Svet
25.10.2020. 17:13
Mihailo Paunović
Korak ispred svog vremena
Novi Zeland je ove godine obeležio 127 godina od kako je, kao prva država u svetu, dozvolio ženama pravo glasa. Od te 1893. godine političkom scenom ove države prodefilovalo je mnogo žena koje su neretko zauzimale visoke pozicije - od ministarske, guvernerske pa do premijerske. Negovanjem tradicije davanja ženama prostora u politici, ali i društvu, Novi Zeland je došao u situaciju da je na njegovom čelu, od 2017. godine, žena koja se danas smatra jednom od najpopularnijih svetskih lidera. Upravo njena, Laburistička stranka, na nedavno održanim parlamentarnim izborima odnela je ubedljivu pobedu, a Džasinda Ardern je na pragu da i u naredne tri godine bude na čelu ove ostrvske države.
Na pomenutim izborima stranka, na čijem čelu se nalazi Ardernova, osvojila je 49 odsto glasova čime je laburistička partija dobila najveću podršku u poslednjih 50 godina.
"Posle izbornih rezultata imamo mandat da ubrzamo reforme i oživimo privredu, a to počinjemo već sutra. Nemojte da mislite da ćemo vašu podršku uzeti zdravo za gotovo. Mogu da vam obećam da ćemo biti partija koja radi u interesu svakog Novozelanđanina", rekla je nova-stara premijerka Novog Zelanda posle ubedljive pobede.
Ovaj izborni rezultat omogućio je Laburističkoj stranci da dobije 64 od 120 mesta u parlamentu, što će partiji biti dovoljno za većinsku vlast. U ovakvoj poziciji, da formira jednostranačku vladu, nije bila nijedna partija otkako je uveden novi sistem glasanja 1996.
Ipak, kao neko ko se dugo zalaže za moć multilateralizma i ko je tokom kampanje često govorio o tome kako trajna promena nije moguća ukoliko za nju ne postoji široka podrška iz nekoliko uglova, pitanje je da li će Džasinda Ardern, i pored takve mogućnosti, odustati od koalicionog sporazuma.
Stroge mere
Ime Novog Zelanda na maorskom jeste Aotearoa, što se često prevodi kao Zemlja dugog belog oblaka. Ono što je zanimljivo jeste da bi ovaj naziv u budućnosti mogao da dobije novu konotaciju.
Pored toga što su na izborima glasači odlučivali o tome kome će poveriti ključeve države u trenucima kada se svet, pa tako i Novi Zeland suočava sa jednom od najvećih kriza prouzrokovanom koronavirusom, ovi izbori su posebno važni iz još jednog, odnosno dva razloga, koji bi znatno mogli da utiču na budućnost države. Naime, Novozelanđani su se na izborima takođe izjašnjavali o legalizaciji eutanazije i marihuane u rekreativne svrhe.
Povezane vesti -NJIHOV NAČIN: Udari jako i udari na vreme
Rezultati ovog glasanja biće saopšteni 30. oktobra, a ankete pokazuju da će referendum o eutanaziji verovatno proći, dok je pitanje legalizacije marihuane neizvesno. Važno je napomenuti da je referendum o eutanaziji obavezujući i biće ozakonjen ukoliko ga više od 50 odsto glasača podrži, dok referendum o legalizaciji marihuane nije obavezujući, što znači da čak i ako većina bude glasala za, legalizacija kanabisa u rekreativne svrhe će zavisiti od odluke buduće vlade.
Kako bismo objasnili zbog čega bi odluka o legalizaciji kanabisa baš u ovom trenutku mogla da bude od suštinske važnosti za dalji prosperitet Novog Zelanda, neophodno je na trenutak odstupiti od teme i osvrnuti se na borbu vlade u Velingtonu protiv Covid-19.
Kako je i sama premijerka Džasinda Ardern objasnila, strategija protiv koronavirusa bi ukratko mogla da se objasni sa "udari jako i udari na vreme". Stroge mere kojima je Novi Zeland pristupio, od samog početka, oslikavale su se u zatvaranju granica, karantinu, ranoj i pravovremenoj izolaciji, agresivno sprovedenom programu „testiraj i prati“. U takvim uslovima rezultat jednostavno ne može da izostane. I nije. Novi Zeland je u jednom trenutku vezao čak 102 dana bez novoobolelih, pobeda nad koronavirusom je proglašena dva puta, a zemlja od pet miliona stanovnika je zabeležila, u trenutku pisanja teksta, svega 1.887 obolelih i 25 preminulih od posledica koronavirusa od početka pandemije.
Šira slika ovakvog načina borbe protiv koronavirusa mogla bi da se tumači i tako da je Novi Zeland između kapitala i zaštite života svojih građana svesno izabrao ovo drugo, po čemu u današnjim svetskim okolnostima predstavlja pravi relikt. Međutim, ovakva odluka, makar u vremenu kapitalizma, nije mogla da prođe bez posledica. Život na Novom Zelandu se jeste vratio u normalu, ali granice su i dalje zatvorene zbog čega posebno trpi sektor turizma koji je u teškoj krizi. Višenedeljna zatvaranja odrazila su se na ekonomiju koja je u drugom kvartalu pretrpela pad od 12,2 odsto, što je najviše još od Velike depresije. Dugotrajno zaključavanje naročito su osetili oni koji su i pre korona krize bili na društvenim marginama, ali i oni kojima nikada ranije nije trebala pomoć. Sve je to uticalo da se desetine hiljada ljudi prijavi za nadoknadu za nezaposlene, ali i na to da jaz između bogatih i siromašnih postane još veći.
Situacija je daleko od idealne, ali bi spas mogao da se pojavi u vidu ideje koja je ponikla mnogo pre pojave koronavirusa. Reč je o legalizaciji marihuane u rekreativne svrhe, pitanju o kojem su Novozelanđani nedavno odlučivali. Ukoliko odgovor na referendumu bude potvrdan, a potom i ozakonjen, Novi Zeland će se pridružiti Urugvaju i Kanadi kao jedinim državama koje su u potpunosti legalizovale posedovanje i konzumiranje kanabisa.
Predlog podrazumeva da bi Novozelanđani stari 20 i više godina mogli da kupe do 14 grama sušenog kanabisa dnevno, isključivo u licenciranim prodavnicama, konzumiranje marihuane u privatnom posedu ili licenciranim prostorijama, uzgajanje do dve biljke, odnosno najviše četiri biljke po domaćinstvu i deljenje do 14 grama kanabisa sa drugom osobom starijom od 20 godina. Takođe, predloženi zakon ograničava reklamiranje i limitira tržišni udeo kako nijedan proizvođač kanabisa ne bi mogao da ostvari monopol nad tržištem. Reforma bi uticala na uklanjanje crnog tržišta, kontrolu kvaliteta marihuane i smanjenje šanse da je se mladi ljudi dočepaju. Takođe stvorila bi se akciza za proizvod od kanabisa, što znači dodatni tok prihoda za vladu Novog Zelanda.
Povezane vesti - “SOLIDARNOST”: Premijerka i ministri Novog Zelanda smanjili sebi plate
Značaj referenduma, koji je nedavno održan u ovoj ostrvskoj državi, mogao bi da bude višeslojan posebno ako se posmatra kroz prizmu ekonomske krize u kojoj se svet, ali i Novi Zeland, nalaze, jer bi reforma zakona o kanabisu mogla da otvori vrata novoj višemilionskoj industriji. Ekonomska dobit možda ne bi bila momentalna, ali dugoročno gledano Novi Zeland bi mogao znatno da profitira i brže izađe iz krize. Prema ranijoj proceni analitičke kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji, „Prohibition Partners“, takav potez bi otvorio vrata tržištu vrednom gotovo milijardu novozelandskih dolara (više od 600 miliona dolara).
Veliki profit
Poređenja radi sa američkom državom Kolorado, čiji je broj stanovnika sličan Novom Zelandu, koja je legalizovala kanabis 2012. godine, u 2017. ostvarila je profit od 199 miliona dolara od prodaje kanabisa, od ukupnog prihoda koji je iznosio 1,3 milijarde dolara. Isto tako podaci ukazuju i na to da je industrija stvorila 18.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom.
Ranija istraživanja iz 2018. godine koja je naručila Fondacija za lekove Novog Zelanda („NZ Drug Foundation“), a koje je sproveo ekonomista Shamubeel Eaqub iz kompanije “Sense Partners”, pokazala su da bi Novi Zeland mogao da zaradi 86 miliona dolara ukoliko se kanabis legalizuje. Isto istraživanje govori i da bi legalno uzgajanje i prodaja kanabisa generisali poreske prihode između 185 i 240 miliona dolara godišnje, ali i da bi sektor pravde uštedeo između šest i 13 miliona time što bi manje ljudi završavalo na sudu i išlo u zatvor zbog posedovanja i dilovanja kanabisa. Troškovi policije koji odlaze na intervencije povezane sa marihuanom takođe bi bili neuporedivo manji. Izdavanje dozvola i praćenje prodaje kanabisa koštalo bi oko pet miliona dolara godišnje, što bi se obezbedilo iz taksa koje bi odobreni prodavci i proizvođači plaćali za dobijanje licence, navodi se u izveštaju.
Smanjenje troškova, ostvarivanje značajne finansijske dobiti, nova radna mesta, zvuče kao pogodnosti kojima bi retko koja država odolela, ali isto tako većina zemalja se ne usuđuje na ovakav korak. Ali ne i Novi Zeland, koji je svoju smelost pokazao još pre 127 godina, čime je dokazao da nema problem da se otrgne tradicionalnim okovima. Zemlja belog dugog oblaka bi mogla da uđe u društvo pionira i kada je reč o uvođenju eutanazije.
Novozelanđani su o ovom pitanju takođe odlučivali na nedavno održanom referendumu. U slučaju potvrde referenduma eutanazija će biti dopuštena pacijentima kojima doktori prognoziraju manje od šest meseci života. Referendum o eutanaziji kao ličnoj odluci trebalo bi da omogući terminalnim bolesnicima mogućnost da zahtevaju asistiranu smrt. Nju, u tom slučaju, može da zatraži isključivo pacijent koji od dva doktora mora da dobije potvrdu da je dobro upoznat sa postupkom.
Eutanazija, u njenom aktivnom ili pasivnom obliku, legalizovana je u svetu u tek nekoliko država poput Holandije, Kanade, Belgije, Japana, Kolumbije, Švajcarske, Luksemburga, Oregona...
Za razliku od Holandije koja dozvoljava eutanaziju deci mlađoj od 12 godina, koja boluju od terminalnih bolesti, uz obavezan roditeljski pristanak, Novi Zeland bi pravo na ovu mogućnost ostavljao isključivo punoletnim državljanima, ili trajno naseljenim stanovnicima Novog Zelanda.
„Budite snažni, budite ljubazni“
Novi Zeland se nalazi na raskrsnici koja bi mogla da mu zagarantuje trajne društvene promene. Ispravnost tih odluka niko ne može da mu garantuje, o njima će suditi vreme, ali Novozelanđani su očigledno spremni da daju šansu predlozima svog rukovodstva. I to nije prvi put. Posmatrajući sa strane, neretko ne možete a da ne postavite pitanje odakle toliko poverenje u vladajuću strukturu. Odgovor bi mogao da leži u tome što nijedna ideja Džasinde Ardern nije predložena a da prethodno sama nije utabala stazu kojom njen tim od pet miliona ljudi treba da prođe.
Tako je i bilo i kada je ranih 2000. godina, iako je odgajana kao mormonka, napustila crkvu zbog stava o LGBT osobama i od tada se izjašnjava kao agnostik. Dvadeset godina kasnije u novozelandski parlament, koji ukupno broji 120 mesta, moglo bi da uđe 11 poslanika koji se otvoreno izjašnjavaju kao homoseksualci (Laburisti imaju sedam članova, a Zeleni četiri). Procentualno gledajući, Novi Zeland će na taj način imati najotvoreniji homoseksualni parlament na svetu, ostavljajući iza sebe Veliku Britaniju koja ima 45 poslanika koji se deklarišu kao homoseksualci od ukupno 650 članova parlamenta.
Povezane vesti - NOVI DETALJI MASAKRA NA NOVOM ZELANDU: Ubica poslao manifest premijerki devet minuta pre masakra
Primer drugima, prvenstveno ženama, bila je i kada je u junu 2018. godine rodila ćerku, svega osam meseci pošto je postala premijerka. Ardern je time postala tek druga izabrana liderka koja se porodila tokom svog mandata, nakon Pakistanke Benazir Buto. Mnogi su njenu trudnoću i porodiljsko odsustvo doživeli kao simbol progresa za liderke. Tri meseca od dolaska na svet, njena ćerka Neve Te Aroha bila je sa majkom na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Kada se prošle godine Novi Zeland suočio sa terorističkim napadom u Krajstčerču, prilikom kog je Australijanac Brenton Harison Tarant ušao u dve džamije i na mestu ubio 49 i ranio oko 40 ljudi, Ardernova se nije krila iza kamera, već je sa hidžabom na glavi otišla u muslimansku zajednicu, tragično pogođenog grada, i jasno poručila: „Oni su naši!“. Kratkom rečenicom srušila je sve teorije o muslimanima kao nepripadajućim članovima tog društva. Ni tada se njeno delovanje nije završilo na rečima, već je manje od mesec dana nakon napada parlament Novog Zelanda usvojio predlog zakona kojim se zabranjuje posedovanje automatskog i poluautomatskog oružja.
Povezane vesti - Žena koja posle masakra nije htela da se krije iza kamere
Ozbiljnost, odlučnost, ali i visok stepen saosećanja pokazala je i u trenucima korona krize. Tokom nje nije držala samo javne konferencije, značaj poruke "ostanite kod kuće", takođe je pokazivala na sopstvenom primeru, dok se iz svog porodičnog doma u trenerci obraćala svojim građanima.
"Oprostite mi na ležernoj odeći: uspavljivanje deteta može da bude nezgodan posao pa zbog toga nisam u svojoj radnoj odeći. Oprostite mi na tome”, rekla je gledaocima tokom jednog od lajv prenosa podstičući Novozelanđane da provere svoje susede, posebno one starije.
Mantrom "budite snažni, budite ljubazni" imala je odgovor na sve izazove sa kojima se Novi Zeland suočavao tokom njenog trogodišnjeg mandata. Za to je dobila globalno priznanje, ali što je mnogo važnije, zavredila je poštovanje i poverenje svog naroda. Dokaz o tome dobila je nedavno kada je narod, i pored neispunjenja svih obećanja i velike ekonomske krize sa kojom se Novi Zeland suočava, pružio Laburističkoj stranci najveću podršku na izborima u poslednjih 50 godina.
Ardernova je dobila novu šansu da obećanja, poput najave veće porezne stope za najbogatije, novih radnih mesta, borbe protiv socijalne nejednakosti i zaštite životne sredine, sprovede u delo.
"Živimo u sve podeljenijem svetu, u kojem sve više ljudi nije više u stanju da prihvati drugačije mišljenje. Nadam se da je Novi Zeland ovim izborima pokazao da to nismo mi", bile su reči kojima se Džasinda Ardern obratila svom narodu nakon nedavno održanih parlamentarnih izbora.
Odluka da se ženama omogući pravo glasa 1893. godine predstavljalo je odstupanje od ukalupljenih pravila, odnosno drugačije mišljenje, a vreme je pokazalo da Novi Zeland pre 127 godina nije pogrešio. Novozelanđani su nedavno odlučivali o još dve ideje koje i u ova moderna vremena predstavljaju odstupanje od većine. Kakva god odluka na kraju da bude po pitanju legalizacije marihuane i uvođenja eutanazije, o tome da li je bila ispravna ili ne, moći će da sudi samo istorija.
Komentari
