KATASTROFA SE MOŽE PONOVITI: U Rusiji i dalje koriste reaktore kao iz Černobilja

KATASTROFA SE MOŽE PONOVITI: U Rusiji i dalje koriste reaktore kao iz Černobilja

EPA/SERGEY DOLZHENKO


U sudnici je tišina. Svi pažljivo slušaju Legasova. Jednostavnim jezikom, naučnik crvenim i plavim karticama objašnjava kako funkcioniše nuklearni reaktor. “Cepanjem uranijumskog atoma reaktivnost raste. Ona se balansira vodom koja služi kao kočnica u kolima…”, navodi i nastavlja: “Ovo je nevidljivi ples koji napaja čitave gradove, bez dima, ili plamena… I jeste predivno… Kada su stvari normalne”, kada situacija ne izmakne kontroli kao u noći 26. aprila 1986. u ukrajinskom gradu Pripjatu.

U poslednjoj epizodi “Černobilja”, jedne od najgledanijih serija u istoriji televizije, Legasov objašnjava kako je ljudskom greškom došlo do černobiljske katastrofe. Ujedno, on ističe da za nesreću nisu krive samo loše odluke, već i brojni građevinski nedostaci samog postrojenja. Govori istinu koju su Sovjeti godinama kasnije pokušavali da sakriju od javnosti.


Tip reaktora koji je eksplodirao u Černobilju, poznatiji kao RBMK, posle nesreće je modifikovan širom Rusije kako bi se u budućnosti sprečila slična katastrofa. Korigovani su fatalni nedostaci ovog reaktora velike snage, kao što su kontrolne šipke sa grafitnim vrhovima i uranijum s niskim nivoom obogaćivanja. Međutim, pojedini nuklearni naučnici i dalje su zabrinuti da dizajn RBMK predstavlja bezbednosni rizik. A u Rusiji je još uvek operativno deset takvih reaktora.

 EPA/Sergei Dolzhenko

EPA/Sergei Dolzhenko

Četiri RBMK-a nalaze se u zapadnoj Rusiji u gradu Kursku, tri u Sankt Peterburgu, i još tri u Smolensku, na samo pet sati od Moskve. Reaktor u Smolensku ima dozvolu za rad sve do 2050. godine, a ostale licence ističu između 2021. i 2031. godine. Naime, reaktor RBMK-a je nestabilan, jer koristi grafitne blokove kako bi usporio neutrone prilikom proizvodnje električne energije. Na niskim nivoima snage to omogućava takozvani “pozitivni koeficijent praznine”.

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Povezane vesti – Grad duhova u Ukrajini. Više o tome kako Černobilj izgleda nakon 33 godine, pročitajte ovde

Iako su ovi sovjetski reaktori pravljeni sa rokom trajanja od 30 godina, ruski državni zvaničnici produžili su dozvole ovim snabdevačima energije. Svetska nuklearna asocijacija svojevremeno je istakla da je zapadni svet zabrinut zbog nekoliko starijih reaktora u Kursku i Sankt Peterburgu. Rusija koristi nuklearnu energiju za proizvodnju oko 19 odsto ukupne električne energije i nastoji da proširi svoje nueklarne kapacitete, tako da do kraja 2100. godine pokrije 80 procenata energetskih potreba zemlje.

11 odsto ukupne svetske proizvodnje električne energije generiše 450 nuklearnih elektrana

60 nuklearnih elektrana trenutno je u izgradnji

98 operativnih nuklearnih elektrana imaju SAD

Raspad Sovjetskog Saveza ostavio je mnogo nerešenih problema u domenu bezbednosti nuklearne energije. Od bivših republika SSSR, u Ukrajini su trenutno operativne tri nuklearne elektrane – “Khmelnitski”, “Zaporožje” i “Južna Ukrajina”, u Belorusiji – “Rovno”, u Jermeniji – “Jermenijan 2”.

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Kada je reč o zapadnim zemljama, Međunarodna agencija za energiju (IAE) nedavno je pozvala vlade ovih država da razmotre načine da u funkciji zadrže nuklearne elektrane, jer postoji velika opasnost od povećanja cena struje i emisije štetnih gasova u narednim decenijama. Mnogi reaktori u SAD i EU se približavaju kraju svog očekivanog veka trajanja, što može da dovesti do toga da udeo u proizvodnji električne energije znatno opadne u naredne dve decenije. “Ekselon”, “Južna Kalifornija Edison” i “Entergi”, zatvaraju nuklearne elektrane u Sjedinjenim Državama, dok Nemačka planira da zatvori sve svoje nuklearne elektrane do 2022. godine.

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

U 1998. godini udeo dobijanja svetske električne energije iz nuklearnih izvora, uključujući nuklearnu energiju i obnovljive izvore energije, iznosio je 36 odsto. Trideset godina kasnije taj udeo je ostao isti, uprkos velikom porastu obnovljivih izvora energije. Međutim, reaktori u SAD su u proseku stari 39, a u EU 35 godina. Iz tog razloga IAE je u izveštaju navela da je neophodno izgraditi nove fabrike, jer će u suprotnom, nuklearna energija u SAD do 2040. pasti sa oko 20 odsto snabdevanja na osam procenata, a u EU sa 25 na samo četiri procenata.

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Reaktor koji je eksplodirao u Černobilju, tipa RBMK, nikada nije sagrađen van Sovjetskog Saveza. Pojedini stručnjaci tvrde da su nuklearne elektrane na teritoriji SAD mnogo bezbednije od ruskih, jer ne koriste grafit za ublažavanje nuklearne reakcije, već vodu. Tako u Arizoni postoji “Palo verde”, najveća nuklearna elektrana u SAD, koja ima debele čelične i betonske kupole napravljene da izdrže masivne udarce i spreče prodiranje zračenja.

Međutim, da ni zapadne elektrane nisu u potpunosti bezbedne pokazuje slučaj elektrane “Južna Kalifornija Edison”, koja bi trebalo da se zatvori. Prošlog meseca Komisija za nuklearnu kontrolu, kaznila je ovu elektranu sa 116.000 dolara zbog toga što nije prijavila ispuštanje 54 tone radioktivnog otpada.

San Onofre, nuklearna elektrana u Kaliforniji, EPA/MIKE NELSON

San Onofre, nuklearna elektrana u Kaliforniji, EPA/MIKE NELSON

Kritičari već dugo ističu da je opasno što je deponija odlaganja otpada locirana u gusto naseljenom području, odmah pored železničkog koridora LA-San Diego, i iznad popularne plaže za surfovanje, u zoni zemljotresa i cunamija. Pored toga, otkriveno je da postoje mnogi nedostaci u funkcionisanju elektrane “Južna Kalifornija Edison”, koju je dizajnirao i proizveo “Holtec”. Otkriveno je da se kanisteri za radioktavni otpad, debljine samo pet do osam santimetara, oštećuju dok se spuštaju u betonske silose na gradilištu. Stručnjaci upozoravaju da grebanje koje se dešava, čini da kanistri tankih slojeva još više podležu koroziji, rizikujući oslobađanje smrtonosnih sadržaja u okolinu.

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar