KAFE PUŠKIN - Još samo da svrati Natali...

Na moskovskom Tverskom bulevaru, već godinama, u graditeljski uzvišenoj atmosferi nesvakidašnjeg enterijera predivne aristokratske kuće iz davnih vremena, goste dočekuje i ispraća hedonistički doživljaj restorana ruske dvorske kuhinje s imenom kafe "Puškin".

Magija iskazana kroz brojne vrednosti ovog objekta učinila je da se nesvakidašnji moskovski restoran nađe među top pet na "Forbsovoj" listi najboljih u Rusiji. Kafe "Puškin" je i jedini restoran u ovoj mnogoljudnoj zemlji čiste slovenske duše koji se može pohvaliti "Mišlenovim" zvezdicama, najvećem i najvrednijem priznanju u kulinarskom svetu koje dobijaju restorani s prestižnom ponudom i uslugom. Zbog svega toga i još mnogo čega drugog danas, u kafeu "Puškin" obavezno svraćaju pripadnici sve brojnijeg džet-seta ruske prestonice, zatim i političari, umetnici, slavni sportisti, ali i svi stranci koji iz bilo kog razloga posete Moskvu. Posebno Francuzi, jer da nije bilo jedne šansone i dvojice francuskih umetnika, šansonjera Žilbera Bekoa i pesnika Pjera Delanoa, kafe "Puškin" verovatno ne bi ni postojao.

Tekst koji je hiljadu devet stotina šezdeset i neke napisao francuski pesnik bio je u prvoj verziji neobičan ali i nestvarno jednostavan i zaljubljenima sasvim razumljiv. Možda sve i ne bi odisalo toplinom uramljenom u romantiku ruske zime da Pjer Delano nije u dubini duše voleo rusku literaturu, muziku i moskovska pozorišta, pa je s lakoćom, uz nenametljivu emociju, osmislio priču pretočenu u pesmu o strancu koji je došao u mističnu Rusiju i zaljubio se u svog vodiča, lepu Natali...

"Šetamo po Moskvi ti i ja, idemo na Crveni trg, a ti pričaš napamet reči o Lenjinu, o revoluciji i mislim kako bi bilo lepo sesti s tobom u kafe ’Puškin’ i gledati kroz prozor kako napolju pada sneg; pili bismo toplu čokoladu i razgovarali o nečem sasvim drugom..."

Slavnom šansonjeru, u vremenu ideološke propagande koja se iz Evrope u talasima širila prema Rusiji, nije bilo jasno kome u Francuskoj pesma na rusku temu može da se svidi, još manje kako bi i pod kojim okolnostima mogla da postane hit. Ipak, čudo se dogodilo.

Nekoliko meseci nakon što je Žilber Beko "upoznao Natali", trebalo je da krene na turneju po Francuskoj na kojoj je bilo zamišljeno da peva isključivo nove šansone. Delano je predložio da u repertoar uključi i romantičnu pesmu o ruskoj plavokosoj studentkinji. Nepoverljivi Beko se prvo dvoumio a onda je pažljivo ponovo pročitao stihove.

Ovog puta bio je oduševljen. Uz male korekcije, tekst je dobio željenu formu, Beko je seo za klavir i vrlo brzo napisao muziku ne sluteći šta će se dogoditi.

Pevao je uz zagonetan osmeh i setan pogled: "Crveni trg je bio pust... pored mene je išla Natali..." Sjajna šansona postala je 1964. hit i Francuzi koji su posećivali Moskvu tražili su da posete kafe "Puškin" verujući da on uistinu i postoji. Ipak, umetnička fantazija Pjera Delanoa jednog dana ne samo da je oživela već je u srcu Moskve dočarala mirise proteklih epoha.

Na Tverskom bulevaru u starom dvorcu izgrađenom u baroknom stilu, dovitljivi Andrej Delos, 4. juna 1999. darovao je Moskvi kafe
"Puškin". Na otvaranju je bio i Žilber Beko, koji je naravno otpevao i čuvenu pesmu "Natali".

Za života slavnog Aleksandra Sergejeviča Puškina kafe s njegovim imenom nije postojao u Moskvi, ali jeste nit koja je povezivala Tverski bulevar i njegovu okolinu sa pesnikom čije je stihove recitovala cela planeta. Istorija Moskve kazuje da je bulevar otvoren 1796. godine i da ga je od prvog dana najviši moskovski stalež kao i poznati ljudi Rusije koristio za šetnju. Kažu i da su Puškina u njegovo vreme (1799-1837) često viđali kako sam ili u društvu korača Tverskim bulevarom. U ovoj ulici, u kući Kologrivovih, na mestu na kome je danas moskovsko umetničko pozorište "Gorki", dva puta godišnje su se organizovali dečji balovi. Na jednom od njih je Puškin upoznao buduću suprugu, 16-godišnju Nataliju Gončarovu. Na kraju ili početku Tverskog bulevara, kod Nikitinske kapije, nalazi se i crkva Velikog Vaznesenja u kojoj su se Natalija i Aleksandar Sergejevič venčali uz prisustvo brojnih prijatelja. Ali ovo nije sve - Puškina i sada već legendarni bulevar povezuje još nešto: nekada je spomenik Puškinu ukrašavao Tverski bulevar.

Zanimljiva je i priča kako je nastalo staro zdanje na Tverskom bulevaru u kome je smešten danas kafe „Puškin". Osamdesetih godina 18. veka izvesni plemić iz Sankt Peterburga, koji je služio na dvoru Jekaterine II, povukao se iz službe i preselio u Moskvu. Odlučio je da sagradi kuću, za čiju gradnju je angažovao arhitekte iz Italije. Dobro proučivši ruski ukus i uzimajući u obzir karakteristične crte moskovske arhitekture, Italijani su sagradili baroknu zgradu na "moskovski način". U dizajnu unutrašnjosti koristili su barokne motive. Sredinom 19. veka, plemić je kuću prodao nemačkom aristokrati kao miraz svoje žene. Nemac je obnovio kuću tako što je u prizemlje smestio apoteku a na sprat biblioteku. Tako su posetioci apoteke, čekajući pripremu lekova, mogli u malom kafeu u prizemlju da popiju neki lekoviti napitak, čaj, kafu ili čokoladu.

Ukusi, sklonosti i zanimanja vlasnika ostavili su trag na unutrašnji izgled ove velelepne kuće. Od prvog vlasnika su ostala ogledala,
štukatura zidova, rešetke livenog gvožđa i slike na plafonu. Sižei za plafonske slike uzimani su iz grčke mitologije: Leda sa labudovima, Apolon sa muzama, Pegaz sa Persejem, Atina sa Afroditom...

Naredni vlasnici su oplemenjivali unutrašnjost predmetima kulture 19. veka stvarajući atmosferu stambenog prostora za uživanje sa slikama vremena u kome su živeli. Enterijer je obogaćen satom od mahagonija engleskih majstora iz Nortona, kao i vrednim nameštajem iz 18. veka.

U gravurama, globusima, mikroskopima i teleskopima prepoznavalo se ogromno interesovanje jednog od vlasnika zdanja za prirodne
nauke. Šalter apoteke krasila je precizna apotekarska vaga, kao i mnoštvo originalnih boca od slikane keramike sa latinskim nazivima u kojima su se smeštali preparati za pravljenje praha, pranje i infuziju.

Povezane vesti - VASKRS U JERUSALIMU

Sačuvani su i predmeti iz kasnijeg perioda kao svedočanstvo tehničkom napretku s početka 20. veka: pisaća mašina sa latiničnim fontom, sijalica u obliku parne lokomotive, sifon, jedan od prvih telefonskih aparata... Glavna atrakcija kuće je bila i ostala
veličanstvena biblioteka sa oko tri hiljade knjiga sa izdanjima nastalim od 18. do 20. veka.

Osim apoteke i biblioteke, u sastavu restorana kojim se Moskva danas ponosi je još pet sala u kojima gost od prvog trenutka doživljava aromu neke čudesne uzvišenosti. Soba sa kaminom je nestvarno svečana i nadasve prijatna. Plafon je ukrašen slikom leteće Nike, krilate boginje pobede. Sala Mezanin je u baroknom stilu i podseća na radni kabinet obrazovanog aristokrate. Deo mezanina natkriva glavnu dvoranu. Nekoliko ormana i ogromne stalaže sve do plafona napunjene su knjigama. Kada se stepenicama silazi prema garderobi, može se zastati u sali Podrum koja je nekada bila apotekarska laboratorija. Preplavljena svetlošću i utopljena u zelenilo, sala Oranžerija je prerasla u neku vrstu atributa s obeležjima plemićkih kuća. Panoramski prozori čine Tverski bulevar prirodnim nastavkom ove sale koja je po podne puna energije i pokreta, a uveče obavijena maglom misterije i romantike. Sa Otvorene terase na krovu otkrivaju se od proleća do jeseni zelena stabla Tverskog bulevara, pozlaćene kupole Bogorodičine crkve, stari ambasadorski dvorac iz sredine 17. veka i Puškinov trg sa spomenikom pesniku...

Uz lepotu enterijera, ljubaznost i šta sve ne drugo, apsolutnu vrednost svakog restorana čini kuhinja i majstori gastronomije zarad kojih se sto u kafeu "Puškin" rezerviše i po nekoliko dana unapred. Ikona kuhinje kafea "Puškin" je Andrej Mahov, stalni kuvar koji je dobio posao godinu dana pre nego što je restoran otvoren. Kako sam kaže, prihvatio je s ponosom ali i velikom dozom odgovornosti poziv vlasnika gospodina Andreja Konstantinoviča Delosa, koji ga je osvojio frazom da će ukoliko budu uspešni na startu, u restoran jednog dana dolaziti i njihovi unuci.

Andrej Mahov nije imao lak zadatak. Pretpostavka da će u meniju biti jela iz Puškinove ere, ruska i francuska, pokazala se kao tačna. Mahov je stare recepte prilagodio modernim vremenima. Potrošio je skoro godinu dana eksperimentišući u potrazi za ukusom kome je danas teško odoleti, da bi na kraju posle obimno pripremljene studije sastavio glavni meni.

"Rad u sali sa gostima postao je deo životnog stila svakog zaposlenog. Bili smo opsednuti tom idejom i zaraženi Puškinovom epohom. Odlično smo obavili posao i zato nam je sve pošlo za rukom. Naše najveće priznanje je zadovoljan gost. Onih drugih za sada nije bilo", govori, ne krijući ponos, glavni kuvar ovog prestižnog moskovskog restorana.

Da ne bi bilo zabune, sve što izađe iz kuhinje kafea "Puškin", uveravaju stalni gosti, istinsko je gastronomsko remek-delo, što je bez dileme jedan od razloga zašto je restoran na dobrom glasu širom planete. Veruje se da će tako biti i ubuduće uprkos činjenici da je kafe "Puškin" 28. novembra 2019. promenio vlasnika. Sada ovim gastronomskim rajem upravlja Konstantin Ernst, generalni direktor
Kanala 1 ruske televizije.