NAJSKUPLJA TAMNICA NA SVETU: Zatvorenik u Gvantanamu "košta" 13 miliona dolara
Napravljen je pre skoro 18 godina u ratu protiv terorizma, a vremenom je zatvor na udaljenoj mornaričkoj bazi prerastao u nasjkuplje utvrđenje na svetu, piše The New York Times.
Držanje nacističkog ratnog zločinca Rudolfa Hesa kao usamljenog zatvorenika u nemačkom zatvoru Spandau 1985. godine koštalo je oko 1,5 miliona dolara. Račun za zatvorenika u 2012. u objektu "supermak" u Koloradu, u kojem su boravili neki od najrizičnijih zatvorenika u Sjedinjenim Državama, iznosio je 78.000 dolara. Potom je tu Gvantanamo bay, gde sada trošak za svakog od 40 zatvorenika koji se tamo drže, iznosi oko 13 miliona dolara.
Prema pisanju The New York Times-a, ukupni troškovi prošle godine za držanje zarobljenika - uključujući i muškarce optužene za zaveru 11. septembra 2001. godine, plaćanje trupa koje ih čuvaju, vođenje ratnog suda i druge poslove - premašili su 540 miliona dolara.
Zbog relativne izolovanosti baze američke mornarice na jugoistočnoj obali Kube, vojska u pritvorskom centru drži oko 1.800 vojnika, odnosno 45 vojnika po svakom zarobljeniku. Trupe rade u tri zatvorske zgrade, dva tajna štaba, najmanje tri klinike i dva odeljenja u kojima se zatvorenici konsultuju sa svojim advokatima.
Pročitajte još: Najgori zatvor sa najvećim zlikovcima
Neki takođe čuvaju stražu preko baze u Camp Justice-u, mestu gde se nalazi ratni sud i soba za saslušanje. Stražari imaju svoju kapelu i bioskop, smeštaj, dve trpezarije i tim radnika za mentalno zdravlje. Sudije, advokati, novinari i pomoćni radnici ulaze i izlaze na nedeljnoj bazi. Svih 40 zatvorenika, muškaraca, dobijaju halal hranu, pristup satelitskim vestima i sportskim kanalima, opremu za vežbanje i Play Station. Oni koji se primereno ponašaju - a to je većina zatvorenika - dobijaju zajedničke obroke i mogu da se mole u grupama, a neki mogu da pohađaju i časove umetnosti i vrtlarstva.
Procenjeni godišnji trošak od 540 miliona dolara pokriva period od 12 meseci do septembra prošle godine i ne uključuje troškove koji su ostali tajni, i verovatno se odnose na prisustvo CIA agenata. Ali, brojke pokazuju da je upravljanje objektima sagrađenih tokom godina sve skuplje, iako je broj zatvorenika opao.
U Gvantanamu je bilo ukupno 770 muškaraca i dečaka kao ratnih zarobljenika u različitim vremenima, a zatvorska populacija je dosegla 677 ljudi 2003. godine. Poslednji zatvorenik je stigao 2008. godine. Bušova administracija pustila je oko 540 pritvorenika, koji su vraćeni u Pakistan, Avganistan i Saudijsku Arabiju. Obamina administracija oslobodila je još 200 zatvorenika. Predsednik Donald Trump je istakao da će eventualno poslati još neke "loše momke" tamo, mada od dolaska na dužnost nije stigao nijedan.
Među zaposlenima u zatvoru su i pripadnici jedinice obalske straže koja patrolira vodama ispod gornje zone litice. Tu su i mornarički lekari, medicinske sestre, psiholozi, jedinica inženjera ratnog vazduhoplovstva, advokati, kapelan, bibliotekar, vojni novinar. Svaka osoba ima svog komandanta koji nadgleda njihov rad i upravlja Gvantanamom.
Pored trupa, u zatvoru su zaposleni i lingvisti iz odeljenja odbrane, obaveštajni analitičari, konsultanti, radnici, stručnjaci za informatičku tehnologiju i drugi vladini službenici. U 2014. godini civilna radna snaga brojala je 300 ljudi.
Pročitajte još: Zatvor je rudnik za policiju, ali i za mafiju
Mornarička baza ima svoj budžet odvojen od troškova zatvora i suda. Zona zatočeništva ima svoje sedište, motorni bazen, službe za mentalno zdravlje, minimalart i tim za odnose sa javnošću. S izuzetkom oko 300 vojnika koji žive u montažnim kontejnerima unutar zatvorske zone, većina vojnika radi i živi u zatvorskom kompleksu u mornaričkoj bazi.
Većina zapovednika živi u bazi, u dvosobnim kućama u delu zvanom Vindvard Loop. Stotine vojnika živi u prikolicama, poznatim snagama koje su služile u Iraku ili Avganistanu. Svaka jedinica ima dve spavaće sobe, jedan toalet i tuš i nalazi se u pešačkoj zoni, blizu bejzbol terena, barova i kafeterije.
Svako saslušanje zahteva premeštaj zatvorenika putničkim avionima. U 2018. godini bilo je 52 takva komercijalna leta između zajedničke baze Andrevs, van Vašingtona, i Gvantanama. Do početka suđenja (suđenje optuženima za zaveru za napade 11. septembra trebalo bi da počne početkom 2021. godine) većina posla obavlja se u iznajmljenim kancelarijama u blizini Pentagona, od kojih su neke bile prazne više od godinu dana.