Kalinjingrad – potencijalna tačka sukoba

Artem Bulatov, ambasador Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekao je da su NATO i Evropska unija, od pokretanja zajedničke odbrambene strategije, znatno pojačali aktivnosti usmerene na kontrolu logističkih pravaca u baltičkom regionu.

"Preduzet je niz koraka kako bi se ograničile saobraćajne veze sa Kalinjingradskom oblašću i stvorili uslovi za izolaciju regiona u slučaju dalje eskalacije tenzija između Rusije i Zapada“, istakao je Bulatov, a prenele " RIA Novosti“.

Poručio je i da će Rusija odlučno reagovati na svaki pokušaj NATO-a ili EU da blokira Kalinjingrad, podsetivši na ranije upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina da bi pokušaj izolacije te oblasti mogao da dovede do "neviđene eskalacije“.

Slične tvrdnje, o planovima NATO-a i EU da blokiraju Kalinjingradsku oblast, ranije je izneo i zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

On je naveo da zapadne zemlje tokom vojnih vežbi uvežbavaju scenarije pomorske blokade i zauzimanja Kalinjingradske oblasti.

Ono što je izazvalo dodatnu pažnju Moskve jesu i najave iz Litvanije, u aprilu, kada je Viljnus saopštio da planira proširenje vojnog poligona u blizini grada Taurage, nedaleko od granice sa Kalinjingradskom oblašću.

Litvanski parlament je, kako je navedeno, odobrio i formiranje novog poligona u Kapčiamijestisu, na oko deset kilometara od beloruske granice.

Andrej Kolesnik, poslanik Državne dume iz Kalinjingradske oblasti i član Odbora za odbranu, ocenio je u izjavi za NSN da bi zemlje NATO-a morale da izbegnu dalje podizanje tenzija u Baltičkom moru.

"One moraju da shvate da uništavanje vazdušnih i površinskih ciljeva neće biti dovoljno. Neće se boriti samo u Kalinjingradskoj oblasti, koja sama po sebi može da zbriše pola Evrope sa mape. U skladu sa našom vojnom doktrinom, udari će biti izvedeni po centrima donošenja odluka“, rekao je Kolesnik.

Dodao je da na Baltičko more izlazi Rusija i osam zemalja NATO-a te da bi sve one, kako je naveo, morale da "izvuku zaključke“ iz aktuelnih međunarodnih kriza.

U međuvremenu, vojnopolitički stručnjak Aleksandar Mihajlov, šef Biroa za vojnopolitičku analizu, ocenio je da evropske pomorske snage, bez direktnog učešća Sjedinjenih Američkih Država, nemaju kapacitet za ozbiljnije samostalno delovanje protiv Rusije.

On je to rekao povodom dogovora Ujedinjenog Kraljevstva i još devet evropskih zemalja o stvaranju zajedničkih pomorskih snaga, koje bi, kako je saopšteno, trebalo da deluju kao "dopuna NATO-u“ i da odvraćaju buduće pretnje na severu Evrope.

Prema pisanju "Gardijana“, deklaraciju o nameri potpisale su Velika Britanija, Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska, tri baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija i Holandija.

"Bez američkih pomorskih snaga pretnja takve vrste bila bi neodrživa. Navedene zemlje ne poseduju nuklearnu trijadu; samo Velika Britanija može da tvrdi da je nuklearna sila, ali je njen nuklearni potencijal u potpunosti pod kontrolom SAD“, ocenio je Mihajlov.

Prema njegovim rečima, inicijativa evropskih zemalja pre svega ima političku dimenziju i predstavlja pokušaj da se Vašingtonu pokaže da evropski saveznici žele veću samostalnost u okviru zapadne bezbednosne arhitekture.

"To su spekulacije usmerene na to da se SAD nateraju da slušaju Evropu i uzmu njeno mišljenje u obzir u spoljnoj politici NATO-a. Ali u stvarnosti, niko neće dozvoliti da se takav savez pojavi sve dok postoji NATO predvođen Sjedinjenim Državama“, rekao je Mihajlov.

On nije isključio ni mogućnost da bi Rusija, u slučaju direktne vojne akcije zemalja NATO-a protiv nje, mogla da upotrebi i najteže oblike naoružanja.

"Ako zemlje članice NATO-a iznenada pokušaju vojnu akciju protiv Rusije, Rusija će početi da koristi specijalizovanu municiju, moguće čak i strateško nuklearno oružje“, naveo je Mihajlov.

Istakao je i da skandinavske zemlje raspolažu značajnim pomorskim snagama, uključujući podmornice i površinske brodove, ali da je ključno pitanje vrsta naoružanja koje mogu da rasporede na tim platformama.

"Velika Britanija aktivno razvija sistem bespilotnih čamaca, Švedska redovno koristi Baltičko more za pomorske manevre zajedno sa avijacijom, a baltičke države stavljaju svoje teritorije na raspolaganje za takve aktivnosti. Ali bez Sjedinjenih Država one su veoma ograničene. Nedostaje im nadzvučno i hipersonično oružje. Rusija tim sredstvima raspolaže“, podvukao je Mihajlov.

Ranije je general-potpukovnik Ajteč Bižev, bivši zamenik vrhovnog komandanta Ratnog vazduhoplovstva za Zajednički sistem protivvazdušne odbrane ZND-a, izjavio da bi ukrajinski dronovi mogli da pokušaju napade na Rusiju iz pravca baltičkih država, leteći na malim visinama i koristeći brodove i ostrva kao platforme za lansiranje.

Moskva poručuje da će sve aktivnosti NATO-a u baltičkom regionu pažljivo pratiti, dok Kalinjingradska oblast, zbog svog geostrateškog položaja između članica Alijanse, ostaje jedna od najosetljivijih tačaka u odnosima Rusije i Zapada.

Prema rečima Paula Pizoloa, docenta međunarodnih odnosa Jagelonskog univerziteta u Krakovu, Kalinjingradska oblast je ruska eksklava na južnoj obali Baltičkog mora, kao i najzapadniji region Ruske Federacije, smeštena između Poljske i Litvanije, obe članice Evropske unije i NATO-a.

"Ponekad opisana kao ’nepotopivi nosač aviona’ Kremlja u Baltičkom moru, Kalinjingradska oblast igra važnu stratešku i vojnu ulogu za Rusiju. Glavna baza ruske Baltičke flote nalazi se u Baltijsku. Pored toga, Rusija je u oblasti instalirala taktičke rakete ’iskander’, dometa 310 milja. U maju 2022. godine Moskva je izvela simulirane nuklearne raketne napade iz Kalinjingrada. Nuklearni raketni napad iz Kalinjingrada mogao bi brzo da uništi glavne evropske prestonice“, objašnjava Pizolo.

Dodaje da bi, taktički gledano, u slučaju sukoba, Rusija mogla da formira kopneni most od Belorusije do Kalinjingradske eksklave duž takozvanog Suvalkskog jaza, odvajajući baltičke države, uključujući Litvaniju, od ostalih članica Atlantskog saveza.

"U ovom scenariju, trupe stacionirane u Litvaniji kao deo NATO brigade predvođene Nemačkom bile bi okružene i odsečene od Centralne Evrope. Pored toga, raspoređivanje protivvazdušnih raketa dugog dometa, zemlja-vazduh i zemlja-zemlja raketa moglo bi da onemogući NATO snagama pristup pomorskim i kopnenim područjima u region“, naglašava Pizolo.

Pojašnjava da ova taktika odvraćanja, poznata kao antipristup/uskraćivanje područja (A2/AD), pretpostavlja da je najbolji način da se prevlada protivnik, posebno ako je vojno superiorniji, da se spreči raspoređivanje njegovih snaga na terenu operacija.

"Kalinjingradske mogućnosti sprovođenja taktike A2/AD ometale bi sposobnost NATO-a da podrži svoje baltičke saveznike vazduhom, morem i kopnom preko Suvalkskog koridora – što bi dovelo u pitanje odbrambenu strategiju Alijanse“, smatra Pizolo.

Naglašava i da bi odbranio Estoniju, Letoniju i Litvaniju prema odredbama Ugovora o kolektivnoj odbrani iz Člana 5. svog osnivačkog ugovora, NATO bi morao da prekine potencijalnu vazdušnu, pomorsku i kopnenu blokadu koju je formirao Kalinjingrad.

"Ipak, iako je većina ruskih A2/AD kapaciteta i dalje zasnovana na tehnologijama i doktrinama preuzetim iz sovjetskog doba, strateški položaj Moskve se značajno promenio: raspad Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta lišio je Rusiju njene tradicionalne dubinske odbrane, izlažući je na prvoj liniji fronta percipiranoj pretnji koju predstavlja NATO“, kaže Pizolo.

On ističe i da pitanje Kalinjingrada treba analizirati u kontekstu širenja NATO-a ka istočnoj Evropi i bivšem sovjetskom prostoru.

"Na primer, Kremlj održava region visokomilitarizovanim jer evroatlantsko proširenje u regionu doživljava kao manevar usmeren na opkoljavanje oblasti, možda u nadi da će je oduzeti Rusiji. Stoga je Moskva nastavila da ulaže u vojno jačanje Kalinjingrada u nadi da će zaustaviti širenje NATO-a na Baltiku i zadržati ruski uticaj. S druge strane, glavne funkcije koje Rusija pripisuje Kalinjingradu su održavanje ekonomskih veza sa Atlantskim savezom i širenje njegovog uticaja u baltičkom području“, ističe Pizolo.

Ipak podvlači da bi, s obzirom na blizinu članica NATO-a u istočnoj Evropi i Baltiku i visok stepen militarizacije – posebno, raspoređivanje raketa "iskander“ – Kalinjingrad bio kritičan region ukoliko bi sukob između Rusije i Ukrajine eskalirao.

"Od invazije na Ukrajinu, Rusija je često pretila Poljskoj i baltičkim državama odmazdom zbog njihovih stavova o sukobu, često pokazujući svoju snagu vojnim vežbama u Kalinjingradu i Belorusiji. Ipak, Poljska i Litvanija bile su među prvim evropskim zemljama koje su ponudile vojnu pomoć Kijevu, produbljujući negodovanje Moskve. Stvaranje krutih suprotstavljenih strana na Baltiku sada deluje samo po sebi očigledno, gde se baltičke države i Poljska suočavaju sa Rusijom i Belorusijom duž nove gvozdene zavese“, kaže Pizolo.

On objašnjava da sa vojne tačke gledišta, geostrateški položaj Kalinjingrada predstavlja mogućnosti i izazove za Rusiju.

Podvlači da on pruža funkciju ranog upozoravanja i opciju protivvazdušne odbrane u koordinaciji sa jedinicama sa kopna koje tranzitiraju kroz Belorusiju.

"Pored toga, Baltička flota je pozicionirana da projektuje kontrolu nad ili vrši uskraćivanje mora u centralnom regionu Baltičkog mora i osigura pristup Finskom zalivu, sa posledicama ne samo za baltičke države, već i za bezbednost i slobodu manevra članica NATO-a Finske i Švedske“, pojašnjava Pizolo.

Dodaje i da, pošto Rusija ne želi i ne može sebi da priušti direktnu konfrontaciju sa NATO-om, glavna uloga Kalinjingrada na Baltiku je da odvrati aktivnosti Atlantskog saveza u regionu.

"Svakako, Moskva bi mogla da koristi Kalinjingrad kao instrument pritiska na Poljsku i Litvaniju kako bi stekla prednosti i ustupke – možda iz preuveličanih razloga, baltičke države se plaše da bi se ruski teritorijalni revizionizam mogao okrenuti ka njima, potcenjujući garanciju bezbednosti koju pruža članstvo u NATO-u. Jedina baltička teritorija koju bi Rusija mogla želeti da kontroliše je Suvalkski koridor, kako bi ponovo povezala Kalinjingrad sa Belorusijom. Kontrola koridora bi sprečila NATO da održi teritorijalni kontinuitet između svojih baltičkih i centralno-istočnoevropskih članica“, kaže Pizolo.

Pojašnjava i da je čak i pre ruske invazije na Ukrajinu, NATO ozbiljno shvatio bezbednosne pretnje koje predstavlja Kalinjingradska oblast.

"Neki izveštaji su navodili da je Rusija mogla da izoluje baltičke države ili da napadne Poljsku u Suvalkskom koridoru. Zaista, nakon početka ruskih neprijateljstava u Ukrajini u februaru 2022. godine, nekoliko analitičara je razmatralo mogućnost da Kalinjingradska oblast postane sledeće bojno polje između Rusije i Zapada“, ističe Pizolo.

Međutim, dodaje i da se čini da rat u Ukrajini apsorbuje sve napore Rusije.

"Rusija očigledno nema materijalne kapacitete niti volju da otvori drugi front na Baltiku. Istovremeno, Rusija nikada ne bi dozvolila da joj se oduzme Kalinjingradska oblast, iz istorijskih, strateških i prestižnih razloga. Ishod rata u Ukrajini mogao bi dovesti do ponovne procene budućeg političko-pravnog statusa Kalinjingrada, zatvarajući pitanje koje je otvoreno od 1945. godine, kada je ovaj relativno mali deo zemlje postao ruski“, zaključuje Pizolo.