garnitura dođe na vlast. Odnosi glavnih makedonskih partija sa Grčkom su odlični, posebno u biznis sektoru, iako je Grčka formalno Makedoniji glavna prepreka na putu za EU i NATO zbog imena. Odnosi sa Bugarskom možda će biti bolji ako pobedi opozicioni SDSM jer je premijer Bugarske Bojko Borisov javno podržao tu partiju, a takođe javno kritikovao premijera Gruevskog. Prema Albaniji i Kosovu takođe se ne očekuju značajnije promene jer već dve decenije onaj ko pobedi u makedonskom političkom bloku, u principu, pravi koaliciju sa partijama koje pobede u albanskom bloku.
Evroatlantske integracije Makedonije, nažalost, i dalje će biti usporene jer, osim problema sa Grčkom oko imena, Makedonija ima problem sa ispunjavanjem kriterijuma iz Kopenhagena. Poslednju preporuku Evropske komisije za početak pregovora o članstvu Makedonija je dobila još 2014. godine, a radi bolje ilustracije treba reći da je Makedonija čak šest meseci pre Hrvatske potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2001. godine, a kandidat za članstvo je još od 2005. godine.