Svet
10.06.2025. 21:30
Svet
18.06.2025. 20:05
Boško Vukčević
U fokusu
Kako se Nemačka sprema za rat sa Rusijom
Nemačka izrađuje planove za brzo proširenje mreže bunkera i skloništa otpornih na bombe, rekao je najviši zvaničnik civilne zaštite, upozoravajući da država mora da bude spremna za napad Rusije u naredne četiri godine.
Ralf Tesler, šef Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), rekao je da najveća evropska ekonomija treba da bude svesna stvarnosti sukoba i da je, imajući u vidu trenutno stanje, Nemačka neadekvatno pripremljena.
"Duže vremena u Nemačkoj je postojalo široko rasprostranjeno uverenje da rat nije scenario za koji se moramo pripremiti. To se promenilo. Zabrinuti smo zbog rizika od velikog agresivnog rata u Evropi“, rekao je on za "Zidojče cajtung“.
Tesler je pozvao na nacionalni napor da se tuneli, stanice metroa, podzemne garaže, parkirališta i podrumi javnih zgrada pretvore u zaštićena skloništa kako bi "brzo bio stvoren prostor za milion ljudi“.
Rekao je da će njegova agencija predstaviti sveobuhvatan plan kasnije tokom leta.
Dodao je da je zemlja u trci sa vremenom, a oslanjanje na izgradnju novih bunkera nije dovoljno. Za planiranje i izgradnju takvih skloništa bilo bi potrebno mnogo vremena, a pritom bi bila i veoma skupa, rekao je Tesler. Kao rezultat toga, postojeće strukture treba odmah pažljivo razmotriti.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je strahove u drugim zemljama da bi Moskva mogla da otvori nove frontove u Evropi. Taj strah je posebno prisutan u baltičkim državama, ali i u Poljskoj i Nemačkoj.
Od oko 2000 bunkera u Nemačkoj i zaštitnih prostorija preostalih iz vremena Hladnog rata samo oko 580 je u ispravnom stanju i većini je potrebna obnova koja bi koštala više miliona evra. Oni bi predstavljali zaklon za oko 480.000 ljudi, što je samo pola odsto nemačke populacije. Poređenja radi, Finska ima 50.000 soba za zaštitu, što predstavlja prostor za 4,8 miliona ljudi ili 85 odsto stanovništva ove nordijske zemlje.
Tesler je rekao da je potrebno uložiti napore u fino podešavanje informacionih sistema, kao što su aplikacije i putokazi, kako bi se sa javnošću podelilo tačno gde bi mogli da potraže sklonište, kao i nadogradnju sistema sirene za upozoravanje. Postojeće aplikacije za upozorenje takođe treba da budu bolje zaštićene od hakera, rekao je on.
Pozvao je vladu Fridriha Merca da osigura finansiranje za sprovođenje planova njegove agencije. Složio se da su planovi neophodni, ali da tek treba da formalno propiše sredstva.
Očekuje se da će novac biti dostupan iz milijardi oslobođenih nakon što je parlament u martu suspendovao nemačku dužničku kočnicu, omogućavajući velike iznose potrošnje na vojsku, vitalnu infrastrukturu ‒ poput mostova i puteva koji im omogućavaju transport tenkova i zaliha ‒ i civilnu odbranu.
Obaveštajne službe i strukture za kibernetičku bezbednost, kojima su od vitalnog značaja potrebna ulaganja, takođe se takmiče za sredstva.
Svet
15.06.2025. 02:10
Ukrajina i Nemačka će zajedno proizvoditi dronove i krstareće rakete
Tesler je procenio da će najmanje 10 milijardi evra (8,4 milijarde funti) biti potrebno u naredne četiri godine za pokrivanje potreba civilne zaštite, a najmanje 30 milijardi evra u narednoj deceniji.
Takođe je pozvao na uspostavljanje obavezne ili dobrovoljne službe civilne zaštite i pozvao građane da doprinesu tome da zemlja postane otpornija tako što će se snabdeti hitnim zalihama u slučaju nestašice struje i vode.
"Naš apel je: napravite dovoljno zaliha da vam traju 10 dana, ako je moguće“, rekao je on, odražavajući slične pozive drugih evropskih vlada."Ali čak i snabdevanje za najmanje 72 sata bi bilo od velike pomoći“, dodao je Tesler."Ovo se može koristiti za premošćivanje manjih prekida u svakodnevnom životu.“
Vojni komentator i analitičar Aleksandar Radić za "Ekspres“ kaže da sve što se dešava u poslednje vreme u Evropi, pa i u Nemačkoj, predstavlja deo politike.
On podseća da je Nemačka 2011. godine ukinula obavezno služenje vojnog roka i da sada ima problem kako ponovo da uspostavi takav režim.
"U Nemačkoj je zvaničan stav i zvanična procena na osnovu bezbednosnih informacija da postoji realna opasnost da će u bliskoj budućnosti doći do napada na ovu zemlju“, kaže Radić.
On podvlači da takav stav služi kao "opravdanje svih opravdanja“ i dodaje da na osnovu tog opravdanja Nemačka ulaže ogromna sredstva u obnovu vojnih potencijala ‒ od nabavke novog naoružanja i tehnike, vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, do popravke, prepravke i proširenja kapaciteta skloništa i bunkera.
"Jačanje vojske i ulaganje u novo naoružanje i tehniku i povećanje broja aktivnog sastava je ujedno sredstvo odvraćanja. Jača vojska je element koji onaj ko planira napad ne sme tek tako da zanemari“, objašnjava Radić.
Sagovornik "Ekspresa“ ističe i da je još u vreme kancelara Olafa Šolca, nakon napada Rusije na Ukrajinu februara 2022. godine, doneta odluka o izdvajanju 100 milijardi evra za obnovu vojske.
On naglašava da je predviđeno da ogroman deo tog specijalnog fonda bude uložen u vazduhoplovne snage.
"Kako je ranije bilo planirano, čak 40,9 milijardi evra bi trebalo da bude potrošeno na razvoj i kupovinu za vazduhoplovstvo, uključujući nabavku aviona lovaca tipa ’evrofajter’ i F35, kao i za izgradnju svemirskog sistema za rano upozoravanje“, kaže Radić.
On ističe da je, od preostalog novca, 19,3 milijarde evra namenjeno mornarici, a još 16,6 milijardi evra za kupovinu novih brodova i podmornica, kao i razvoj naslednika pešadijskog borbenog vozila tipa "marder“.
Radić podvlači i da je do 2022. godine pristup i ceo bezbednosni koncept, ne samo Nemačke, već cele Evrope, bio baziran na floskuli "Evropa bez rata“.
"Međutim, napadom Rusije na Ukrajinu stvari su se potpuno promenile i sada je neophodno taj koncept revidirati i ceo bezbednosni sistem prilagoditi novonastaloj situaciji“, objašnjava Radić.
On kaže da je i dalje pristup defanzivan, mada je propaganda u Rusiji i zemljama koje su okrenute ka njoj takva da se plasira teza kako će Rusija biti napadnuta.
"Međutim, kopanje rovova, postavljanje ograde duž granice sa Rusijom i barijera i bunkera duboko u svojoj teritoriji, kao u slučaju Finske, teško da se može oceniti kao ofanzivna taktika“, ističe Radić.
On kaže i da je nemački Bundesver formirao i za stalno stacionirao u Litvaniji jednu kompletnu brigadu.
"U glavnom gradu Litvanije, Viljnusu, od 1. aprila zvanično je formirana nova, 45. oklopna brigada Bundesvera. Ona je glavni deo borbene grupe kojom Nemačka, na zahtev Litvanije, obezbeđuje istočno krilo NATO-a – kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu“, ističe Radić.
On podseća da je nemačka kopnena vojska do sada imala osam brigada, a sada joj se pridružuje i deveta koja će biti trajno stacionirana u Litvaniji.
"Oklopna brigada u Bundesveru broji između 4000 i 5000 vojnika, oko 50 tenkova, ali i lake oklopne izviđačke jedinice, vod inženjerije, vod za uklanjanje mina i naravno kompletnu logistiku“, kaže Radić.
Svet
02.06.2025. 18:50
OBAVEZNI VOJNI ROK u Nemačkoj već od januara 2026. godine?
Bivši ambasador, diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić za "Ekspres“ ističe da je invazija Rusije na Ukrajinu izazvala preispitivanje bezbednosnih koncepcija koje su postojale unazad 50 godina.
Podseća da je od potpisivanja Helsinškog akta, konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, čiji je cilj bio relaksacija odnosa između Istoka i Zapada, prošlo 50 godina.
Kaže i da su upravo zaključci sa ove konferencije doveli do značajne relaksacije odnosa Istoka, pre svega tadašnjeg Sovjetskog Saveza (SSSR-a), i Zapada, što je dovelo do razvoja koncepcije evropskog razoružanja tokom ’80-ih i ’90-ih godina prošlog veka ili bezbednosnog koncepta poznatijeg i kao "Evropa bez rata“.
"To je ujedno bio i pokušaj realizacije De Golove ideje Evrope od Atlantika do Urala“, podvlači Đukić.
On podseća da je ’80-ih i ’90-ih godina prošlog veka u Evropi uništeno sve konvencionalno ofanzivno naoružanje od pešadijskog, preko artiljerijskog do avijacije, a da je koncept razmeštanja vojnih snaga na Starom kontinentu bio defanzivan.
"Izdvajanja evropskih država za naoružanje, odnosno NATO, pala su na ispod dva odsto BDP-a, a sve zbog koncepta ’Evropa bez rata’“, kaže Đukić.
Ističe da je ovaj koncept već podlegao reviziji i da ponovo počinje trka u naoružanju, kao ona iz ’50-ih i ’60-ih godina prošlog veka, blokovske podele i stvaranje gvozdene zavese.
"Nemačka koja zauzima centralni deo Evrope i koja je najjača ekonomska sila Starog kontinenta ozbiljno se prilagođava novonastaloj situaciji“, kaže Đukić.
Dodaje da obaveštajni podaci i predviđanja pokazuju da bi u naredne četiri godine moglo da dođe do širenja sukoba u Evropi.
"U Nemačkoj se o tome transparentno govori i transparentno se vrši revizija koncepta koji je važio u mirnodopskim uslovima. Sve evropske zemlje ušle su u trku za naoružanje, ali u Nemačkoj je to potpuno transparentno“, pojašnjava Đukić.
On kaže da Britanija projektuje povećanje broja kontingenta vojske, radi na izgradnji nove nuklearne podmornice, a u planu je i izgradnja najmanje šest novih fabrika za proizvodnju oružja i eksploziva, a sve u okviru plana za povećanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti.
Za to će biti izdvojeno oko 1,78 milijardi evra, navodi Đukić saopštenje britanskog Ministarstva odbrane.
Kaže da ovaj plan predviđa da Britanija u roku od 10 godina bude sposobna da proizvede do 7000 komada naoružanja dugog dometa.
"Nova trka u naoružanju podrazumeva i uvođenje novog, savremenog oružja i tehnike koje do sada nije bilo u upotrebi poput dronova, bespilotnih letelica i aviona pete generacije. Rat u Ukrajini je pokazao da cela Evropa ne može da proizvede artiljerijske municije koliko može Rusija. I tu nema nikakvih tajni. Zbog toga se menja i način razmišljanja i cela odbrambena koncepcija“, podvlači Đukić.
On naglašava da veća ulaganja u odbranu i naoružanje povlače sa sobom smanjenje ulaganja u neke druge oblasti i da će najverovatnije doći do pada standarda jer će verovatno biti mnogo manja ulaganja u kulturu, obrazovanje i još neke kategorije koje su uticale da kvalitet života u Evropi bude mnogo bolji nego u drugim krajevima sveta“, zaključuje Đukić.
Svet
23.04.2025. 18:15
Izlazak iz recesije ili sunovrat NAJVEĆE EVROPSKE EKONOMIJE
Svet
28.02.2025. 21:45
Nemačka posle izbora – novi početak i teška borba
Svet
07.05.2025. 12:39
Ko je Fridrih Merc, novi kancelar Nemačke, i koje zadatke mora da ispuni
Komentari
