Kad se Amerika na Kubu vrati...

Prema tim navodima, državne službe u Havani pripremaju planove za vanredne okolnosti, a građani prolaze obuku za slučaj oružanog sukoba.

Kubanska Agencija za civilnu zaštitu distribuirala je i „porodični vodič“ sa preporukama kako postupati u slučaju vojnog napada ili većih poremećaja u snabdevanju.

Na državnim medijima, navodi CNN, prikazuju se snimci civila na vojnoj obuci, u skladu sa starom kubanskom doktrinom „rata celog naroda“, koja podrazumeva mobilizaciju stanovništva u slučaju strane intervencije.

CNN prenosi i da mnogi Kubanci na ovu situaciju gledaju sa dozom crnog humora pa je izraz „kada dođu Amerikanci“ postao način da se opiše očekivanje da bi neki od dugogodišnjih problema, od energetske krize do ekonomskog pritiska, mogao da bude rešen, ma koliko takav ishod bio neizvestan i opasan.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel ranije je poručio da zemlja ne želi vojni sukob sa Sjedinjenim Državama, ali da mora biti spremna da se brani.

Naglasio je da Kuba živi pod pritiskom ekonomskog rata, sankcija i energetske blokade, dok je zamenik ministra spoljnih poslova Karlos Fernandez de Kosio rekao da bi Havana bila „naivna“ ako se ne bi pripremala za mogućnost američke agresije.

Šef kubanske diplomatije Bruno Rodrigez upozorio je da bi američka intervencija izazvala humanitarnu katastrofu i krvoproliće, naglasivši da bi u slučaju sukoba žrtava bilo na obe strane.

Prema njegovim rečima, Vašington nema opravdanje za napad na „malo ostrvo koje ne predstavlja pretnju“ Sjedinjenim Državama.

S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio, inače poreklom sa Kube, optužio je kubanske vlasti da omogućavaju delovanje obaveštajnih struktura zemalja koje Vašington smatra neprijateljima.

Poručio je da SAD ne mogu dozvoliti da se u neposrednoj blizini američke granice, na oko 145 kilometara od Floride, nalaze obaveštajni punktovi ili vojne baze suparničkih sila.

Ipak, iz Vašingtona je stigla i poruka da američka vojska ne priprema invaziju na Kubu.

General Fransis Donovan, komandant Južne komande SAD, izjavio je pred zakonodavcima da američke snage nisu u fazi priprema za preuzimanje ostrva, već da su spremne da zaštite ambasadu SAD u Havani, bazu Gvantanamo i eventualno reaguju u slučaju masovnih migracija.

Napetosti između Havane i Vašingtona porasle su u trenutku duboke ekonomske i energetske krize na Kubi. Za ovakvu situaciju kubanske vlasti kao jedinog krivca vide SAD, pre svega zbog decenijskih sankcija, ograničenja u isporukama nafte, a poslednjih meseci i potpune blokade ostrva.

Američki zvaničnici, međutim, tvrde da je kriza posledica neefikasnosti kubanskog političkog i ekonomskog sistema.

Ipak, u jednom trenutku se činilo da bi odnosi dve zemlje mogli da se pokrenu sa mrtve tačke.

Čak je došlo i do sastanka kubanskih zvaničnika sa direktorom Centralne obaveštajne agencije SAD Džonom Retklifom u Havani.

Tom prilikom je Retklif kubanskim čelnicima rekao da su SAD spremne da Kubi daju 100 miliona dolara humanitarne pomoći, ali pod uslovom da se na ostrvu provedu temeljne promene u sistemu vlasti i privredi.

Pored toga, Retklif je zatražio i da bude uhapšen bivši kubanski predsednik i ministar odbrane Raul Kastro, brat pokojnog vođe kubanske revolucije Fidela Kastra, protiv koga tužilaštvo SAD sprema optužnicu zbog naredbe iz 1996. godine da se obore dva mala nenaoružana aviona s izbeglicama na rubu kubanskog vazdušnog prostora, preneli su pojedini evropski mediji.

Italijanski list „Korijere dela sera“ navodi da se u Vašingtonu smatra da Raul Kastro iza scene i dalje ima značajan upliv na vlast, i da je uvek bio odlučni protivnik nagodbe s Amerikom.

Šef CIA-e je u susretu s kubanskim ministrom policije Lazarom Alvarezom Kasasom i načelnikom obaveštajne službe Ramonom Romerom predočio spremnost da se „SAD ozbiljno angažuju oko ekonomskih i bezbednosnih pitanja, pod uslovom da Kuba sprovede temeljite promene“ u ekonomskom i političkom sistemu.

To je preneo jedan od zvaničnika CIA-e, javlja BBC, pošto su se iza zatvorenih vrata prvi put u Havani posle više godina sastali najviši zvaničnici SAD i Kube, koja je pogođena teškom ekonomskom i socijalnom krizom i potpunom nestašicom energije i energenata.

Vlada u Havani je posle susreta saopštila da su ono što je „kubanska strana predočila i razgovori s delegacijom SAD omogućili da se odlučno pokaže da Kuba ne predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost SAD“.

Američki državni sekretar Marko Rubio, čiji su roditelji kubanski doseljenici na Floridu, a koji odlučno traži promene u političkom i ekonomskom sistemu Kube, od vlasti u Havani zatražio je da zatvori kineske i ruske obaveštajne centre na Kubi.

Američki predsednik Donald Tramp je u januaru dekretom Kubu označio kao zemlju koja predstavlja „izuzetnu opasnost po američku bezbednost“, a rekao je i da je „Kuba zemlja u bankrotu“.

SAD su zavele potpunu energetsku blokadu Kube i Tramp je rekao da je na tom karipskom ostrvu „komunistička, i još gore, nesposobna komunistička vlast“.

Čak je zapretio da SAD mogu „vojno da preuzmu kontrolu nad Kubom“, ali je naveo i da je Vašington spreman da razgovara o „molbi Kube da joj pruži pomoć“.

Ministarstvo spoljnih poslova u Havani saopštilo je da je Kuba spremna da razmotri predlog SAD o pomoći od 100 miliona dolara, dok je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio da je uslov da ta pomoć bude prosleđena preko kubanske katoličke crkve, a ne preko sistema vlasti.

Međutim, kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel je sredinom aprila, povodom 65. godišnjice neuspele invazije američkih plaćenika u Zalivu svinja na Kubi, naveo da je Kuba spremna da se suprotstavi američkoj vojnoj agresiji i naglasio „socijalistički karakter“ te zemlje.

Kada se u obzir uzmu i najnovija dešavanja na Kubi, pojačane odbrambene i mere civilne zaštite, upozorenja građanima i pripreme za mogući napad SAD, onda može da se zaključi da kubanski zvaničnici nisu prihvatili Retklifov predlog.

Branimir Đokić, stručnjak za spoljnu politiku, za „Ekspres“ kaže da su svega nekoliko dana nakon što je direktor CIA-e Džon Retklif posetio Kubu i u Havani se sastao sa zvaničnicima kubanske vlade, posle čega se mislilo da će kriza oko ovog karipskog ostrva splasnuti, tenzije ponovo podignute na najviši nivo.

„Tokom posete direktor CIA-e je, prema pisanju medija, ponudio kubanskim čelnicima u Havani 100 miliona dolara humanitarne pomoći Kubi, pod uslovom da provedu temeljne promene u sistemu vlasti i privredi. Ova ponuda bi možda i bila prihvaćena da Amerikanci nisu zatražili od kubanskog predsednika Migela Dijaz-Kanela da bude uhapšen i Raul Kastro, brat Fidela Kastra, koji je, iako formalno u penziji, u stvari i dalje stvarna vlast na Kubi. On je osumnjičen da je 1996. godine naredio da se obore dva aviona sa izbeglicama, zbog čega ga potražuju SAD“, kaže Đokić.

Dodaje da su ubrzo nakon toga kubanske vlasti počele da pojačavaju odbrambene i mere civilne zaštite zbog straha od moguće američke vojne intervencije.

„Zemlja ne želi vojni sukob sa SAD, ali mora biti spremna da se brani“, izjavio je kubanski predsednik Dijaz.

„Sa druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio, dete kubanskih imigranata i jedan od glavnih jastrebova po pitanju vlasti u Havani u američkoj administraciji, optužio je Kubu da omogućava delovanje obaveštajnih struktura zemalja koje Vašington smatra protivnicima. On je poručio da SAD ne mogu dozvoliti da se samo 145 kilometara od obala Floride nalaze obaveštajni punktovi ili vojne baze suparničkih sila. Poznato je inače da još od Hladnog rata, tada SSSR, a sada Rusija imaju veliku obaveštajnu bazu na Kubi sa prislušnim uređajima“, podseća Đokić.

On ističe i da američka vojska demantuje da se sprema invazija na Kubu, već da se spremaju za zaštitu ambasade SAD u Havani, baze Gvantanamo i eventualno reagovanje u slučaju masovnih migracija.

„Ono što, međutim, izaziva pažnju i povećava mogućnost sukoba jeste informacija medija da je Kuba navodno nabavila više od 300 vojnih dronova čije bi mete u slučaju sukoba bile američka baza u zalivu Gvantanamo, ratni brodovi SAD i pogotovo područje Ki Vesta na Floridi“, naglašava Đokić.

Kaže i da bi, ukoliko bi eventualno i došlo do američke intervencije na Kubu, prva meta kubanske vojske, artiljerije, ali i dronova, bila američka vojna baza u Gvantanamu, na samom jugoistoku ostrva.

„U toj bazi se nalazi oko 6500 vojnika, mornara i njihovih porodica. Poznata je po zatvorskom centru gde su držani osumnjičeni pripadnici Al Kaide i talibana. Napad kubanske vojske na ovu bazu mogao bi da izazove velike žrtve među američkim osobljem“, podvlači Đokić.

On dodaje da je, prema njegovom mišljenju, otvorena američka invazija na Kubu malo verovatna i to iz više razloga.

„Prvo, sam američki predsednik Donald Tramp je u predizbornoj kampanji govorio da nije pristalica vojnih intervencija, odnosno večitih ratova, kako su opisani ratovi u Avganistanu i Iraku. To se ne odnosi na samo bombardovanje kao u Iranu, već slanje trupa. Takođe, situacija na Kubi je tako katastrofalna, već mesecima, i pre nego što je Tramp naredio da se ne puštaju tankeri sa naftom za Kubu, stanovnici nisu po 20 časova dnevno imali struje, koja se proizvodi uglavnom od nafte, pijaće vode je sve manje, a javne službe su u stanju rasula“, ističe Đokić.

Kaže i da su, uz to, nakon Kubanske raketne krize 1962. godine, SAD obećale da neće pokušavati više da nasilno obaraju vlast na Kubi, ukinuta je operacija „Mungos“, akcija CIA-e na rušenju Kastra, te su se tog obećanja Amerikanci držali decenijama.

„Svakako, američki predsednik Tramp nije poznat kao osoba koja voli da se drži takvih ograničenja u spoljnoj politici, ali ipak je i to nešto na šta se mora računati jer velike sile ne vole da krše svoja obećanja, upravo da bi zadržale kredibilitet, jer ko će im sutra verovati“, objašnjava Đokić.

Dodaje i da ono što se može videti jeste da će se kriza na Kubi rešiti u sledećih nekoliko meseci, na jedan ili drugi način.

„Ali svakako ne otvorenom američkom invazijom. Što ne prejudicira da se američke trupe neće iskrcati na Kubu ukoliko dođe do promena na ovom ostrvu“, smatra Đokić.

Naš sagovornik podseća da su još od 1959. godine i dolaska Fidela i Raula Kastra na vlast na Kubi odnosi dve zemlje neprijateljski.

„Kastro je odmah po dolasku na vlast nacionalizovao američku imovinu na ostrvu, a odštetu kompanijama nije isplatio. Približio se komunističkom SSSR-u, postao njihova marioneta u zapadnoj hemisferi, što je dovelo do čuvene Kubanske raketne krize i niza drugih problema, pogotovo podsticanjem revolucija u zemljama Latinske Amerike, po čemu je postao poznat Če Gevara“, ističe Đokić.

Podvlači i da je „taj kamen u cipelama SAD Vašington sada spreman da izbaci“.

„Ako su Hladni rat vlasti na Kubi preživele donacijama SSSR-a, a poslednje dve decenije donacijama nafte od Venecuele, s hapšenjem Nikolasa Madura i taj pojas za spasavanje je nestao“, kaže Đokić.

Naglašava i da je Kuba zemlja u kojoj je udeo nafte u proizvodnji struje najveći na svetu, kao i da su te elektrane za proizvodnju struje zastarele.

„Poneki tanker koji pristigne iz Meksika ili Rusije nije nikakav spas, već samo odlaganje agonije, kako bi stanovnici Kube imali po nekoliko sati dnevno struje“, ističe Đokić.

Dodaje da su vlasti na Kubi toga veoma svesne, oni bi da ostanu ispravni komunisti i marksisti, ali vide da je sistem neodrživ.

„Svi se plaše i dalje Raula Kastra koji je duboko zagazio u devetu deceniju, ali koji i dalje drži stvarnu vlast na ostrvu. Ukoliko nastave tom izolacionističkom linijom protivljenja reformama koje traže SAD, siromaštvo već ogromno postaće još veće, javne službe su na ivici raspada, izveštaji medija sa Kube pokazuju da su ulice Havane pretrpane smećem, građani nemaju osnovne potrepštine niti dovoljno hrane, te će se sistem vrlo brzo urušiti sam od sebe. To je ono što čeka Kubu ako ne pristane na američke zahteve i izvede neophodne reforme, odnosno ’otvori ostrvo’“, smatra Đokić.

Prema njegovim rečima, svakako da je, u celoj priči, najbitnija i politika.

„Posle Venecuele, Kuba je ostala jedina država u zapadnoj hemisferi koja je ne samo neprijateljska prema SAD, već je domaćin strane obaveštajne baze na svojoj teritoriji, ruske, koja je navodno zatvorena 2002. godine, ali postoje informacije da se i dalje koristi za obaveštajne delatnosti. Takođe, strah od dolaska kineski ratnih brodova u luku u Havani i eventualno pravljenje pomorske baze na stotinak kilometara od američke obale je sve ono što izaziva strah kod američkih stratega i protivi se Monroovoj doktrini koju su ustanovili. Sve to su razlozi zbog kojih se može očekivati da se posle toliko decenija pitanje Kube reši, a ostrvo krene drugim pravcem, pravcem otvaranja ka svetu“, zaključuje Đokić.