Malo je jedan samit

Najpre su, dok je rat još trajao, o sudbini posleratnog sveta odlučivali utroje: Ruzvelt, Čerčil i Staljin. Sastali su se dva puta, u Teheranu 1943. i 1945. na Jalti. Na trećem trojnom samitu, u Potsdamu, u julu i avgustu 1945, Ruzvelt je bio „opravdano odsutan“ (umro je nekoliko meseci ranije), pa ga je zamenio novi američki predsednik, Hari Truman.

Prvi bilateralni samit (ta reč u originalu znači „vrh neke planine“) SAD i Sovjetskog Saveza bio je onaj između Dvajta Ajzenhauera i Nikite Hruščova 1955. u Ženevi, dakle u vreme kada je atomsko oružje u arsenalima i Vašingtona i Moskve već podrazumevalo „ravnotežu straha“ i „obostrano zagarantovano uništenje“ (više puta). Ajzenhauer će se sa Hruščovom sresti još u dve prilike, 1959. u Kemp Dejvidu, dakle na američkom tlu, kao i godinu dana kasnije u Parizu, dok je Hruščov dobio priliku i da se u junu 1961. u Beču sretne i sa tada novom zvezdom američke politike, Džonom Kenedijem.

Posle pauze od šest godina tradiciju samita nastavljaju, sa ruske (sovjetske) strane premijer Aleksej Kosigin i predsednik Lindon Džonson. Nova dominantna ličnost u sovjetskoj hijerarhiji, Leonid Brežnjev, prvi put u svojoj zemlji dočekuje jednog američkog predsednika: čast da probije led i inicira detant (popuštanje zategnutosti) imao je 1972. Ričard Nikson.

Analiza sastanka: Bajden umanjuje značaj Rusije

Putin i Bajden u Ženevi

Putin i Bajden u Ženevi

Svet 17.06.2021. 11:16

Analiza sastanka: Bajden umanjuje značaj Rusije

Šta je rekao Putin, a šta Bajden posle sastanka u Ženevi

Samit dvojice lidera

Samit dvojice lidera

Svet 16.06.2021. 18:16

Šta je rekao Putin, a šta Bajden posle sastanka u Ženevi

Putin i Bajden u slici i reči

Sastanak Putina i Bajdena

Sastanak Putina i Bajdena

Svet 16.06.2021. 21:16

Putin i Bajden u slici i reči

Foto

Sa Brežnjevom će se dva puta – 1974. i 1975 – u Vladivostoku i Helsinkiju) – sastati i Džerald Ford. Džimi Karter, predsednik sa samo jednim mandatom, sa Brežnjevom razgovara 1979. u Beču da bi potom štafetu samita sa sovjetske strane preuzeo Mihail Gorbačov, a sa američke Ronald Regan, dve ličnosti koje će, jedan voljno, a drugi posledično, najviše doprineti raspadu SSSR-a i „kraju istorije“.

Za Reganovih osam godina sastali su se pet puta, dok će Džordž Buš (stariji) za četiri godine sovjetskog vođu sresti čak u sedam prilika.

Kad se Sovjetski Savez raspao, sa predsednikom novoformirane Ruske Federacije, Borisom Jeljcinom, dva puta se, u Vankuveru i Helsinkiju, 1993. i 1997, sreo Bil Klinton.

Novi ruski lider Vladimir Putin imao je dva samita sa predsednikom Bušom mlađim, Barak Obama se 2010. sreo sa Dmitrijem Medvedevom, koji je tada čuvao predsedničku stolicu Putinu, a samit koji, iz američke perspektive, treba zaboraviti – onaj između Putina i Trampa, održan je 2018. u Helsinkiju.

Što nas dovodi do najnovijeg ženevskog samita Džoa Bajdena sa Putinom, kome je ovo bio četvrti susret sa jednim američkim predsednikom, što nešto kazuje i o Rusiji i o Americi.

Dva predsednika su razgovarala tri sata, izdali su zajedničko saopštenje od samo tri pasusa, ali na novinarska pitanja odgovarali na zasebnim konferencijama. Iako su naporno radili, nisu zajedno ručali.

Glavno postignuće je da se slažu da se o mnogo stvari ne slažu – i da su im interesi različiti. Ali s obzirom na činjenicu da su SAD i Ruska Federacija dve najnaoružanije zemlje sveta – Rusija ima 6255 nuklearnih bojevih glava, a Amerika 5550 (kao treća, Kina u ovom momentu ima tek 350) – saglasni su da treba da razgovaraju, da povuku nove „crvene linije“, kao i da u odnose unesu „veću predvidljivost“.

Bajden je sastanak opisao kao „pozitivan“, a Putin ga je doživeo kao „konstruktivan“. Ono najopipljivije što su postigli, to je dogovor da se na svoja radna mesta u Vašingtonu i Moskvi vrate ambasadori.

Za punu „normalizaciju“ američko-ruskih odnosa malo je jedan samit, ali kad se uzme u obzir da su im odnosi na nižem nivou nego tokom (onog starog) Hladnog rata – malo li je od jednog samita!