Svet
10.06.2025. 21:30
Svet
19.11.2025. 20:50
Boško Vukčević
U fokusu
Nemačka kao stub evropske kolektivne odbrane
Nemačka planira da u narednih nekoliko godina uloži 377 milijardi evra u vojsku i odbrambeni sistem.
Plan nabavki u koji je belgijski portal "Politiko“ imao uvid pokazuje plan Nemačke da postane okosnica odbrambenog oživljavanja kontinenta.
Prema pisanju ovog portala, nemački kancelar Fridrih Merc je još u maju rekao: "Nemačka namerava da pretvori Bundesver u ’najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi’ i obećao da će Bundesveru dati ’sve finansijske resurse koji su mu potrebni’.“
Na listi od 39 stranica za nabavku novog naoružanja planirana sredstva koja će biti izdvojena iznose 377 milijardi evra.
Nemačka planira da uloži i u kopnene snage, mornaricu i vazduhoplovstvo sa protivvazdušnom odbranom, ali i u sajber prostor.
Dokument pokazuje planirana sredstva u budžetu za 2026. godinu iako za mnoge kupovine i nabavke nema jasnog vremenskog okvira.
Kako piše portal "Politiko“, ovo je jedna "sveobuhvatna mapa puta za dugo očekivanu reformu nemačke odbrane, koja je čvrsto utemeljena u domaćoj industriji“.
Portal piše i da se politički, tajming poklapa sa Mercovim prelaskom na novi model finansiranja.
"Od proleća, Berlin je krenuo da izdvoji odbranu od nemačke ustavne dužničke kočnice, omogućavajući održivu višegodišnju potrošnju izvan skoro iscrpljenog posebnog fonda od 100 milijardi evra, osnovanog za vreme mandata bivšeg kancelara Olafa Šolca“, navodi portal "Politiko“.
Navodi se i da će se stavke sa liste želja od 39 strana pojaviti u manjim tranšama, i to onog trenutka kada se budu stekli uslovi i većina u parlamentarnom budžetskom odboru jer sve nabavke vredne više od 25 miliona evra zahtevaju odobrenje odbora.
Inače, dokumenti u koje je "Politiko“ imao uvid pokazuju da Bundesver želi da pokrene oko 320 novih projekata nabavke naoružanja i opreme samo tokom budžetskog ciklusa sledeće godine.
"Od njih, 178 ima navedenog dobavljača. Ostali su ’još pod znakom pitanja i sve je otvoreno’ što pokazuje da je veliki deo plana modernizacije Bundesvera još u fazi izrade“, navodi "Politiko“.
Naglašava se i da nemačke kompanije dominiraju na tenderima sa oko 160 projekata, vrednih oko 182 milijarde evra.
"Rajnmetal“ je ubedljivo najveći dobavljač i pobednik na tenderima.
Grupa sa sedištem u Diseldorfu i njena povezana preduzeća pojavljuju se u 53 odvojene linije planiranja vredne više od 88 milijardi evra.
Oko 32 milijarde evra bi direktno išlo kompaniji "Rajnmetal“, dok je dodatnih 56 milijardi povezano sa podružnicama i zajedničkim preduzećima, kao što su programi borbenih vozila "puma“ i "bokser“ koje vodi KNDS.
Dokument predviđa nabavku ukupno 687 "puma“ vozila, uključujući 662 borbene verzije i 25 vozila za obuku vozača, koje će biti isporučene do 2035. godine.
U oblasti protivvazdušne odbrane, Bundesver ima za cilj da nabavi 561 sistem kratkog dometa Skyranger, 30 sistema za borbu protiv dronova i zaštitu kratkog dometa, što je deo programa koji je u potpunosti pod vođstvom "Rajnmetala“.
Uz to dolaze i granate i puščana municija u milionima komada.
Diehl Defence se pojavljuje kao druga velika industrijska kompanija Bundesvera posle "Rajnmetala“.
Bavarski proizvođač raketa pojavljuje se u 21 liniji nabavki vrednoj 17,3 milijarde evra, prenosi "Politiko“.
Najveći udeo dolazi iz porodice IRIS-T, koja bi trebalo da čini okosnicu buduće arhitekture nemačke protivvazdušne odbrane. Prema dokumentu, Bundesver ima za cilj da kupi 14 kompletnih IRIS-T SLM sistema vrednih 3,18 milijardi evra, 396 IRIS-T SLM raketa za oko 694 miliona i još 300 IRIS-T LFK raketa kratkog dometa vrednih 300 miliona. Zajedno, samo ove linije iznose oko 4,2 milijarde evra ‒ što IRIS-T čini jednim od najznačajnijih pojedinačnih programa protivvazdušne odbrane u planiranju Bundesvera.
Bundesver želi da proširi svoju flotu naoružanih "heron TP“ dronova koje koristi izraelski IAI, ciljajući da kupi novu municiju za oko 100 miliona evra.
Sledi desetak novih taktičkih dronova LUNA NG, vrednih oko 1,6 milijardi evra.
Za mornaricu, u planu se nalaze četiri pomorska drona tipa MAWS, vredna oko 675 miliona evra, što će uključivati rezervne delove, obuku i održavanje.
Nekoliko najskupljih novih projekata Bundesvera nisu na kopnu, moru ili u vazduhu, već u orbiti.
Lista uključuje više od 14 milijardi evra u satelitskim programima, koji zahtevaju nove geostacionarne komunikacione satelite, nadograđene kontrolne stanice na zemlji i, najambicioznije, konstelaciju satelita u niskoj Zemljinoj orbiti vrednu 9,5 milijardi evra kako bi se obezbedila stalna, na ometanje otporna povezanost za trupe i komandne punktove.
Ovo je sve u koegzistenciji sa planom ministra odbrane Borisa Pistorijusa koji je predvideo čak 35 milijardi evra za jačanje nemačke "svemirske bezbednosti“.
Jedan od politički najzahtevnijih planova na listi želja Bundesvera je potencijalna kupovina i dopuna flote od 15 aviona F-35 od kompanije "Lokid Martin“, vrednih oko 2,5 milijardi evra u okviru američkog sistema prodaje vojne opreme inostranstvu.
Ovo bi zadržalo ulogu Nemačke u deljenju nuklearnog oružja, ali bi i zadržalo njeno oslanjanje na američko održavanje, softver i pristup podacima o misiji.
To bi takođe moglo da signalizira dalje nemačko približavanje američkom naoružanju koje ne može da zameni, baš kao što se političke tenzije produbljuju oko francusko-nemačko-španskog borbenog aviona šeste generacije Future Combat Air System.
Svet
18.06.2025. 20:05
Kako se Nemačka sprema za rat sa Rusijom
Neki američki interesi i kompanije pojavljuju se i u drugim visokoprofilnim projektima Nemačke.
Na primer, Bundesver planira da kupi 400 krstarećih raketa "tomahavk“ Blok Vb za oko 1,15 milijardi evra, zajedno sa tri lansera "Lokid Martin Tajfun“ vredna 220 miliona evra – kombinacija koja bi Nemačkoj dala domet udara od 2000 kilometara.
Privremeni plan mornarice za patrolne avione, vredan 1,8 milijardi evra za četiri "Boingova“ "P-8A posejdona“, takođe je deo plana prodaje vojne opreme inostranstvu.
Sva tri projekta povezuju buduće berlinske kapacitete za napade i nadzor sa američkom kontrolom izvoza i održavanja.
Zajedno, oko 25 projekata povezanih sa inostranstvom, vrednih otprilike 14 milijardi evra, jasno se pojavljuje u internom planiranju Bundesvera ‒ manje od pet procenata od ukupno 377 milijardi evra tražene potrošnje.
Ipak, oni čine skoro sve nemačke strateške, nuklearne i dugometne kapacitete, od aviona sertifikovanih za nuklearno oružje do sistema za duboke napade i pomorski nadzor.
Nasuprot tome, skoro polovina liste je utemeljena u nemačkoj industriji, obuhvatajući oklopna vozila, senzore i linije municije. U finansijskom smislu, domaće firme dominiraju; međutim, politički, nekoliko stranih sistema definiše najosetljivije vojne uloge zemlje.
Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za "Ekspres“ kaže da su aktuelna izdvajanja Nemačke za sistem odbrane samo posledica smernica nemačke odbrambene politike koju je ministar odbrane ove zemlje Boris Pistorijus postavio i prezentovao još 2023. godine.
"Bundesver će prema strategiji nacionalne bezbednosti postati evropski stub kolektivne odbrane“, citirao je Lunić reči nemačkog ministra odbrane.
Istakao je da je još tada definisano da će biti potrebno najmanje dva odsto nemačkog bruto domaćeg proizvoda kako bi se ono što je Pistorijus zamislio sprovelo u delo.
"Te smernice koje su zasnovane na strategiji nacionalne odbrane predstavljaju istorijsku prekretnicu za nemačku bezbednosnu politiku i na kraju krajeva za evropsku bezbednosnu arhitekturu“, podvlači Lunić.
On napominje da "Nemačka ratovanje postavlja kao centralni zadatak Bundesvera, a ne upravljanje krizama“.
"U toj smernici se Rusija označava kao najveća bezbednosna pretnja“, kaže Lunić.
On ističe da je, geopolitički i geostrateški gledano, interesovanje mnogo veće za Indo-pacifički region i za odbrambenu saradnju sa Indijom, Australijom, Indonezijom, Japanom i Singapurom.
"Međutim, to nam govori u kakvoj je globalnoj geopolitičkoj krizi sadašnja civilizacija i verovatno da su lideri EU bili u pravu kad su upozoravali da je Evropa sada u predratnom stanju“, naglašava Lunić.
On podvlači da se Evropska unija priprema za rat.
"Srbija i dalje smatra da je vojna neutralnost najbolja i najefikasnija bezbednosna odbrana od svih pretnji. Međutim, vreme pokazuje da spoljna politika zasnovana na četiri stuba, kao i neodrživa vojna neutralnost nije dovoljna Srbiji i očigledno će morati da bude deo kolektivnog sistema bezbednosti i deo evropske bezbednosne arhitekture pre ili kasnije. Milom ili silom“, ističe Lunić.
On zaključuje da će Nemačka sasvim sigurno sa svojim izdvajanjima biti predvodnik Evrope u ovom vremenu, bar u izdvajanjima u vojnoj potrošnji, ali da će biti potrebno neko vreme da se nadoknadi sve ono vreme i godine u kojima izdvajanja za odbrambeni sistem nije bilo prioritetno i u kojem je Nemačka, kao i cela Evropa, tapkala u mestu.
MILIJARDE I ZA SKLONIŠTA I SISTEM CIVILNE ZAŠTITE
Nemačka je izradila i planove za brzo proširenje svoje mreže bunkera i skloništa otpornih na bombe.
Ovo je saopštio najviši zvaničnik civilne zaštite, upozoravajući da država mora biti spremna za napad iz Rusije u naredne četiri godine.
Ralf Tisler, šef Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), rekao je da najveća evropska ekonomija treba da se probudi u stvarnosti sukoba i da je u svom trenutnom stanju Nemačka neadekvatno pripremljena.
"Dugo vremena u Nemačkoj je postojalo široko rasprostranjeno uverenje da rat nije scenario za koji se moramo pripremiti. To se promenilo. Zabrinuti smo zbog rizika od velikog agresivnog rata u Evropi“, rekao je on za "Zidojče cajtung“.
Tisler je pozvao na nacionalni napor da se tuneli, stanice metroa, podzemne garaže, parkirališta i podrumi javnih zgrada pretvore u zaštitna skloništa kako bi se "brzo stvorio prostor za milion ljudi“.
Od oko 2000 bunkera u Nemačkoj i zaštitnih prostorija preostalih iz Hladnog rata, samo oko 580 je u ispravnom stanju i većini je potrebna višemilionska obnova.
Oni bi sklonili oko 480.000 ljudi, samo pola odsto nemačke populacije.
Poređenja radi, Finska ima 50.000 soba za zaštitu, što iznosi prostor za 4,8 miliona ljudi ili 85 odsto njenog stanovništva.
Tisler je rekao da je potrebno uložiti napore u fino podešavanje informacionih sistema, kao što su aplikacije i putokazi, kako bi se sa javnošću podelilo tačno gde bi mogli da potraže sklonište, kao i nadogradnja sirena upozorenja. Postojeće aplikacije za upozorenje takođe treba da budu bolje zaštićene od hakera, rekao je on.
On je pozvao vladu Fridriha Merca da osigura finansiranje za sprovođenje planova njegove agencije. Složio se da su planovi neophodni, ali tek treba da formalno propiše sredstva.
Očekuje se da će novac biti dostupan iz milijardi oslobođenih nakon što je parlament u martu suspendovao nemačku dužničku kočnicu, omogućavajući velike iznose potrošnje na vojsku, vitalnu infrastrukturu ‒ poput mostova i puteva koji im omogućavaju transport tenkova i zaliha ‒ i civilnu odbranu.
Tisler je procenio da će najmanje 10 milijardi evra (8,4 milijarde funti) biti potrebno u naredne četiri godine za pokrivanje potreba civilne zaštite, a najmanje 30 milijardi evra u narednoj deceniji.
Svet
10.08.2025. 09:49
Nemci nezadovoljni vladom i kancelarom
Biznis
15.06.2025. 18:20
Nemačka industrija UKINULA 100.000 radnih mesta
Komentari
