KINESKA BAZA PODATAKA

KINESKA BAZA PODATAKA


 

Made with Visme Infographic Maker

 

U trenutku kada se Kina suočava s padom stope nataliteta, slučajno ili ne, holandski ekspert je otkrio bazu podataka od 1,8 miliona žena u kojoj postoji odeljak “spremna za rađanje”

Sa Kinom nikad ne znaš, da li treba da te oduševljava ili da te sablažnjava što, recimo, ideološki jasno i nedvosmisleno profiliše svoj narod. Ali opet, taj deo podseća na neki davno poznati jugoslovenski film. Zato se i mnogo emotivnije reaguje na vest o uličnim kamerama za nadzor, kineskom nepogrešivom skeniranju lica i superiornoj policiji koja hapsi prestupnike preko telefonskog ekrana, a za prekomernu upotrebu sile ne mora nikome pismeno da odgovara, pa ni Centralnom komitetu. I sve to možda je strano svima onima koji su zapadno od Kine, kojima, kao po nepisanom pravilu, iskrsava Orvelova ’84. Kao i onima koji su skloni da se iščuđavaju represiji i nadgledanju ljudi, kao da su oni davnovekovni izumi Kineza. Ako ništa, vlasti u Pekingu su neretko spremne da javno iznose svoje stavove, kada već ne govore otvoreno o planovima i projektima koje sprovode u tajnosti. Tako je prošle godine javnost bila zabrinuta zbog jednog članka u državnim novinama “People’s Daily”: “Rođenje deteta nije samo pitanje porodice, već je ujedno i državna stvar”, pisalo je u tom listu. I to bi moglo da bude njihovo iskreno komunističko gledanje na stvar da nije opasno što i u toj iskrenosti taoci državotvorne politike postaju pojedinci. U ovom slučaju možda žene, i pre svega buduće majke.

Naime, nedavno je istraživač Viktor Gevers, koji radi za holandsku nevladinu fondaciju GDI, otkrio na internetu kinesku bazu sa detaljnim podacima 1,8 miliona Kineskinja, starosne dobi od 15 do 95 godina. Pored imena i prezimena, adrese, broja telefona, godina, obrazovanja, bračnog statusa, u bazi se nalazi i nesvakidašnji odeljak naslovljen “breedready”, što u bukvalnom prevodu sa engleskog znači “spremna za rađanje”. Kako je Gevers istakao, podaci su predstavljeni binarno, tako da 1 označava da je žena spremna da rađa, a 0 da nije. Najmlađa Kineskinja označene jedinicom imala je 18, a najstarija 39 godina. Pojedini korisnici interneta zapitali su se da li je baza podataka projekat kineske vlade i zastrašujuću listu su uporedili sa serijom “Sluškinjina priča”, distopijskom pričom u kojoj glavne junakinje rađaju decu za višu klasu i društvo. Drugi, pak, ističu da je baza podataka procurila iz kineske aplikacije za upoznavanje. Gevers, međutim, ima mnogo drugačiji stav. Kako je istakao, bazi su mogli da pristupe svi, a stranica je samo dan nakon izveštavanja u medijima uklonjena sa interneta.

Propala politika jednog deteta

– Većina žena uključenih u evidenciju živi u Pekingu, a IP adresa baze podataka locirana je u Kini. Ne znamo ko stoji iza ove baze podataka i koja je njena namena. I to je deo koji nas najviše zabrinjava – izjavio je Gevers za “The Verge”, dodajući da je u bazi otkrio još neke čudne informacije.
– Najmlađa devojka koja je u bazi ima petnaest godina, a najmlađa Kineskinja koja je označena statusom “spremna za rađanje” ima osamnaest godina. Prosečni broj godina žena u bazi je 32, a prosečan broj godina žena sa specijalnim statusom je 39. One kod kojih je ovo polje obeleženo sa nulom je 92. Skoro sve žene u sistemu su singl (89%), razvedeno je 10 odsto, a udovica ima jedan procenat. U Pekingu živi 82 odsto žena iz evidencije – objasnio je Gevers.

Ovaj holandski ekspert je naglasio da korisnici interneta moraju da budu oprezni i da ne bi trebalo da se prijavljuju za kineske onlajn usluge, jer neke od njih nisu bezbedne.

– S druge strane, to i nije baš praktično i nije u redu reći da se svim kineskim onlajn uslugama ne može verovati. Isto tako, Gugl i Fejsbuk znaju mnogo o ljudima i prodaju te podatke trećim stranama. Zato se taj problem proteže mnogo dalje od Kine. To je globalni problem koji moramo rešiti. Sve nacije, uključujući i Kinu, moraju prvo da zaustave ovo ludilo sa velikim brojem podataka, jer će sve ovo završiti u suzama ako nastavimo da idemo ovim putem – naveo je Gevers.

Većina žena iz evidencije živi u Pekingu, a IP adresa baze podataka locirana je u Kini. Ne znamo ko stoji iza baze i koja je njena namena. I to je deo koji nas najviše zabrinjava, izjavio je Viktor Gevers

Vlasti u Kini su odbile da prokomentarišu ove navode, ali je interesantno da se baza podataka pojavila u trenutku kada ta zemlja na sve načine pokušava da poboljša natalitet. Prema zvaničnim podacima kineskog Državnog zavoda za statistiku (NBS), uprkos ukidanju politike jednog deteta, populacija Kine sporije je rasla i tokom prošle godine, zbog čega se strahuje da će starenje društva dovesti do većeg pritiska na već usporavajuću ekonomiju. Predviđa se da će radna snaga do 2050. godine pasti za čak 23 odsto.

Naime, tokom 2018. rođeno je nešto više od 15 miliona dece, što je pad za čak dva miliona u odnosu na 2017. godinu i mnogo manje od očekivanih 21 do 23 miliona novorođenih. To je ujedno i najniža stopa nataliteta od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine. Sa gotovo 10 miliona smrtnih slučajeva, u Kini je došlo do povećanja stope smrtnosti od 3,81 na hiljadu ljudi tokom prošle godine. Komesar NBS-a Ning Jize rekao je da je rast stanovništva dostigao vrhunac, ali je i istakao da zemlja još uvek ima ogroman potencijal.

– Stopa učešća radne snage u Kini se ne smatra niskom u svetu, budući da je više od 700 miliona, od ukupno 900 miliona radno sposobnih ljudi u Kini, zaposleno. Međutim, još uvek ima mesta za rast – naglasio je Jize. Inače, radna snaga, stanovništvo starosti između 16 i 59 godina, prošle godine je iznosila 897,3 miliona, što je 4,7 miliona manje nego u 2017. godini, pokazuju podaci NBS. Pokazatelji pada broja stanovnika upravo su se i pojavili nakon što je nekoliko lokalnih zvaničnika počelo sve više da ukazuje na značajan pad broja rođenja prošle godine. Naime, u Kingdaou, gradu u istočnoj provinciji Šandong, inače jednoj od kineskih najnaseljenijih regija, rođenje između januara i novembra smanjilo se za 21 odsto.

Kina decenijama ima politiku ograničavanja većine porodica na jedno dete, često presuđuju i novčane kazne u pokušaju da se kontroliše rast stanovništva. Međutim, ovakve mere ublažene su 2016. kada je bračnim parovima dozvoljeno da imaju dvoje dece. Ta mera uvedena je kao odgovor na zabrinutost zbog starenja društva i smanjenja radne snage.

Suočeni sa stanovništvom koje se smanjuje, kineski kreatori politike pokušavaju da naprave bebi-bum i to nakon više od tri decenije Malthusovog režima planiranja porodice poznatijeg kao politika jednog deteta. Centralni planeri politike su olabavili ograničenja na veličinu porodice, a sada svi bračni parovi mogu imati dvoje dece. Govori se o tome da su granice potpuno ispuštene i usled agresivnih propagandnih poteza, lokalni zvaničnici eksperimentišu sa subvencijama i podsticajima za roditelje.

Tokom 2018. rođeno je nešto više od 15 miliona dece, što je pad za čak dva miliona u odnosu na 2017. i manje od očekivanih 21 do 23 miliona novorođenih. To je ujedno i najniža stopa nataliteta od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine

Upravo je zbog toga prošlog leta nekoliko lokalnih funkcionera objavilo “Plan razvoja populacije”, obećavajući da će povećati natalitet u posebno ugroženim pokrajinama, tako što će “naporno raditi na stvaranju dobrog javnog mišljenja o tome da treba imati dvoje dece”. Zvaničnici su obećali da će razmisliti o davanju subvencija porodicama sa dvoje dece, da će ohrabriti poslodavce da ponude više usluga porodicama i da će osigurati bolje uslove života, kao i da će podržati žene koje se vraćaju na posao nakon porođaja.

Međutim, prema pisanju “Gardijana”, čini se da su ovi napori došli prekasno. Broj novorođenih i dalje opada i po svemu sudeći taj trend će se nastaviti. Sve više mladih žena suprotstavlja se državnoj propagandi i pritisku porodice, dok s druge strane, odlažu brak i osnivanje porodice zbog poboljšanih standarda obrazovanja i nivoa prihoda. Štaviše, decenijskom politikom su domaćinstva sa jednim detetom postala norma, kažu stručnjaci i dodaju da se na ovakav potez trebalo odlučiti još pre 28 godina. Demografi upozoravaju da će se stanovništvo Kine smanjivati u narednoj deceniji, potencijalno ugrožavajući drugu najveću svetsku ekonomiju, sa dalekosežnim globalnim uticajem.

Hoće kupi, hoće kupi

Pored generalnog smanjivanja broja stanovništva, demografi Džon Bogarts i Kristof Gilmoto ističu da je ogroman problem Kine to što joj nedostaje više od 60 miliona devojčica i žena. U tom patrijarhalnom društvu udata žena se useljava u muževljevu kuću i stara se o njegovim roditeljima. Troškove venčanja snose roditelji mladoženje koji ujedno daju i novac bračnom paru. Kineska kultura je oduvek bila naklonjenija dečacima, a običaj u većini provincija je da se mlade “prodaju”. Njihova “cena” u poslednje vreme raste, jer se na oko 105 dečaka rađa 100 devojčica, a verovatnoća smrti za muškarce je istovremeno veća.

Na zapadu Šandonga, tridesetogodišnji prodavac Deng Žikuan oženio se pre 10 godina, kad su se “cene” za mladu kretale između 2.000 i 3.000 juana (od 300 do 450$). Sada mlada “košta” između 200.000 i 300.000 juana (od 30.000 do 45.000$), a Deng kaže da je čuo da su neki platili i 500.000 (75.000$). Ako se muškarci ne ožene do 25. godine, oni se, kako tvrdi Deng Sinling (47), smatraju polovnom robom. Istovremeno, žena nikad nije previše stara za venčanje, pa čak i udovice nemaju poteškoća da nađu supruga. Rastući jaz u broju muškaraca i žena naveo je mnoge roditelje budućih mladoženja da nadograđuju spratove na svoje kuće, ne zato što nemaju prostora, već da bi impresionirali mladu.

I šta posle svega ostaje jednoj ženi u Kini? Da joj nađu muža i da je prodaju? I da je procenjuju na osnovu toga da li je “spremna za rađanje”?

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar