Mržnja neprihvaćenih

Cilj udara radikalnih ekstremista na Evropu je sukob civilizacija, zaključuju zapadni mediji nakon poslednjeg terorističkog napada u Beču 2. novembra. Zbog ubistva četvoro nedužnih građana i ranjavanja 22, od kojih je sedmoro u teškom stanju, austrijski „Prese“ tvrdi: “Islamski ekstremisti žele sukob civilizacije… Otud nastoje da podstaknu mržnju protiv islama, jer samo tako mogu pridobiti umerene muslimane za svoju pogubnu stvar.”

Brojni mediji i analitičari uvereni su da iza napada islamskih terorista u Francuskoj i Austriji stoji organizacija poražene Islamske države, koja je kroz ilegalnu imigraciju ubacila svoje pristalice u Evropu.
Italijanska „Republika“ ukazuje da to nisu “usamljeni vukovi” kako ih neki doživljavaju, već je izvesno da je reč o dobro povezanoj organizaciji: “Nedavni napadi u Evropi svedoče da islamistička bitka nije okončana porazom Islamske države.”
Mnoge su poslednji napadi u nekoliko gradova u Francuskoj i Beču snažno podsetili na smrtonosne udare terorista u novembru 2015. u Parizu, potom i u Briselu, jer su i tada grupice ekstremista i pojedinaca na više mesta napale nevine ljude po kafićima, restoranima, na ulicama… Najstrašnije je bilo ubijanje posetilaca rok koncerta u pariskoj dvorani „Bataklan“, gde je usmrćeno više od 90 ljudi.

AP Photo/Matthias Schrader

Teroristički napad u Beču je označen i kao “udar na srce Evrope”. Uvodničar francuskog „Figaroa“ je istakao da Evropljani nikako neće “zaćutati, povući se pred neprijateljem… bez obzira na mogući bes dela arapsko-muslimanskog sveta ili novog turskog sultana”.

Osvrćući se na odsecanje glave francuskom profesoru zato što je učenicima pokazao karikature proroka Muhameda, „Figaro“ podvlači da “kakav god izgovor da nađu, oni će to isto činiti”.

Zahtev rabina

Terorista iz Beča, kojeg je policija usmrtila nedugo posle zločina, identifikovan je kao Kujtim Fejzulai, 20-godišnji Albanac rođen u Beču, s dvojnim državljanstvom Austrije i Severne Makedonije, koji je nedavno osuđen zbog pokušaja pridruživanja ekstremističkoj grupi Islamske države u Siriji. Njemu je u proleće 2019. godine izrečena kazna od 22 meseca zatvora, ali je već u decembru pušten iz zatvora za mlađe punoletne osobe zbog toga što su pravosudne vlasti zaključile da je kod njega izgledan “pozitivan razvoj”.

Karl Nehamer, austrijski ministar unutrašnjih poslova, rekao je da dokazi prikupljeni do sada ne ukazuju da je postojao drugi napadač u Beču, mada to nije konačan zaključak. “Ovo je napad na naše vrednosti i pokušaj da nas podele. Nećemo to tolerisati. Biće posledica”, dodao je Nehamer.

“Drago mi je da je naša policija uspela da neutrališe napadača”, izjavio je austrijski kancelar Sebastijan Kurc, dodavši da nikada neće dozvoliti da Austriju zastraši terorizam: “Borićemo se protiv svih napada svim sredstvima”.

Policija je u međuvremenu širom zemlje pretresla 18 kuća i uhapsila 14 osoba osumnjičenih da su bili povezani sa ubijenim teroristom. Svi uhapšeni su starosti između 16 i 25 godina, poreklom sa Kosova, iz Čečenije, Bangladeša... Radi se o mladićima koji su pretežno rođeni u Austriji, ali svi imaju strane korene. Makedonska policija saopštila je da su među njima još dvojica državljana Severne Makedonije koji imaju dvojno državljanstvo, takođe rođeni u Austriji.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Novo lice terora

Jednodušna podrška Austriji stigla je iz gotovo svih zemalja, među njima i iz Rusije, čiji je predsednik Vladimir Putin naveo da je Rusija spremna da pojača protivterorističku saradnju s Austrijom, nazvavši napad u Beču “okrutnim i ciničnim zločinom”.

Osuda je stigla i iz Saudijske Arabije, čiji je državni ministar spoljnih poslova Adel Džubeir napad nazvao groznim zločinom:

“Delimo sa prijateljima u Republici Austriji tugu zbog terorističkog zločina čija su meta bili nevini ljudi u Beču. Ovaj gnusni zločin i njemu slični u suprotnosti su sa svim religijama i ljudskim vrednostima i naglašava nam da terorizam nema religiju ili rasu“.

Da se u arapsko-muslimanskom svetu slično gleda na uzroke i ciljeve islamističkog terorizma, za koji je glavni imam pariske džamije rekao da je to „lažno iskrivljena suština islama“, svedoče i nedavne poruke lidera Abu Dabija Mohameda bin Zajeda al Nahjana i šefa diplomatije Anvara Gargaša francuskom predsedniku Makronu, u kojoj su osudili svako nasilje u ime vere.

AP Photo/Matthias Schrader

Gargaš je nemačkom „Veltu“ rekao da, kada je u pitanju nastojanje Makrona da onemogući upliv spoljnih centara islamskog ekstremizma na francuske muslimane, “treba dobro saslušati šta je istinski Makron poručio - a to je da nikako ne želi getoizaciju muslimana na Zapadu, i tu je savršeno u pravu”.

Ministar Abu Dabija kaže da “muslimani treba da se mnogo bolje uklope u francusko društvo” i smatra da je spor oko toga naročito posledica toga što turski predsednik Erdogan “jedno versko pitanje koristi u političke svrhe”.

Međutim, drugačije viđenje uzroka problema ima jevrejska zajednica u Evropi. Prvo je jedan od svedoka napada u Beču, rabin Šlomo Hofmaestar, svedočio da je video kako najmanje jednu osoba puca na ljude koji su sedeli ispred barova na ulici ispod njegovog prozora, a potom se oglasio Oskar Dojč, predsedavajući Jevrejske zajednice u Beču. On je izjavio da se pucnjava desila na ulicama gde se nalazi glavna sinagoga, te da nije sasvim jasno da li je ovaj verski objekat bio meta napada, iako je sinagoga u to vreme bila zatvorena.

Već sutradan, evropski rabini uputili su neuobičajen apel vlastima širom Evrope za veću “kontrolu i transparentnost” onoga što se događa u džamijama.

“Važno je znati šta se propoveda u džamijama i drugim bogomoljama, ko ih finansira, koji strani uticaji promovišu ta stravična dela i kako društvene mreže služe kao podrška tome”, napisao je rabin Pinhas Goldšmit, predsednik Konferencije evropskih rabina.

EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA

Najava na Instagramu

Posebnu nevolju za evropske države predstavlja okolnost da su počinioci poslednjih napada u Francuskoj i Austriji rođeni u tim državama, te da ne postoji jasan odgovor na pitanje kako su se radikalizovali u takvim sredinama.

“Ovaj terorista je rođen u Beču, školovao se tamo, on je, može se reći, domaći terorista. Poznat je policiji, pokušao je da ode u Siriju, da se pridruži Islamskoj državi. Možda je jedan od razloga neko nezadovoljstvo, deo opšte atmosfere u svetu, finansijska i ekonomska kriza, ratovi na Bliskom istoku, osećanje tih mladih ljudi da su u drugom planu u ovim društvima, gde često ne mogu da se probiju u neke srednje slojeve”, kaže Ivan Vejvoda, član bečkog Instituta društvenih nauka.

Prema njegovom uverenju, problem ovakvog terorizma se ne može posmatrati kao borba između zapadne civilizacije i islama, već između onih koji su za mir i onih koji su za nasilje:

“Ove osobe su rođene i stasale na domaćem terenu, često su nevidljive za društvo u kojem žive. To su ‘samostalni teroristi’ koji su često samo preko interneta povezani, zadojeni mržnjom koja dolazi od radikalnog islama. Protiv ove mržnje bi se trebalo boriti isticanjem vrednosti jednog slobodnog i otvorenog društva”.

Terorista ubijen u Beču bio je, kako piše Hojte, poznat na salafističkoj sceni u Austriji i posećivao je islamističke radikalne džamije. Hojte tvrdi da je sredinom jula ove godine s jednim poznanikom otputovao u Slovačku kako bi kupio municiju za svoj „kalašnjikov“.

Povezane vesti - INTERVJU VLADE RADULOVIĆ: Surova realnost u evropskoj kući

Automobil koji je koristio pripadao je majci jednog od njegovih kontakata, inače sa Kosova, koje je poznavao sa radikalne islamističke scene. Tokom terorističkog napada u Beču, Fejzulai je koristio upravo taj „kalašnjikov“, jedan pištolj i mačetu.

Njegovi roditelji su poreklom iz Severne Makedonije i nemaju nikakve veze sa islamizmom. “On dolazi iz normalne porodice”, rekao je Nikolaus Rast, njegov bivši advokat. Prema sopstvenom svedočenju na suđenju 2019. godine, što je potvrdio i njegov advokat, Fejzulai je u terorističkoj organizaciji Islamska država video “ulaznicu za samostalan život”.

“Prema mom mišljenju, on je bio mladić koji je na nesreću došao u kontakt s pogrešnom vrstom prijatelja”, kazao je Rast.

Kada su on i njegov prijatelj osuđeni na 22 meseca zatvora zbog veza s Islamskom državom, Fejzulai je tada sudu u Beču rekao da se nikada nije osećao diskriminisanim u Austriji, već da je imao druge motive za putovanje u inostranstvo i pokušaj priključivanja borcima Islamske države: “Želeo sam da pobegnem od kuće. Očekivao sam bolji život. Sopstveni dom, platu”.

EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA

Zajedno sa prijateljem zainteresovao se za Islamsku državu tokom puberteta, a radikalizovao u džamiji od početka 2016. godine, priznao je pred sudom. Njih dvojica su prvo pokušali da otputuju u Kabul, ali im je plan propao jer nisu imali potrebnu ulaznu vizu. Tokom 2018. Fejzulai je sam napustio Austriju i otišao u Tursku u nadi da će se pridružiti Islamskoj državi u susednoj Siriji. Dva dana po dolasku u Tursku uhapšen je i izručen Austriji.

Prema pisanju nemačkog „Bilda“, Fejzulai je pre napada u Beču dvojici prijatelja poslao snimke napada na pariski satirični list „Šarli ebdo“ iz 2015. godine, kada je ubijeno 12 ljudi, a na Instagramu je objavio nekoliko fotografija na kojima se zaklinje na vernost vođi terorističke milicije Islamske države.

Na nekim od fotografija pozira sa puškom i mačetom, kao i sa gomilom municije. Na slikama se vidi da je napisao arapsku reč “Baqiyah”, koja je deo fraze “Islamska država ostaje i širi se”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .