NATO obeležio 75. godišnjicu (FOTO)

Na ceremoniji u Briselu državni sekretar SAD Entoni Blinken i njegove kolege će obeležiti godišnjicu potpisivanja osnivačkog ugovora Alijanse 4. aprila 1949. u Vašingtonu.

Veća proslava je planirana kada se vođe NATO budu sastale u Vašingtonu od 9. do 11 jula.

Švedski ministar spoljnih poslova Tobias Bilstrom učestvuje u prvom sastanku na ministarskom nivou od kada je njegova zemlja postala 32. članica NATO prošlog meseca. Ruska invazija na Ukrajinu u febraru 2022. godine naterala je Švedsku i njenog nordijskog suseda Finsku, dugogodišnje neutralne zemlje, da traže ulazak u Alijansu.

Broj članova Severnoatlantske alijanse se gotovo utrostručio u više od sedam decenija od njenih 12 zemalja osnivača. Finska i Švedska su u rekordnom vremenu ušle pod kolektivnu bezbednosnu garanciju NATO, posle nekih kočenja oko njihovog prijema od populističkih vođa u Turskoj i Mađarskoj koji su tražili nadoknade za odobrenje njihovog prijema. 

Kolektivna bezbednosna garancija, Član pet Vašingtonskog ugovora, koji je poslat u Brisel za današnju ceremoniju, kaže da napad na bilo kog člana Alijanse mora da ima jedinstven odgovor. Tom članu se pribeglo samo jednom, posle napada Al Kaide na Ameriku 2001. godine.

"NATO je osnovan sa jednim zvaničnim obećanjem - napad na jednog saveznika je napad na sve. Od te osnove izgradili smo najmoćniji i najuspešniji savez u istoriji ", rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg uoči godišnjice.

Blinken je opisao NATO kao "defanzivni savez bez pretenzija na teritoriju bilo koje druge zemlje, ali sa odlučnošću da štiti teritoriju svakog od svojih članova i da to radi na način koji je bio jedinstven u ljudskoj istoriji".

Kao skoriji uspeh NATO-a, dok je rastao od hladnog rata i posle pada Berlinskog zida, Alijansa računa svoju vazdušnu kampanju 1999. protiv bivše Jugoslavije da bi okončala "krvavi obračun s Albanaca" i napor da spreči gotovo siguran građanski rat u Makedoniji 2001. godine, piše agencija AP. 

Zemlja krvi i uranijuma

NATO bombardovanje

NATO bombardovanje

Vesti 21.06.2022. 18:05

Zemlja krvi i uranijuma

Sa druge strane spektra je operacija u Avganistanu. NATO je preuzeo komandu bezbednosne operacije 2003. godine i ona je postala najduža, najskuplja operacija i sa najviše gubitaka u istoriji Alijanse. Ona je takođe obeležena haotičnim povlačenjem u avgustu 2021, kada su napušteni mnogi od ostvarenih uspeha u gotovo dve decenije.

Danas Ukrajina takođe hoće mesto u NATO, ali Alijansa radi na bazi jednoglasnosti i nema konsezusa o tome da li treba da postane član. Većina saveznika je protiv toga da Ukrajina postane član dok rat traje. Za sada NATO obećava samo da su vrata otvorena za Ukrajinu u budućnosti.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je pokrenuo rat, bar jednim delom zbog toga što se NATO širio bliže ruskim granicama.

NATO saveznici takođe ne mogu da se slože oko toga da li da naoružavaju Ukrajinu. Kao organizacija, Alijansa samo pruža neubojitu pomoć, kao što su transportna vozila, gorivo, hrana za vojsku, mecicinska oprema i oprema za deminiranje. Međutim mnoge članice šalju oružje i municiju bilateralno, ili u grupama.

Najveći deo NATO napora od kada su ruske trupe počele da se nagomilavaju za invaziju, usredsređen je na jačanje sopstvenih granica blizu Rusije i Ukrajine da bi odvratio Putna od toga da mu sledeća meta bude neko od saveznika.

Član pet je možda imao najteži test dok je Donald Tramp bio predsednik SAD, zemlje koja je daleko najmoćniji član. Tramp je nagovestio mogućnost da SAD ne priskoče u pomoć nijednom NATO savezniku koji nije izdvojio za svoju odbranu najamnje dva odsto svog BDP-a, kao što je dogovoreno 2014. godine. 

Velike vežbe novoproširenog NATO-a na severu Evrope

Nordijska teritorija

Nordijska teritorija

Svet 05.03.2024. 09:38

Velike vežbe novoproširenog NATO-a na severu Evrope

Tramp je ponovio tu pretnju tokom izborne kampanje ove godine. NATO predviđa da 18 od njegova 32 člana dostigne taj cilj ove godine, što je značajan porast u odnosu na samo tri člana pre jedne decenije.

Vođe Mađarske i Turske takođe su potkopale jedinstvo Alijanse iznutra. Mađarska insistira da je vreme da se sklopi mir sa Rusijom i u prošlosti je ulagala veto na sastanke na visokom nivou sa Ukrajinom. Turska, uz podršku Mađarske, odlagala je švedsko članstvo u Alijansi.

Očekuje se da će te dve zemlje testirati jedinstvo i sada kada Alijansa traži zamenu za Stoltenberga, jednog od generalnih sekretara koji je bio najduže na tom položaju, a koji odlazi u oktobru. Holandski premijer Mark Rute daleko je najveći favorit za to mesto, ali Mađarska i Turska opet imaju neke rezerve.