Vesti
09.11.2020. 17:40
Marko R. Petrović

INTERVJU VLADE RADULOVIĆ: Surova realnost u evropskoj kući

vlade-radulovic-6.jpg

Uz koronavirus, bauk terorizma ponovo kruži Evropom. U samo nekoliko dana teroristi su, posle izvesnog zatišja, pokazali svoju moć u Francuskoj i Austriji, uhvativši nespremne bezbednosne snage ovih država čiji su se delovi u velikom broju poslednjih meseci najviše bavili suzbijanjem epidemije. Objašnjavajući otkud sada odjednom tri uzastopna napada, Vlade Radulović, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, u razgovoru za „Ekspres“ podseća da je i dosadašnja praksa terorista pokazala da se teroristički napadi dešavaju određenom frekvencijom.

„Imaju neku vrstu parabole, desi se u kraćem periodu nekoliko napada. Podsetiću vas, ranije je to bio slučaj Francuska-Nemačka, pa posle toga imate jedno zatišje. Prosto je jasno zašto je to tako. Kada do ovakvih napada dođe, bezbednosne strukture se alarmiraju, stepen gotovosti se podigne na najviši nivo, kako od lokalne zajednice, policije na ulici, vojske i onog segmenta mehanizma koji je možda i najznačajniji u ovakvim situacijama, a to je bezbednosni aparat. I otuda se, dakle, koristi tih nekoliko dana, izvrše se teroristički akti, a nakon toga se teroristi povlače. Primire se, prođe određeni period dok i službe, same po sebi, malo ne relaksiraju situaciju, a onda se ponovo probude.

Jedini izuzetak od toga jesu određeni datumi ili određeni događaji koji mogu malo odstupiti od ove matrice. U prethodnom periodu dešavalo se, recimo, da to bude jedan izolovani incident, pa zatim izolovani incident u drugoj državi, pa se počne sa nagađanjima da li je to bio teroristički akt ili nije. Pa javnost na kraju ne bude sigurna da li su ti događaji povezani, da li su inspirisali jedni druge“, kaže Radulović za „Ekspres“.

Foto: Oksana Skendžić Foto: Oksana Skendžić

Spomenuli ste da to pravilo ne važi kada su u pitanju određeni, bitni datumi. Pretpostavljam da su to datumi bitni za teroriste i na taj način šalju posebne poruke?

„Slažem se, ali ne treba izgubiti iz vida da ti datumi mogu da budu bitni za zemlje u kojima se dešavaju teroristički akti. Mogu da budu datumi koji okupljaju veliki broj ljudi, kao na primer novogodišnji i božićni bazari, mesta gde se nalazi veliki broj ljudi... Podsetiću vas na Pariz, kada je igrana fudbalska utakmica između Francuske i Nemačke. Setite se škole u Beslanu ili pozorišta u Moskvi... Određeni teroristički akti koji imaju religijsku pozadinu, naročito proteklih godina, jesu, da tako kažem, i medijski motivisani. Pre svega mislim na to što se desilo sa 'Šarli ebdoom'. Eto, neko je radio nekakve karikature u nekim novinama. Istraga će pokazati da li ima direktne veze ili ne, ali uvod u ono što se dešavalo u Nici, a i u ovo što se dešavalo u Austriji, bilo je ritualno odrubljivanje glave profesora u Parizu koji je na času pokazivao karikature sa likom Muhameda. I dešava se sve to u periodu kada dolazi do zatezanja odnosa na relaciji Pariz-Ankara. Dakle, kada dolazi do Makronovog zakona, odnosno ideje da se usvoji i sprovede zakon o borbi i separatizma, koji je direktno usmeren, pre svega protiv islamske zajednice. To je nešto sa čim Evropa mora da se pomiri. Nažalost, to je nešto čemu su Srbi na ovim prostorima bili svedoci u prvoj polovini devedesetih godina. I sada u postupku Rasimu Deliću pred Haškim tribunalom ste imali prilike da vidite kao dokaze jedan broj ritualno odsečenih glava srpskih vojnika na prostoru Ozrena 1995. godine. Stradali su tada i Srbi i Hrvati, a jedinica koja je vodila operacije je El mudžahid. Na kraju smo došli do toga da je u godinama koje su sledile, budući da su bile sveže rane rata na prostoru Jugoslavije, međunarodna zajednica gledala u Srbe kao na loše momke, a da su sva naša zapomaganja ili čak ukazivanja na problem islamizma u Evropi bila okarakterisana kao velikosrpska propaganda, kao nešto što smo izmišljali i smišljali. Prvo otrežnjenje je došlo sa pojavom Islamske države, sa scenama koje smo gledali na ratištima Sirije i Iraka, kada su taocima pred video kamerama odsecane glave. Sada je u najvećem broju to svima jasno, ali sve ono o čemu smo mi pričali devedesetih bila je surova realnost i ta realnost, sviđalo se to nekome ili ne, sada je u njihovoj kući“.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Novo lice terora

Bacili ste priču na, uslovno rečeno, naš teren. Sada imamo situaciju i da su terorističke napade u Beču izvele osobe koje su imale i državljanstvo Severne Makedonije.

„Kada pogledate prema svim rezultatima istraživanjima, odnosno prema svim rezultatima kojima raspolažu, kako naše tako i najrazvijenije svetske obaveštajne službe, ukoliko poredimo broj boraca ISIS-a na teritoriji Sirije i Iraka, sa brojem stanovništva zemalja iz kojih dolaze, ukoliko Kosovo i Metohiju percipiramo kao zasebnu teritoriju, videćete da je procentualno najveći broj boraca upravo sa teritorije Kosova i Metohije. Sada govorimo o Severnoj Makedoniji, ali porozna granica između Kosova i Metohije ka Makedoniji i Albaniji omogućava da upravo taj deo bude strateški bitna tačka i regrutni centar za buduće izvršioce akata terorizma, odnosno za borce džihada, kako oni kažu. Ja sam napominjao prethodnih godina da će onog trenutka kada dođe do slabljenja pozicija Islamske države front da se prebaci u Zapadnu Evropu. To nije klasičan vojni front, to nisu vojne formacije, ali je koristeći migrantsku rutu veliki broj najzagriženijih boraca Islamske države otišao u Zapadnu Evropu. Oni su ono što zapravo predstavlja problem.“

Austrija je, inače, puna iseljenika sa ovih prostora.

„Dakle, kada govorimo o Severnoj Makedoniji, upravo taj prostor, kao i sever Albanije i Kosovo i Metohija uživaju veliku podršku pre svega Beča, odnosno radikalnih centara iz Beča. Isto je i sa finansiranjem vehabijskih zajednica, kako u Bosni i Hercegovini, čak i delu Crne Gore, mislim na potez Plav, Gusinje, Rožaje... Da li je to novac iz Beča ili je dolazio preko Beča, to su sada dve dileme. Podrška dolazi i od Saudijske Arabije i Katara, zemalja koje praktikuju, oni će reći najčistiji islam, drugi će reći radikalniji islam. Imajte u vidu da su u više akcija koje su preduzimali pripadnici kosovske policije, ali i Euleksa na teritoriji Kosova i Metohije, pronalazili i hapsili ne samo kosovske Albance, već i Albance poreklom sa područja Severne Makedonije. Na kraju nemojte zaboraviti da je jedan od visoko rangiranih komandanata Islamske države upravo bio Albanac sa teritorije Severne Makedonije.

Povezane vesti - Operacija “Ramzes”, u Austriji uhapšeno 70 islamista

Dakle, kada sve to stavimo na papir, vidite da je i prostor Severne Makedonije izuzetno inkorporiran u pitanje same Islamske države, odnosno da je taj radikalni islam našao plodno tlo. Na kraju postoji još jedan razlog zašto je to tako. Pomenuo sam poroznu granicu. Neke od najznačajnijih tačaka regrutnih centara ISIS su upravo u pojasu između dela Kosova i Metohije i Severne Makedonije. Upravo se taj pojas koristi za pojedine kampove, koji su novijeg datuma, za obuku, za pripreme, pa čak i za propovedanje radikalnog islama.“

Vlade Radulovic 2 Foto: Oksana Skendžić

Čime to objašnjavate kad do sada Albanci, naročito kosovski, pa i u Albaniji, nisu bili poznati kao preterano verski zadojeni, a kamoli kao verski fanatici?

„Prvo treba napraviti distinkciju i razdvojiti Albance iz Albanije i kosovske Albance. Ako pogledate ankete koje poslednjih nekoliko godina sprovode različite organizacije civilnog društva na Kosovu i Metohiji, kada pitate Albance kako sebe doživljavaju, oni na prvo mesto kažu da sebe doživljavaju kao muslimane. Taj islamski verski faktor i religijski kontekst je značajno dobio zamaha u proteklih 20 godina. Onog trenutka kada je došlo do povlačenja celokupnog srpskog bezbednosnog sistema sa Kosova i Metohije, taj prostor je ostao brisan prostor za uticaj različitih grupa. U okviru toga došlo je do upliva enormnog kapitala iz pomenutih zemalja Bliskog istoka, posebno Katara i Saudijske Arabije, koje su novac mahom usmeravale na izgradnju džamija. Vi sada imate teritoriju sa više od 800 džamija od kojih je više od 600 izgrađeno u proteklih 20 godina. Pozadina te priče jeste da je taj novac pratilo i prosto postavljenje nekih imama, hodža, propovednika, koji zapravo propovedaju tu vrstu islama, koji su svoje škole završavali upravo u zemljama Bliskog istoka odakle je novac i dolazio. Na kraju kao zaključak svega imate poglavara Islamske zajednice na Kosovu i Metohiji Naima Trnavu koji je bio direktno uključen u proces regrutovanja u ranijim godinama. Sa druge strane, kosovska policija i to takozvano kosovsko tužilaštvo ne žele, ne bih koristio termin ne može, da se ozbiljnije pozabave tim problemom. Dokaz za to jeste što su u proseku kazne izrečene licima za koje postoje dokazi da su bili pripadnici Islamske države oko tri godine. A to bi iziskivalo drakonske kazne.“

Jedan od najjačih zapadnih centara za sprečavanje regrutovanja terorista je, čini mi se, baš na Kosovu.

„Jeste. Međutim, ono što se postavlja kao pitanje odnosi se na rezultate i efekte njihovog rada. Dakle, ono što imamo na teritoriji Kosova i Metohije u proteklom periodu jeste pokušaj da se kroz različite centre sprovede proces deradikalizacije, odnosno da se radi sa ljudima koji su učestvovali na iračko-sirijskom ratištu, koji pripadaju određenim, rekli bismo, rizičnim skupinama ili grupama koji posećuju određena predavanja. Međutim, efekat toga je mali zato što se od toga nije mnogo odmaklo.

Povezane vesti - ORUŽJE TERORISTA: Preko Hrvatske do Beča?

Kada pogledate izjave nekih ljudi koji su prošli kroz procese deradikalizacije, vidite da se njima nije mnogo promenilo mišljenje. Ono što je za nas Srbe najvažnije u celoj priči jeste što možda neki od njih i prihvate da su možda bili zavedeni i da su otišli van svoje kuće da se bore za nečije tuđe interese. Ali onda shvate da ta borba mora da se nastavi i da je ta borba usmerena protiv, kako oni kažu, neprijatelja u njihovoj kući. A nažalost po nas, to su Srbi koji žive dole. Efekti borbe protiv radikalnog islama na Kosovu i Metohiji ne daju svoje rezultate. Razlog za to, opet kažem, leži pre svega u institucijama. Ne postoji spremnost da se oni sa tim pozabave ozbiljnije. Ne želim da potcenjujem ničiji rad, jer sa svakim treba raditi. Ali nažalost, ne odmakne se mnogo. Na kraju treba imati u vidu činjenicu da sa teritorije Kosova i Metohije nisu odlazili samo vojno sposobni muškarci, već i žene sa decom, odlazile su čitave porodice. A bilo je čak i žena koje su odlazile na prostore Sirije i Iraka da bi tamo našle muževe, a sa decom koja su tamo rođena vraćaju se na teritoriju Kosova i Metohije.“

Da ne bi bilo da sada Srbi likuju u smislu „mi smo vam govorili“, pitanje je šta treba raditi da se eventualno spreče novi napadi, ili da se makar smanji broj uspelih napada, da se više potencijalnih napada otkrije?

„Tako je. To je jedino moguće rešenje u ovom trenutku. Treba biti otvoren i iskren. Nemoguće je obračunati se sa terorizmom, njega je nemoguće iskoreniti. Naročito kada je evoluirao od onog ranijeg, neko će reći malo romantičnijeg terorizma, te lenjinističko-marksističke ideologije nakon Drugog svetskog rata, kada je ta borba bila potkovana nekim političkim idealima. Prekretnica je bio izraelsko-palestinski sukob. On je bio uvod u nešto što će biti današnja osnovna klasifikacija i odlika terorizma. To je taj religijski aspekt. To je daleko ozbiljniji problem u smislu teorije indoktrinacije nego što su bile neke političke ideje klasne borbe. I zbog toga nema dileme da će scene koje smo gledali u Parizu, Nici, Beču biti scene koje ćemo nažalost gledati i u narednom periodu.

Ako bismo pravili analizu i gledali taj dijagram kako su se kretali teroristički napadi od 2001. godine, ako nju uzmemo kao referentnu od rušenja Kula bliznakinja, kada kreće prvi put zvanično borba protiv terorizma, naročito u proteklih pet godina imate rapidan rast terorističkih akata. Imate više od 100 akata terorizama na godišnjem nivou u Evropi, zavisno od godine. Taj broj je drastično veći ukoliko posmatramo čitavi svet i bojim se da će trend rasta biti prisutan i ubuduće. I da će na trend rasta izvršenja terorističkih akata direktno uticati, ja ću iskoristiti termin nekontrolisan priliv migranata sa Bliskog istoka.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
fog
4°C
18.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve