Da li treba da brinemo?
SAD šalju Tajvanu vojnu pomoć od 500 miliona evra
Nesuglasice između SAD i Kine ne prestaju da rastu. Tek što je Kina završila vojnu vežbu na kojoj je uvežbavana invazija na Tajvan, SAD su odlučile da ovoj zemlji, koju Kina inače smatra svojom teritorijom, pošalje vojnu pomoć u vrednosti od 500 miliona dolara.
Kako se navodi, paket će uključivati slanje postojećih zaliha američkog oružja, saznaje "Blumberg“.
Bajdenova administracija i njeni saveznici sve su više zabrinuti zbog tempa vojne modernizacije Kine i upozorili su da Peking radi na tome da se osposobi da izvrši invaziju na Tajvan do 2027. godine.
Upravo zbog toga, u budžetu za 2023. godinu, Kongres je odobrio pomoć u oružju za Tajvan u vrednosti do 1 milijarde dolara koristeći predsedničko ovlašćenje za povlačenje sredstava (PDA), vrstu ovlašćenja koja ubrzava bezbednosnu pomoć i pomaže u slanju oružja Ukrajini.
Kina gleda na Tajvan kojim se demokratski upravlja kao na svoju teritoriju i povećala je vojni pritisak na ostrvo u poslednje tri godine. Nikada se nije odrekla upotrebe sile da bi ostrvo stavila pod svoju kontrolu.
Kina je prošlog meseca organizovala vojnu vežbu oko Tajvana nakon što se predsednica Tajvana Cai Ing-ven sastala sa predsednikom Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevinom Makartijem u Los Anđelesu.
Inače, u februaru je američki ministar odbrane Lojd Ostin pred Komitetom za oružane snage Senata izjavio da namerava da iskoristi ovlašćenje za povlašćeno povlačenje sredstava, rekao je u petak portparol Pentagona. On je odbio da kaže da li se ona odnose na paket pomoći od 500 miliona dolara Tajvanu.
"Naš pristup ostaje u skladu sa dugogodišnjom politikom SAD... Naporno radimo na ispunjavanju naših obaveza prema TRA (Zakon o odnosima sa Tajvanom) i nastavićemo da to činimo“, rekao je portparol Pentagona.
Od 1979. godine odnos SAD i Tajvana je regulisan Zakonom o odnosima sa Tajvanom, koji daje pravni osnov da se Tajvanu obezbede sredstva za odbranu, ali ne nalaže da Sjedinjene Države priteknu u pomoć Tajvanu ako bude napadnut.
Bilo je nejasno šta će biti uključeno u paket pomoći za Tajvan, o čemu je prvi preneo "Blumberg“. Tajming je takođe bio nepoznat.
Tajvan se od prošle godine žalio na kašnjenja u isporuci američkog oružja, kao što su protivvazdušne rakete "stinger“, jer su proizvođači prebacivali zalihe Ukrajini.
Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng rekao je u četvrtak da je isporuka 66 naprednih novih F-16V iz Sjedinjenih Država odložena zbog poremećaja u lancu snabdevanja i da ministarstvo radi na minimiziranju štete i "nadoknađivanju nedostataka“.
Plan američke administracije o slanju pomoći Tajvanu će verovatno naljutiti Kinu i ugroziti napore predsednika Bajdena da stabilizuje odnose sa Pekingom.
Komunikacija na visokom nivou između dve države u velikoj meri je obustavljena nakon što je navodni kineski špijunski balon u februaru preleteo kontinentalni deo SAD.
Komentarišući najnovije tenzije na relaciji SAD–Kina, profesorka FPN-a i rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka Dragana Mitrović kaže da vojna modernizacija Kine nije nikakva novost i da je to proces koji traje već određeno vreme.
"Modernizacija se posebno odnosi na mornaricu i vazduhoplovstvo u koje se najviše ulaže. Međutim, ono što treba istaći jeste da tu modernizaciju ne treba nužno povezivati sa invazijom na Tajvan i stavljanje ovog ostrva pod vojnu kontrolu Kine“, kaže Mitrovićeva za "Ekspres“.
Ona dodaje da ovakve vesti predstavljaju jedan vidi hibridnog rata protiv Kine, gde se ona unapred proglašava krivom zbog tuđih insinuacija i nagađanja.
"Ovakvi izveštaji nisu novost i do sada ih je bilo nekoliko. U svakom se pominjala neka godina kao prekretnica i kao moguća godina kada će Kina izvršiti invaziju na Tajvan“, ističe Mitrovićeva.
Podvlači i da je ovaj vid retorike zgodan kao neka vrsta pritiska na države u tom regionu koje kupuju naoružanje od SAD ili kao način da ih privole da se, zbog opasnosti od kineskog hegemonizma, okrenu Zapadu, odnosno Americi.
"Takođe, ovo je i jedan vid provokacije Kine. Slanje vojne pomoći Tajvanu, ali i prodaja najmodernijeg oružja zemljama u okruženju svakako da Kina doživljava kao provokaciju i ugrožavanje sopstvenih interesa“, naglašava Mitrovićeva.
Objašnjava i da vojne vežbe, pre svega na moru, ne doprinose smirivanju situacije, već dodatno podižu tenzije i komplikuju situaciju u istočnoj Aziji.
"Trka u naoružanju opterećuje region i izaziva dominantnu globalnu nestabilnost. Ujedno, predstavlja i pritisak na ovaj deo sveta, a direktno je uperena protiv Kine“, ističe Mitrovićeva.
Dodaje da Kina ne može sve to da posmatra mirno i da mora da postoji neka reakcija.
"Osim vežbi koje izvodi, Kina reaguje i verbalno, odnosno diplomatskim kanalima, i upozorava na činjenicu koliko ovakvi potezi SAD remete bilateralne odnose dve zemlje, ali i ravnotežu u regionu i koliki su udarci na globalno upravljanje i ključna pitanja koja se tiču globalne bezbednosti“, kaže Mitrovićeva.
Ona naglašava i da vojne vežbe koje Kina izvodi imaju za cilj odvraćanje od ugrožavanja njenih interesa, ali i da su one pokazale da Kina ima moć i sredstva da zaustavi civilnu i vojnu kako plovidbu tako i vazduhoplovstvo u ovom regionu, i tako jednom od najprometnijih delova planete nanese veliku štetu, pre svega ekonomsku i materijalnu.
"Takođe, Kina je pokazala da ima sredstva da se efikasno odbrani, ali i da nanese veliku štetu onima koji rade protiv njenih interesa“, ističe Mitrovićeva.
Kaže i da u trenutnoj situaciji Kina, zajedno sa Rusijom, aktivno radi na izgradnji jednog drugačijeg poretka koji bi počivao na drugačijim principima.
"SAD su toliko toga uložile u rat u Ukrajini, koji je naravno okrenut protiv Rusije. Na sve moguće načine pokušale su da ubede što više zemalja da okrenu leđa Rusiji, ali nigde im to nije pošlo za rukom, ni u Aziji, ni u Africi, ni u Južnoj Americi. Naravno da se ovim naporima SAD i pokušaju izgradnje jednog poretka suprotstavljaju sile koje smatraju da su time njihovi interesi ugroženi“, objašnjava Mitrovićeva.