Svet
28.09.2023. 09:36
Svet
02.10.2023. 20:00
Boško Vukčević
Aktuelno
Nagorno-Karabah kao predvorje geopolitičkih igrica u oblasti Kavkaza
Nagorno-Karabah je oblast, odnosno teritorija koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali njene velike oblasti već tri decenije kontrolišu etnički Jermeni.
Oni čine i većinu stanovništva jer je veliki broj Azerbejdžanaca proteran tokom krvavog rata koji su Jermanija i Azerbejdžan vodili kasnih 1980-ih i početkom 1990-ih godina prošlog veka. Upravo je taj sukob bio okidač za dalje nasilje na ovom prostoru do kojeg je došlo u decenijama koje su usledile.
Poslednja velika eskalacija sukoba dogodila se 2020. godine kada je prijavljeno da je hiljade ljudi ubijeno u šest nedelja žestokih borbi. Azerbejdžan je tada, pre nego što je potpisan mirovni sporazum uz posredovanje Rusije, uspeo da povrati sve teritorije oko Nagorno-Karabaha koje je Jermenija držala od 1994. godine. Prema sporazumu, jermenske snage su morale da se povuku sa ovih oblasti i od tada su ograničene na manji deo regiona.
Iako je raspoređivanje ruskih mirovnih snaga dovelo do zaustavljanja borbi, tenzije nikad nisu prestale. Rasle su iz dana u dan da bi kulminirale u žestokoj jednodnevnoj vojnoj akciji Azerbejdžana u kojoj su potpuno razbijene snage etničkih Jermena koje su dogovorile uslove predaje po ruskim preporukama.
Jedan od ključnih zahteva koji su karabaške snage prihvatile jeste predlog za potpuno razoružanje.
Inače, strahovi od novog nasilja pojavili su se kada je Azerbejdžan pokrenuo blokadu vitalnog puta, Lačinskog koridora, u enklavu u decembru 2022.
Lačinski koridor je jedini put koji povezuje Republiku Jermeniju sa otprilike 120.000 etničkih Jermena koliko ih je, prema nekim procenama, živelo u Nagorno-Karabahu pre najnovijeg sukoba.
Ovaj koridor je ključna arterija za snabdevanje, a stanovnici Nagorno-Karabaha su poslednjih meseci prijavili ozbiljne nestašice osnovnih namirnica i lekova.
Ranije je Azerbejdžan u više navrata optuživao Jermeniju da koristi Lačinski koridor za dovoz vojnih zaliha, što je Jerevan odlučno negirao.
Upravo su te optužbe и poslužile kao izgovor za blokadu koridora.
Baku je takođe, kada su počele prijave nestašica osnovnih životnih namirnica i lekova, rekao da je nekoliko puta nudio hranu i pomoć drugim putem, ali da su Jermeni u Nagorno-Karabahu to odbili.
Komentarišući najnovija dešavanja u Nagorno-Karabahu, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Životić kaže da se trenutno čini da je nekakvo rešenje ovog sukoba na pomolu, ali da je ono posledica vojne katastrofe koju su pretrpele snage etničkih Jermena u ovoj oblasti.
“U jednoj veoma brzoj akciji azerbejdžanske snage su porazile snage Nagorno-Karabaha. Ruske mirovne snage nisu bile u stanju da učine bilo šta delotvornije. Sada imamo ove teške scene i egzodus jermenskog stanovništva sa tog prostora. To nije prvi put. Taj konflikt traje još od kraja ’80-ih godina prošlog veka“, rekao je Životić gostujući na RTS-u.
On je dodao da je konflikt između Jermenije i Azerbejdžana nastao u predvečerje raspada Sovjetskog Saveza.
“Sve ovo što sada pratimo, poslednjih dana i nedelja, deo je seizmičkog potresa, odnosno posledica je velikog geopolitičkog potresa izazvanog raspadom Sovjetskog Saveza, krahom istočnog bloka i raspuštanjem Varšavskog ugovora“, objašnjava Životić dodajući da svi konflikti koje imamo na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza, u stvari predstavljaju deo tog procesa.
On kaže i da je istorijska pozadina sukoba Jermenije i Azerbejdžana vrlo duboka i da se ne može zanemariti u ovom slučaju.
“Ona je vezana za doba Prvog svetskog rata i raspad velikih svetskih imperija kao što su Osmansko carstvo i ruska imperija. Jermeni su tokom Prvog svetskog rata doživeli genocid, kasnije se jermenski nacionalni prostor našao u jednoj situaciji da bude suštinski predmet različitih političkih pogađanja i diplomatskih pregovora, a možemo slobodno reći i namirivanja različitih računa između Ataturkove Turske i Sovjetskog Saveza. U trenutku raspada Sovjetskog Saveza to pitanje je ponovo aktuelizovano“, ukratko objašnjava Životić.
Dodaje da ovo pitanje ima ozbiljne istorijske korene, ima izraženu etničku dimenziju i suština samog tog pitanja jesu granice jermenskog nacionalnog prostora koji je tokom međuratnog perioda suštinski sužen.
“U sovjetsko vreme on je držan u datim okvirima da bi u ovom trenutku on dobio jedan radikalan oblik“, kaže Životić.
Ističe da su Jermeni vrlo osetljivi na ovo pitanje, kao i na pitanje genocida, na pitanje granica, ali i na status Nagorno-Karabaha.
“To se naravno preliva na unutrašnja dešavanja. Mnogi su nezadovoljni politikom aktuelnog premijera Nikola Pašinjana. To nije trenutnog karaktera. To nezadovoljstvo je kulminiralo u trenutku poraza u ratu sa Azerbejdžanom. Nezadovoljstvo se sada preliva i na spoljnu politiku vlade. Ogromno je nezadovoljstvo samom politikom Pašinjana koja se bazirala na oslanjanju na Rusiju i na ODKB. Pokazalo se da taj saveznički odnos nije funkcionisao ni tokom prethodnog rata ni sada tokom poslednje intervencije azerbejdžanskih vojnih snaga“, ističe Životić.
Svet
19.09.2023. 13:47
Nagorno-Karabah: Azerbejdžan pokrenuo akciju protiv snaga Jermenije
On ističe da danas na međunarodnoj sceni, a svakako na fonu ukrajinske krize, imamo reafirmaciju principa suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodnog garantovanja nepovredivosti granica.
“To pitanje se povlači ne samo u slučaju Ukrajine, već evo sad i po pitanju Azerbejdžana“, naglašava Životić.
Podvlači da je međunarodni faktor prisutan i dosta umešan u dešavanjima u Nagorno-Karabahu.
“Postoje dva nivoa. Jedan je istorijskog karaktera, odnosno jedne istorijske zainteresovanosti za taj prostor, a drugi je trenutnog karaktera i tiče se trenutne spoljnopolitičke, odnosno međunarodne konjunkture“, kaže Životić.
Pojašnjava da se vide zapadne reakcije, pre svega reakcija Francuske i Nemačke.
“Reakcija Francuske predstavlja spoj istorijskog nasleđa i trenutnih interesa. Sa jedne strane imate moćnu jermensku dijasporu koja je jaka i uticajna u Francuskoj, a na drugoj strani su trenutne međunarodne okolnosti koje dominiraju na Zapadu“, objašnjava Životić.
Dodaje da Zapad trenutno nastoji da iskoristi razočaranost velikog dela jermenskog javnog mnjenja u rusku reakciju.
“Jermenija je krenula ubrzano da se okreće Zapadu. Tome u prilog govori ne samo zakazivanje zajedničkih vojnih vežbi sa američkim oružanim snagama, već se sada govori o mogućnosti nekakvih širih pregovora. EU obećava pomoć. Već se sada govori o nekakvoj bezbednosnoj zaštiti. Zapad koristi priliku da postavi, figurativno rečeno, svoju zastavicu na tom prostoru“, ističe Životić.
Međutim, dodaje da se ne može zanemariti uloga Turske koja Azerbejdžan smatra ne samo prostorom svog geopolitičkog uticaja, već i neke vrste saveznika i bratske zemlje.
“Opet taj luk koji vodi od Ankare preko Bakua do Moskve sada dobija na značaju zato što Turska kao stara članica NATO-a, ali i uticajna zemlja u regionu ima poseban značaj, ali i posebnu ambiciju da se u ovom sukobu pojavi kao arbitar. Ne treba smetnuti sa uma ni ulogu Irana koja je bila zapažena, odnosno izuzetno izražena na početku ove krize, ali ni kao zemlju sa kojom Jermenija ima izuzetno čiste odnose i jednu izuzetno korektnu saradnju“, podvlači Životić.
On kaže da sa druge strane evroatlantske integracije, u novonastaloj situaciji, a pogotovo zbog rata u Ukrajini, sada dobijaju jednu novu dimenziju.
“One, moglo bi se reći, sada imaju jednu realnu perspektivu. Ako uzmemo u obzir da se navlači neka nova ’gvozdena zavesa’, da se stvaraju neke nove podele nalik onim hladnoratovskim, da se jasno crtaju linije razgraničenja uticaja između zapadnog sveta i Rusije, da su se one na istoku Evrope faktički formirale, ostaje Kavkaz kao zona na kojoj će do nekakvog razgraničenja interesa doći. Da li će doći dogovorom ili nakon nekog konflikta pa potom nekakve konferencije, to ćemo videti, ali suštinski čitava situacija, pre svega na globalnom nivou, vodi ka tome“, ističe Životić.
Profesor Filozofskog fakulteta kaže da je enigma Kavkaza pre svega u njegovom geopolitičkom položaju i njegovom značaju.
“Ako pogledamo čiji se sve tu interesi sudaraju, kolika je tu šarolikost i u etničkom i u konfesionalnom smislu, ako pogledamo koji se sve tu pravci interesa ukrštaju, a koje velike komunikacije prolaze u neposrednoj blizini Kavkaza i ako tome dodamo da je u geografskom smislu to prirodna granica između različitih prostranstava, onda je jasno zašto ovaj prostor izaziva takva interesovanja“, kaže Životić.
Naglašava da se ovde mora spomenuti inicijativa “Pojas i put“ ili Put svile koji Kina nastoji da obnovi, ali da se ne sme smetnuti sa uma da se sada otvara jedna nova inicijativa koja treba da poveže Indiju sa Zapadom i koja će takođe u širem smislu imati veze sa ovim prostorom.
“Kada sve to imamo u vidu, onda dobijamo potpuniju sliku svih dešavanja i svega što nas može očekivati na ovom prostoru“, kaže Životić.
Zaključuje da ovaj region treba posmatrati šire, ne samo u jednom odnosu ukrštanja različitih interesa Rusije i Zapada.
“Tu svakako ne treba zanemariti ni Tursku, ni Iran, ni arapski svet, ali ni Kinu i Indiju koje će u perspektivi biti tu i te kako prisutne. Geopolitička previranja i nadigravanja u oblasti Kavkaza tek počinju i ostaje da vidimo kako će se situacija dalje razvijati“, zaključuje Životić.
Svet
18.09.2023. 17:00
NATO opipava puls Rusije u Jermeniji
Komentari
