KING KONG I HONGKONG

Ako izuzmemo Trampa, Vašington postaje polako uznemiren zbog nemira u Hongkongu. Američki predsednik je do sada ostao relativno blag zbog azijske krize, ali čini se da politički krugovi na Pensilvanija aveniji polako dostižu radnu temperaturu i da reakcija pod pritiskom javnog mnjenja postaje neizbežna. Kao i mnogo puta dosad.

I ranije su kongresmeni i senatori i drugi vladini zvaničnici širom Vašingtona, uključujući neke od glavnih savetnika američkog predsednika Donalda Trampa, izražavali zabrinutost zbog nemira u Hongkongu. Međutim, činilo se da to nešto naročito ne dotiče jednu osobu. Sasvim slučajno, ili tek tako, ime joj je Donald Tramp i opet slučajno ili milošću božjom, pomenuti je četrdeset peti po redu predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Pošto se demonstranti sve češće i sve ozbiljnije sukobljavaju sa policijom i kako Kina nagoveštava da može nasilno ugušiti demonstracije, događaji u Hongkongu doveli su do teških izbora s kojima su suočene američke države kada je u pitanju njihova sve otvorenija konfrontacija sa komunističkim režimom u Pekingu.

Na kraju krajeva, Kina je glavni ekonomski partner Sjedinjenih Država, ali takođe pokazuje male znake dopuštanja demokratije. Odnosno nije baš da im je takav način državnog uređenja ili bilo koja njegova tekovina poput vladavine zakona, ljudskih prava ili političkih sloboda. U stvari, Kinezi tvrde da će SAD podstaći proteste u Hongkongu, a kad oni tako nešto kažu, onda pod tim smatraju da im je Amerika bar po tom pitanju suprotstavljena. Peking je vrlo nekonstruktivan u bilo kakvom dijalogu koji se tiče unutrašnjih pitanja, a nekadašnja britanska kolonija za njih je sada unutrašnje pitanje.

Zvaničnici američke administracije s druge strane kažu da kriza u Hongkongu sve više podseća na još jedan zloglasni slučaj u kineskoj istoriji kada su aktivisti i protivnici komunističkog režima bili silovito suzbijeni.

To što je Tramp "šef parade" u Vašingtonu, američki pristup čini nepredvidivim, jer je za razliku od većine predsednika on pokazao naklonost prema autoritarnim liderima i malo interesa za promociju ljudskih prava ili demokratije.

EPA-EFE/SHAWN THEW

Tramp je do sada ostao relativno slabo upućen u tok i ishode azijske krize, rekavši novinarima u utorak: "Stvar u Hongkongu je veoma teška. Nadam se da stvari idu ka mirnom rešenju. Nadam se da niko nije povređen. Nadam se da niko neće biti ubijen. "

Medutim, u Beloj kući pomoćnici Trampa, uključujući njegove ekonomske savetnike, pomno prate događaje i brinu se da bi se to moglo oteti kontroli, tvrdi sadašnji i bivši zvaničnik Bele kuće. Nije jasno šta, ako ništa drugo, Tramp želi učiniti kao odgovor, rekli su izvori.

"Otprilike je približno Trgu Tjenanmen da ćete u moderno doba možda opet videti slične scene kao one kada je tenk gazio ljude u Pekingu", rekao je američki zvaničnik o protestima koji su se odigrali pre 30 godina.

Zvaničnici u Vašingtonu priznaju da se Tramp čini manje zainteresovan za to pitanje nego na primer za trgovinske pregovore s Kinom. Za njega su prioriteti drugačiji, ali izvori iz Bele kuće kažu da je njegov kabinet mnogo više u toku događaja i da pomno prati situaciju na terenu iz svih uglova. Neki smatraju da je to i Trampov stil, da se ad hok bavi krizama, dok se njegovi pomoćnici bave problemima full time.

Povezane vesti - SPORNI PREDSEDNIKOVI LJUDI: Trampovi prijatelji – pedofili i ucenjivači

Uveren sam da niko na najvišim nivoima ne oseća da je rekao nešto zašta je svestan da bi nateralo da se misli kako će zabraniti bilo kakve akcije ukoliko Kina pređe određene granice, tvrde izvori iz Bele kuće.

U međuvremenu, vrhunski američki politički stručnjaci sve više se izjašnjavaju protiv Pekinga, podvlačeći rastuće - antikinesko osećanje koje buja u američkoj prestonici, ujedinjujući i one koji su za Trampa sa onima koji nikada neće biti deo njegovog korpusa koji ga podržava. Peking je zasad uspeo da protiv sebe okrene i predsedničku administraciju i duboku državu. No, ako neko ima šanse protiv tako ujedinjenog i moćnog protivnika, onda je to Kina.

U prošli utorak jedan od lidera Kongresa Kevin Mekarti izrazio je podršku protestantima.

"Podrška hiljadama mladih ljudi u Hongkongu koji se zalažu za ljudska prava i govore protiv Komunističke partije Kine. Vidimo kako mašete američkom zastavom i čujemo kako pevate našu državnu himnu", tvitnuo je kalifornijski republikanac. "Amerika se zalaže za slobodu. Amerika stoji uz Hongkong."

Jeff Cheng/HK01 via AP

Predsednica doma Nensi Pelosi obećala je prošle sedmice da će pokrenuti zvanične procedure pred ovi domom, koje će kazniti kineske zvaničnike koji krše autonomiju Hongkonga. U svojoj izjavi pohvalila je "hrabrost" demonstranata koji su se suprotstavili "kukavičkoj vladi koja odbija da poštuje vladavinu zakona".

"Mnogi i mene krive za probleme koji se dešavaju u Hongkongu. Ne znam zašto?", tvitnuo je Donald Trump.

Ove nedelje je govorila i senatorka Elizabet Voren iz Masačusetsa, koja se kandiduje za predsednika. U ponedeljak je tvitovala: "Narod Hongkonga jasno stavlja do znanja da neće tolerisati represiju, a njihovo kretanje potvrđuje: Moć je s narodom. Oni zaslužuju našu podršku i podršku sveta."

Još jedan kandidat za demokratsku predsedničku funkciju, bivši potpredsednik Džo Bajden izrazio je podršku demonstrantima, rekavši u junu: "Svi mi moramo podržati demokratske principe i slobodu".

Pročitajte još - KINESKA ARMIJA PRED HONGKONGOM: Hoće li Kina rizikovati još jedan Tjenanmen?

Do danas je Tramp rekao relativno malo o krizi u Hongkongu, izazvavši kritike da više brine zbog trgovinskog sporazuma sa Kinom nego o pokretu za demokratiju.

Ipak, njegov lakonski pristup nije sprečio Kinu da povezuje SAD sa haosom. Kinesko ministarstvo inostranih poslova u ponedeljak je ponovo izjednačilo optužbe da američki zvaničnici ohrabruju „napadače u Hongkongu". Peking je ranije tvrdio da je upletena "crna ruka" CIA-e.

"Zahtevamo od SAD-a da poštuju međunarodno pravo i osnovne norme koje regulišu međunarodne odnose i da se prestanemo mešati u unutrašnje stvari Kine", rekao je Hua Čuning, portparol ministarstva spoljnih poslova.

AP Photo/Kin Cheung

Odvojeno od svojih obraćanja novinarima, Tramp je u utorak tvitovao o tom pitanju, odbacujući optužbe Kine.
Očigledno se rat, bar onaj diplomatski, između Amerikanaca i Kineza odvija na Tviteru. U jednom trenutku Tramp je i tvitovao: "Naša obaveštajna agencija nas je obavestila da kineska vlada premešta trupe na granicu sa Hongkongom. Svi treba da budu mirni i sigurni!"

Hongkong je bivša britanska kolonija vraćena Kini 1997. godine u skladu sa sporazumom koji je trebalo da sledi model "jedna zemlja, dva sistema". To je zapravo značilo da će ljudi u Hongkongu imati više sloboda nego Kinezi koji žive na kopnu.

Protesti u Hongkongu počeli su na proleće, ali su intenzivirani od juna. Podstaknuti su predlogom koji bi dozvolio da neki sumnjivi kriminalci budu izručeni na kopno, što dovodi do straha da Peking pokušava dobiti veću kontrolu nad životima stanovnika Hongkonga.

Pročitajte još - "PRETNJE PEKINGA NISU PRAZNE" DW: Koja je cena vojne intervencije u Hongkongu

Zahtevi demonstranata su se razvili nakon ovoga i dobili jasan politički predznak, pošto su zahtevi eksalirali u pravcu šireg priznavanja sloboda i prava građanima Hongkonga u odnosu na druge. Kako su demonstracije nastavljene, Kina je eskalirala svoje pretnje i počela da koristi izraze kao što je "terorizam" za opisivanje demonstracija.

U proteklih nekoliko dana demonstranti su se sukobili sa policijskim snagama na različitim lokalitetima u gradu, uključujući aerodrom u Hongkongu, jedan od najprometnijih na svetu. Protesti tamo su narasli toliko da su zvaničnici otkazali sve dolazne i odlazne letove u ponedeljak i još desetine u utorak.

Video zapisi koje su ove nedelje objavili kineski propagandni punktovi pokazuju da su se bezbednosne snage skupile u Šenženu, gradu koji je na granici s Hongkongom. Iako su snage možda tamo za izvođenje vežbi, podrazumevana pretnja demonstrantima bila je očigledna. Nije bilo jasno da li je obaveštajna informacija o kojoj je Tramp govorio bila ista onoj koja je prikazana na video snimku.
Komentari predsednika SAD prema Hongkongu bili su blagi u poređenju sa oštrim odnosom prema Kinezima kada je u pitanju štrajk o trgovinskom sporazumu.

Shutterstock

Tramp je tvrdio da Peking otima Sjedinjene Države, a Kini je nametnuo carine kako bi ga prisilio na pregovaranje o novom sporazumu. Ali Kinezi su nagovestili da su voljni podneti bol, bar za sada.

U potencijalnom nastojanju da ublaži te tenzije, Trampova administracija najavila je u utorak da će odložiti uvođenje uvozne carine na mobilne telefone, laptopove, konzole za video igre, igračke i određenu obuću i odeću proizvedenu u Kini. Ovi propisi stupaju na snagu sredinom decembra, a ne 1. septembra kako je Tramp prvobitno želeo.

Državni sekretar Majk Pompeo i Stejt department u celini su uzeli oštriji pristup po pitanju Hongkonga iako je Pompeo, kao i uvek, oprezan da slučajno u svojim izjavama ne istrči previše ispred, i ne daj Bože, suprotno od Trampa.

Pompeo se u utorak sastao sa Jang Jiečijem, visokim zvaničnikom Komunističke partije Kine, koji se bavi spoljnim poslovima. Jedina zvanična izjava nakon sastanka koju su dali ljudi iz Stejt departmenta bilo je kratka rečenica koja kaže da je dvojac "imao široku razmenu mišljenja o odnosima SAD i Kine".

Prošle nedelje portparol Stejt departmenta Morgan Ortagus oštro je ukorio Peking nakon što su njegovi državni mediji otkrili lične detalje o američkom diplomati, a koji se tiču sastanka sa nekim aktivistima pokreta za demokratiju.

"Službeni izveštaji kineskih medija o našem diplomati u Hongkongu prešli su iz neodgovornog u opasno", tvitnuo je Ortagus. "Ovo mora prestati. Kineske vlasti dobro znaju, naše akreditovano konzularno osoblje samo obavlja svoj posao, baš kao i diplomate iz svake druge zemlje."

Iako se zasad čini da Donald Tramp nije previše zainteresovan za događaje u Hongkongu, to naravno ne znači da će tako i ostati. Poznat kao čovek trenutka i momentalne inspiracije sa nepogrešivim tajmingom za uzurpaciju sekundi u prajm tajmu na svim medijima i neprikosnoveni vladar društvenih mreža, sigurno će iskoristiti svaku grešku Pekinga i iskonski nagon koji preovlađuje da još jednom za istoriju repriziraju Tjenanmen. Takav zicer šuomen neće propustiti i uživaće u tome, bar onoliko koliko je uživao u trgovinskom ratu.