Kome preti ruska "flota iz senke“?

Dokument je objavljen kao prva sveobuhvatna revizija britanske arktičke politike od 2023. godine, a potpisala ga je Uma Kumaran, ministarka zadužena za polarne regione.

U dokumentu se navodi da se komercijalna upotreba Severnog morskog puta između Azije i Evrope postepeno razvija, uprkos tome što mnogi operateri ovu rutu smatraju operativno rizičnom i ekološki osetljivom.

„Takođe smo zabeležili rast ’flote iz senke’, pri čemu sankcionisani brodovi koji plove ka ruskom Arktiku i iz njega sada čine gotovo trećinu ukupnog teretnog saobraćaja Severnim morskim putem i predstavljaju potencijalno ozbiljnu pretnju britanskim interesima“, navodi se u dokumentu.

Takođe se podvlači da ova flota predstavlja rizik za pomorsku bezbednost i životnu sredinu u arktičkim vodama.

Britanska vlada upozorava da je Rusija značajno proširila upotrebu brodova iz flote iz senke kako bi zaobišla sankcije na izvoz energenata.

„Upotreba ovih brodova predstavlja sistemski rizik za međunarodnu pomorsku bezbednost i standarde, uz povećanje opasnosti od ozbiljne štete po životnu sredinu u izuzetno osetljivom regionu“, ističe se u dokumentu.

Suzbijanje i ometanje aktivnosti flote iz senke navedeno je kao jedan od britanskih prioriteta, koji će se sprovoditi kroz partnerstvo „Nordik-Baltik 8++“.

Dokument takođe navodi da je Velika Britanija u septembru preuzela komandu nad NATO-ovom Združenom komandom snaga u Norfolku. Pominje se i sporazum iz Luna hausa sa Norveškom, na osnovu kojeg će dve mornarice delovati zajedno u severnom Atlantiku radi zaštite kritične nacionalne infrastrukture od neprijateljskih aktivnosti.

Ruska flota iz senke obuhvata stare tankere koji često plove pod zastavama pogodnosti, što je pomorski termin za registraciju trgovačkog broda u državi koja nije matična zemlja vlasnika, imaju netransparentnu vlasničku strukturu i nejasno osiguranje. Rusija ih koristi kako bi nastavila izvoz nafte uprkos sankcijama uvedenim nakon početka ruske agresije na Ukrajinu.

Velika Britanija, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije stotinama takvih brodova. Oni su dovođeni u vezu sa netransparentnim pretovarivanjima nafte sa broda na brod, falsifikovanjem podataka o praćenju i nizom incidenata koji su se odnosili na podvodne kablove u Baltičkom moru.

Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu, britanska procena da sankcionisana plovila čine gotovo trećinu saobraćaja Severnim morskim putem govori o broju brodova, a ne o tonaži tereta.

„To nije isto i ne sme se mešati“, kaže Obradović.

On objašnjava da skok sa 13 plovila u 2024. godini na 100 u 2025. pokazuje pravac, ali ruske vlasti više ne objavljuju pouzdane podatke pa se može samo nagađati.

„Kada se meri teret, slika je ozbiljnija. Prema Kijevskoj školi ekonomije, flota iz senke je u maju 2026. prevezla 70 odsto ruskog pomorskog izvoza sirove nafte i 27 odsto derivata“, ističe Obradović.

Prema njegovoj proceni na osnovu dostupnih podataka reč je otprilike o 3,2 miliona barela dnevno, što je nešto više od polovine ukupnog pomorskog izvoza.

„Reč je o zaobilaženju sankcija, koje se graniči sa švercom u strogom smislu, ali taj novac u velikoj meri hrani rusku ratnu mašineriju“, podvlači Obradović.

Kaže i da se, prema proceni francuskog predsednika Emanuela Makrona, čak 30 do 40 odsto ruskog ratnog napora finansira iz prihoda ostvarenih prodajom nafte na ovaj način.

„Ti brodovi su pokretne ekološke pretnje. Većina je starija od 15 godina, osiguranje je nejasno, pretovar na otvorenom moru obavlja se bez transpondera, a mnogi nemaju ledenu klasu. Ako se zna da je izlivanje nafte na Arktiku nemoguće sanirati, onda je jasno koliki rizik predstavljaju ova plovila“, objašnjava Obradović.

On ističe da je slika sa Baltika složenija nego što se često prikazuje.

„Nisu sva oštećenja kablova u severnim vodama delo ruskih plovila. Na primer, Balticconnector je 2023. godine oštetio kineski brod, a za Yi Peng 3 švedska istraga nije našla dokaz o nameri“, naglašava Obradović.

On podseća da je najjači slučaj bio sa tankerom „Eagle S“ iz flote iz senke, koji je zaplenjen u decembru 2024. posle oštećenja Estlinka 2, ali da se finski sud povukao iz ovog postupka.

„Obrazac je ipak jasan i uvek isti, nejasno vlasništvo, zastava pogodnosti i uverljivo poricanje“, ističe Obradović.

Naš sagovornik naglašava da je zato američko prisustvo na Grenlandu od izuzetne važnosti.

Najveće ostrvo na svetu povezuje Severnu Ameriku, Evropu i Arktik, a baza Pitufik služi za raketno upozoravanje. Prema dostupnim izveštajima, sporazum potpisan 22. septembra predviđa nove objekte u Narsarsuaku i Mestersvigu i zabranu vojnih instalacija država van NATO-a. Takav okvir treba pozdraviti kao primer jasne crvene linije“, kaže Obradović.

On napominje da se Kina proglasila bliskoarktičkom državom iako ne pripada ovom regionu, što situaciju u ovom delu sveta čini još komplikovanijom i zamršenijom.

„Svaka praznina na visokom severu i Baltiku biće popunjena pa je potrebno širiti postojeće i formirati nove pomorske instalacije i jasno povući crvene linije“, smatra Obradović, ali ističe i da nije reč samo o moru.

„Reč je o hibridnom delovanju ispod praga oružanog sukoba, gde se šteta nanosi bez potpisa, a odgovornost se razvodnjava kroz zastave, posrednike i pravne praznine“, objašnjava Obradović.

On dodaje da ista logika povezuje Arktik sa kritičnim sirovinama.

„Grenland ima značajna nalazišta retkih minerala, a Kina nastoji da stekne udele u takvim projektima. Ko kontroliše sirovine i puteve kojima one idu, kontroliše lance snabdevanja bez kojih nema ni odbrambene industrije“, naglašava Obradović.

Sagovornik „Ekspresa“ kaže da je poruka praktična i za zemlje van velikih saveza, uključujući Srbiju.

„Otpornost kritične infrastrukture, transparentni lanci snabdevanja i razumevanje ruskog uticaja, koji ne stiže samo oružjem, nego i narativima, obrazovanjem i medijima, deo su bezbednosti isto kao i naoružanje“, podvlači Obradović.

Objašnjava i da flota iz senke nije tajna.

„Međutim, tajna je politička volja da se njena plovidba trpi“, kaže Obradović.

On podseća da su se dosadašnje zaplene često završavale kaznom i puštanjem broda, što je trošak, a ne odvraćanje.

„Dosledno ukrcavanje, provera zastave i osiguranja, i mere prema plovilima uz dokaze o hibridnim napadima, promenili bi računicu Moskve. Te mere moraju imati osnov u međunarodnom pravu. Odgovor se ne sme svesti na reagovanje posle incidenta, potrebni su stalni nadzor, razmena podataka među saveznicima i spremnost da se cena podigne pre nego što šteta nastane“, zaključuje Obradović.

Američka dozvola

Američki ministar energetike Kris Rajt najavio je da bi SAD mogle da dozvole investitorima da kupe sankcionisane naftne tankere i na taj način im omoguće da nastave legalne brodarske operacije.

On je ovo najavio na događaju Citadel Securities u Njujorku 19. oktobra, izveštava Blumberg.

Prema njegovim rečima, kupci će obnoviti neispravne brodove i koristiti ih za transport nafte koja nije predmet sankcija.

Naglasio je i da inicijativa uključuje promene u vlasništvu i uslovima rada, odbacujući karakterizaciju ovog poteza kao jednostavnog ukidanja ograničenja.

„Premestićemo neke brodove iz onoga što ja nazivam ’flotom loših momaka’ u ’flotu dobrih momaka’. Oni više neće transportovati sankcionisanu naftu“, rekao je Rajt.

Prema njegovoj proceni, globalna „flota iz senke“ sastoji se od oko 1600 tankera.

Predloženi mehanizam mogao bi da vrati desetine ili čak stotine njih u legalne brodarske tokove.

Vašington nastoji da proširi opcije snabdevanja energijom usred rata sa Iranom i efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza.

Prema agenciji, transport nafte iz Persijskog zaliva u Istočnu Aziju postao je više od šest puta skuplji nego što je bio pre rata.

Rusija koristi veliki broj tankera iz flote iz senke za izvoz nafte.

Prema studiji Instituta KSE iz juna 2026. godine, 862 tankera, koji verovatno plove u okviru flote iz senke, transportovala su rusku naftu od početka 2023. godine. Od njih, 695 je ostalo aktivno između maja 2025. i maja 2026. godine.

Ukrajinski vojni portal „Militarni“ je ranije izvestio o razgovorima o mogućem ublažavanju sankcija ruskim tankerima iz flote iz senke.

U toj fazi, američka administracija je razmatrala potez ka smanjenju cena prevoza.

Lažiranje lokacije brodova

Tankeri koji plove u okviru „flote iz senke“ lažiraju podatke o lokaciji, otkriveno je tokom ove godine.

Ova pojava povezana je sa „lažnim predstavljanjem“, koje manipuliše podacima o lokaciji Automatskog identifikacionog sistema (AIS). AIS je sistem koji omogućava brodu da prenosi svoju poziciju i informacije o navigaciji obližnjim brodovima i kontrolnim organima.

Do sada je ruska „flota iz senke“ manipulisala AIS informacijama kako bi izbegla zapadne sankcije. Međutim, nedavno su otkriveni neki koji istovremeno prenose stvarne i lažne pozicije.

Konkretno, dvostruki prenosi su se pojavili prilikom prolaska kroz Bosforski moreuz, koji povezuje Crno i Sredozemno more. Nakon što su turske vlasti zahtevale od brodova koji prolaze kroz moreuz da prenose podatke o lokaciji, neki tankeri su nakratko aktivirali AIS kako bi poslali svoje stvarne pozicije, dok su nastavili da emituju odvojene lažne pozicije.

Ovo se desilo sa ruskim naftnim tankerom „Pirop“ 27. avgusta. Naime, brod je poslao podatke o lokaciji koji ukazuju da se nalazi blizu Bosforskog moreuza. Ali istovremeno, poslao je i podatke koji pokazuju da se nalazi duž turske obale, udaljene oko 800 kilometara.

Analitičari kažu da je pozadina promene načina na koji ruski tankeri manipulišu podacima o lokaciji širenje ukrajinskih pomorskih napada dronovima. Dve zemlje su nedavno razmenjivale napade u Crnom moru. Ukrajinska vlada je krajem prošlog meseca tvrdila da je napala više od 300 ruskih brodova tokom 11 nedelja. Pored izbegavanja zapadnih sankcija, cilj skrivanja stvarnih ruta kako bi se izbegli napadi dronovima izgleda da je porastao.