Svet
02.06.2025. 09:37
Svet
07.06.2025. 12:05
Mihailo Paunović
Predsednik Poljske
Šta pobeda Karola Navrockog znači za Evropu?
Od relativno nepoznate osobe do predsedničke funkcije. Tako bi najkraće mogao da se opiše politički uspon Karola Navrockog novoizabranog predsednika Poljske.
Desničarski populista, istoričar i kandidat stranke Pravo i Pravda (PiS) pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora proevropskog kandidata, gradonačelnika Varšave Tšaskovskog.
Posle prebrajanja glasova sa svih birališta Državna izborna komisija saopštila je da je Navrocki osvojio 50,89 odsto glasova, a kandidat vladajuće koalicije, Rafal Tšaskovski 49,11 odsto. Na birališta je izašlo 71,6 odsto od 28,9 miliona registrovanih birača, međutim, velika izlaznost ne treba toliko da čudi s obzirom na to da su ovi izbori okarakterisani kao prekretnica za Poljsku, oni koji će odrediti unutrašnjopolitički i spoljnopolitički kurs zemlje, ali i odnos prema Evropskoj uniji i NATO-u.
O značaju ovih izbora pisali su brojni evropski mediji među kojima i "Politiko“ i Rojters koji su ih okarakterisali kao presudni trenutak za obnovu vladavine prava, povratak evropskim vrednostima unutar EU, kao i da će konačni ishod biti ključan za budućnost reformi koje zagovara Tuskova vlada.
Analizirajući pobedu Novrockog brojni analitičari istakli su da mu je mnogo pomoglo to što je nastupio kao autsajder, politički početnik jer kao bivši direktor državnog istorijskog instituta nije imao dublje veze sa strankom PiS, pa samim tim i sa njenim ranijim neuspesima. Sa druge strane, u predizbornoj kampanji se fokusirao na konzervativnu i antielitističku retoriku, obećavajući da će na svakom koraku blokirati premijera Tuska.
Takođe, tokom svoje predsedničke kampanje koristio je retoriku koja je ranije mogla da se čuje kod drugih evroskeptičnih političara širom Evrope. Baš kao i oni i Navrocki je kritikovao preterano uplitanje Brisela u oblasti za koje smatra da bi trebalo da budu pod nadležnošću države.
"Da, želimo zajedničko tržište, želimo razvoj, želimo biti snažan glas u Evropskoj uniji, ali ne želimo da briselske elite odlučuju o našoj slobodi u svim aspektima društvenog života“, rekao je Navrocki na jednom od predizbornih skupova.
Priča o tome kako je autsajder postao predsednik Poljske ne može da bude ispričana bez pominjanja toga da je imao podršku Donalda Trampa i njegove administracije. Njihova slika iz Ovalnog kabineta izazvala je brojne reakcije kako u Poljskoj tako i u drugim državama Evropske unije. Novoizabrani predsednik Poljske ne samo da nije krio političke simpatije prema predsedniku SAD i MAGA pokretu već je tokom svoje kampanje koristio slogan “Poljska na prvom mestu”.
Šta bi ovaj slogan za Poljsku mogao da znači u praksi, počelo je da se spekuliše još tokom predsedničke kampanje.
Navrocki je isticao da je za "normalnu“ Poljsku, ističući da će se boriti protiv federalističkih tendencija EU, protiv njene klimatske politike, kao i da će prekinuti pokušaje davanja više prava LGBTQ+ osobama ili ublažiti stroga prava na abortus u Poljskoj.
Iako zvanično nije član nijedne stranke, pretpostavlja se da će njegova pobeda u budućnosti mnogo značiti opoziciji Pravo i Pravda u pokušaju da na parlamentarnim izborima 2027. godine pobedi Tuskovu koaliciju i povrati vlast koju je izgubila pre godinu i po dana.
Što se tiče predsedničkih ovlašćenja, Navrocki će imati ovlašćenja vrhovnog komandanta, imenovaće vladu, potpisivaće međunarodne ugovore, ali će se njegova politička moć pre svega ogledati u činjenici da će moći da blokira zakone. On će po svojoj volji moći da stavi veto na zakone koje usvoji Parlament, čime bi novoizabrani predsednik mogao da se meša u vladinu politiku prema Evropskoj uniji. To je ono što većinu zemalja Evropske unije u ovom trenutku najviše brine jer Poljska je sa 37 miliona stanovnika peta najveća država Evropske unije.
Lideri Evropske unije sigurno nisu zaboravili da je novoizabrani predsednik Poljske tokom predizborne kampanje isticao da teži bliskosti sa Donaldom Trampom, da je zahtevao reparacije za štetu koju je nacistička Nemačka prouzrokovala u Poljskoj, kao i da je jasno isticao da ne želi da mu EU diktira u kom pravcu budućnost Poljske treba da se kreće.
"Kao predsednik gradiću poljsko-američki savez i neću pristati na to da EU postane zamena za NATO“, rekao je Navrocki jednom prilikom.
Takođe, Navrocki je tokom predizborne kampanje optužio približno milion ukrajinskih izbeglica u njegovoj zemlji da se bogate na račun Poljske i jasno odbacivao ulazak Ukrajine u NATO. Međutim, EU nije dobila novog Viktora Orbana jer, za razliku od njega, predsednik Poljske podržava davanje vojne pomoći Ukrajini i, iako je evroskeptik, ne deli sa mađarskim premijerom prorusku politiku.
O tome koliko bi dolazak Navrockog na mesto predsednika Poljske mogao da zakomplikuje politiku Evropske unije ovih dana pisao je "Gardijan“ navodeći da on kao konzervativni istoričar predstavlja pretnju za proevropske reforme koje zagovara premijer Donald Tusk. Navodno, njegova pobeda može dovesti do blokade ključnih zakonodavnih reformi u oblasti pravosuđa, građanskih prava i integracije u EU, što bi moglo usporiti pristup Poljske evropskim fondovima.
Vest o pobedniku predsedničkih izbora u Poljskoj nije sa oduševljenjem dočekana ni kod pojedinih političara u Ukrajini. Tako je ukrajinska parlamentarka Ivana Klimpuš Cincadze istakla da će "izbor Poljaka najvjerovatnije zakomplikovati dijalog unutar EU i našu evropsku integraciju“.
Pobeda Karola Navrockog na predsedničkim izborima u Poljskoj oslikava duboke promene na političkoj sceni ne samo te zemlje, već i cele Evrope. Njegova retorika i političke ideje ukazuju na dalji uspon desničarskih i populističkih pokreta širom kontinenta, koji se sve više oslanjaju na nezadovoljstvo građana izazvano ekonomskim, socijalnim i kulturnim izazovima. Ovo nije samo poljski fenomen, već deo šireg evropskog trenda u kojem evroskepticizam i nacionalizam dobijaju sve više prostora.
Porast uticaja desničarskih i populističkih partija u zemljama poput Nemačke, Austrije, Francuske, Rumunije, Italije, Holandije, Poljske… odražava duboko ukorenjena osećanja nesigurnosti i nezadovoljstva među biračima. Ovi pokreti crpe podršku iz strahova povezanih sa ekonomskom nestabilnošću, migracijama, promenama u društvenim vrednostima i dugotrajnim posledicama rata u Ukrajini. Da se ne radi samo o privremenom fenomenu, pokazuje i kontinuirani rast Alternative za Nemačku (AfD), koja stiče sve veću popularnost, naročito među mlađom generacijom.
Koliki zamah je dobio desničarski talas, nedavno smo mogli da vidimo na primeru Rumunije u kojoj je samo visoka izlaznost na izborima spasila Nikušora Dana poraza od Đorđa Simiona iz desničarsko-nacionalističkog Saveza za ujedinjenje Rumuna (AUR) u drugom krugu.
Mnogi politički stavovi stranke AUR podudaraju se sa stavovima Trampovog pokreta MAGA, od socijalnog konzervativizma ‒ koji se predstavlja kao prohrišćanski i proporodični ‒ do obustavljanja vojne pomoći Ukrajini. Zbog toga su izbori u Rumuniji imali specifičnu težinu za odnos snaga u Evropskoj uniji jer da je samoproglašeni trampista pobedio, pitanje je da li bi iz Bukurešta danas moglo da se čuje da će Rumunija "nastaviti da bude nepokolebljiv saveznik NATO-a i da će ulagati u odbranu kako bi ojačala transatlantske veze“.
Da širenje desničarskog talasa nije zaobišlo ni Portugal, potvrdili su nedavno održani vanredni izbori. Krajnje desničarska Čega nadmašila je većinu anketa i osvojila 58 mesta, osam više nego prošle godine.
Zato će većina predsedničkih i parlamentarnih izbora širom Evrope u budućnosti biti okarakterisana kao "sudbonosni“. Baš kao što je to bio slučaj sa nedavno održanim predsedničkim izborima u Poljskoj.
Brojni politički analitičari ocenjuju da bi pobeda Navrockog mogla da osnaži konzervativce inspirisane politikom Donalda Trampa. Sve one koji smatraju da institucije EU ugrožavaju nacionalni suverenitet njihovih država.
"Ovo svakako ohrabruje sve protrampovske ili pro-MAGA evroskeptike“, rekao je Botond Feledi, geopolitički analitičar u "Red snou konsaltingu“, dodajući da bi u Mađarskoj to moglo osnažiti Orbanov argument da je zaštita nacionalnog identiteta važnija od novca iz EU.
Francuski list "Mond“ ocenio je da bi "Poljska, udarna snaga proširivanja NATO-a i EU 90-ih godina, sad mogla postati zemlja koja im zatvara vrata“.
"Izborom nacionaliste Navrockog ova zemlja okončava revolucionarni zaokret pokrenut 1989. i gura vodu na mlin Donalda Trampa i Vladimira Putina“, navodi pariski list.
Nakon neuspeha (ako tako uopšte može da se okarakteriše) desničarskih opcija u Kanadi, Australiji i Rumuniji, rezultat predsedničkih izbora u Poljskoj predstavlja ujedno i pobedu kandidata kojeg je podržala Trampova administracija i to u srcu Evrope. Pobeda proevropskog, liberalnog kandidata na predsedničkim izborima u Rumuniji dočekana je kao olakšanje u Briselu, ali teško da će zaustaviti talas izrazito desničarskih snaga koji je prisutan u celoj Uniji. Zbog toga su sada sve oči uprete u Češku u kojoj populista Andrej Babiš ima ozbiljne šanse na izborima na jesen.
Politički trendovi unutar Evropske unije ne ukazuju samo na rast desničarskih i nacionalističkih pokreta, oni takođe oslikavaju i dublju potrebu za redefinisanjem evropskog identiteta. Nije to politika koja odbacuje evropski projekat, to je politika koja zahteva preispitivanje postojećih okvira u korist nacionalnog suvereniteta. Zato će u budućnosti biti posebno zanimljivo pratiti kako će Evropska unija odgovoriti na ovaj izazov.
Svet
02.06.2025. 19:25
Poljska posle izbora: EU lideri čestitaju, a zlota pada na berzi
Svet
01.05.2025. 22:08
"Pravimo armiju kakvu Poljska nije imala vekovima"
Foto
13.04.2025. 07:05
Nacionalisti u Varšavi proslavili 1.000 godina Kraljevine Poljske
Komentari
