Svet
13.10.2023. 18:45
Beta

Napeto

Poljska strepi pred izbore - da li će izbiti nemiri...

Poljska
Izvor: Shutterstock

Poslednjeg dana neviđeno brutalne kampanje pred redovne parlamentarne izbore 15. oktobra, Poljska strepi od pat ishoda izbora, kada ni dosadašnja vladajuća stranka Pravo i Pravda, ni proevropska liberalna Građanska koalicija, ni sa koalicionim partnerima, neće imati dovoljno poslanika da formira vladu.

Sve veće su strepnje i zbog neizvesnosti da li će Pravo i Pravda predati vlast ako ne uspe da formira vladu, a, posle iznenadne ostavke načelnika Generalštaba Vojske Poljske i još jednog generala iz vojnog vrha zbog uvlačenja apolitične vojske u kampanju, pojavljuju se upozorenja da bi Pravo i Pravda mogla da se ugleda na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i da, ako izgubi na izborima, ne prizna poraz, pa čak da izvede i vojsku na ulice.

Sve ankete raspoloženja birača prednost daju vladajućim konzervativcima iz Prava i Pravde vicepremijera Jaroslava Kačinjskog, drugo mesto Gradjanskoj koaliciji bivšeg poljskog premijera, kasnije predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska.

Međutim, ankete se i sa nekoliko procenata podrške razlikuju zavisno od toga da li je to anketa državnih i provladinih agencija, kao CBOS, ili nezavisnih i od toga za koje medije su radjene.

Prema prognozi ishoda izbora na osnovu svih tih anketa, koju redovno daje informativni portal Onet.pl, na najviše glasova od ukupno 30 miliona registrovanih birača može da računa Pravo i Pravda, 34,99 odsto, a Gradjanska koalicija na 31,12 odsto.

Svoje poslanike u parlamentu imala bi i demohrišćanska agrarna koalicija Treći put sa 11,68 odsto i ujedinjena Levica sa 9,96 odsto, koje su, kao proevropske demokratske stranke, budući koalicioni partneri poljskih liberala, a u Sejm bi ušli još i radikalni nacionalisti iz Konfederacije sa 8,91 odsto glasova, koji su jedini mogući koalicioni partner vladajuće stranke.

Takva podela glasova daje opoziciji tesnu većinu od 236 poslanika od ukupno 460 koliko ima Sejm (parlament), ali predsednik Poljske Andžej Duda, i sam iz Prava i Pravde, već je saopštio da neće dati mandat da sastavi vladu onome ko ima većinu u parlamentu, već partiji koja pojedinačno osvoji najveći procenat glasova na izborima.

"U slučaju da Pravo i Pravda izgubi na izborima, kadrovske i tehničke izmene koje se u poslednjem trenutku vrše u armiji mogu da završe time da će poslati vojsku na ulice. Ostavke dvojice najviših predstavnika armije su odgovor na neodgovorno ponašanje vlade. Štaviše načelnik Generalštaba je bio svestan i očigledno imao informacije da će u slučaju izbornog poraza poseći za varijantom sile koja treba da spreči predavanje vlasti", kazao je listu Gazeta viborča bivši šef vojne kontraobaveštajne službe Pjotr Pitel.

Paradoksalno, Poljaci, u anketama na pitanje šta misle koja će stranke pobediti, odgovaraju da očekuju pobedu vladajuće stranke, ali istovremeno samo manjina želi da ona ostane na vlasti.

Prema anketi agencije Kantar, koju danas objavljuje nezavisna privatna televizija TVN24, 51 odsto anketiranih želi promenu vlasti i da nakon osam godina vladavine Prava i Pravde kormilo preuzme Gradjanska koalicija zajedno sa Trećim putem i Levicom.

Nastavak dosadašnjih reformi koje su dovele Poljsku u sukob sa Evropskom unijom zbog urušavanja institucija i pravne države, a tokom predizborne kampanje u jurnjavi za glasovima simpatizera radikalne desnice i pogoršale odnose sa glavnim susedima, Nemačkom i Ukrajinom, želi 34 odsto anketiranih.

"Ovi izbori će na duge staze odlučiti o političkom poretku u Poljskoj. Da li ćemo se vratiti na put poštovanja pravne države, integracije sa Evropskom unijom, lojalnim odnosima sa susedima ili ćemo tonuti u pravcu autoritarnog režima, dominacije političke volje nad zakonima, nad Ustavom. Moramo da poredimo i šta se desilo u Madjarskoj gde više nema realne demokratije", kazao je danas televiziji TVN24 bivši poljski ombudsman Adam Bodnar.

Kao sudbinske, ove izbore, kada je ulog suverenitet zemlje i sloboda Poljaka od diktiranja iz Brisela i Nemačke, označava i vladajuća stranka, a njen lider Kačinjski otvoreno govori da su mu potrebne još četiri godine da promeni Poljsku tako da više ne može da se prepozna posle njegove reforme medija, čistki u institucijama i državnim i javnim preduzećima započetih još 2015. godine, ali pre svega kada dovrši reformu pravosudja.

Zbog reforme pravosudja Evropska unija blokira Poljskoj oko 36 milijardi evra iz Fonda za obnovu posle pandemije, jer zbog predizborne kampanje vlada premijera Mateuša Moravjeckog i parlament ne ukidaju najkontroverznije poteze te reforme, kako se Vlada početkom godine dogovorila sa Evropskom komisijom.

"Ovog puta nas niko neće zaustaviti", najavljuje Kačinjski na mitinzima, a, obilato zloupotrebljavajući funkcionersku kampanju, poljski premijer Moravjecki i njegovi ministri, ali i predsednik Duda, nastoje da uvere Poljake da bi pobeda opozicije značila za Poljsku haos, dok bezbednost može da im garantuje jedino ostanak Prava i Pravde na vlasti.

Uz izbore se u Poljskoj održava i referendum na čiji bojkot je pozvala opozicija, a u kome Poljaci treba da odgovore na četiri pitanja, koja su inače okosnica predizborne kampanje vladajuće stranke, a uz pitanja je Pravo i Pravda snimilo video klipove u kojima naglašava da to čemu će Poljaci reći ne namerava upravo da učini opozicija, ako pobedi na izborima.

Na referendumu Poljaci treba da odgovore na pitanje da li su za rasprodaju državnih preduzeća i imovine inostranim subjektima što bi značilo da bi Poljaci izgubili kontrolu nad strateškim sektorima privrede i da li su za povećanje starosne granice za penziju do 67 godina.

Zatim, da li podržavaju da se likvidira ograda na granici, koja sprečava prelazak migranata preko Rusije i Belorusije i na kraju, da li podržavaju da Poljsku preplave hiljade nelegalnih migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike, što navodno planira evropska birokratija sa svojim planom prinudnih relokacija izbeglica.

Izbori za 460 poslanika Sejma po proporcionalnom izbornom sistemu i za 100 senatora po većinskom održavaju se u nedelju 15. oktobra, prve prognoze na osnovu anketa na biralištima glavne poljske televizije objaviće već u nedelju uveče, a Državna izborna komisija saopštila je da će konačni rezultati biti poznati u utorak.

Očekuje se visoka izlaznost od preko 65 odsto, a ovog puta rekordnih preko 600.000 Poljaka iz dijaspore prijavilo se da glasa u ambasadama i konzulatima širom sveta.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Poljska želi organizaciju Olimpijskih igara 2036. godine
olimpijske igre

Predsednik Duda najavio

27.09.2023. 15:45

Poljska želi organizaciju Olimpijskih igara 2036. godine

Predsednik Poljske Andžej Duda najavio je da će podneti kandidaturu svoje zemlje za domaćina Olimpijskih igara 2036. godine.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
25.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve