Nigerija

Trampov krstaški rat u Africi

Predsednika SAD Donalda Trampa izuzetno su potresli zločini nigerijskih islamskih ekstremista protiv hrišćana da je čak optužio nigerijske vlasti da stoje iza ovih verskih zločina i zapretio da bi SAD mogle da "uđu“ u tu afričku zemlju.

"Ako nigerijska vlada nastavi da dozvoljava ubijanje hrišćana, SAD će odmah obustaviti svu pomoć i podršku Nigeriji, i vrlo moguće ući u tu sada osramoćenu zemlju, ’naoružane do zuba’, kako bi potpuno uništile islamske teroriste koji čine ove užasne zločine“, objavio je Tramp na svojoj mreži Truth Social.

Dodao je da daje odrešene ruke Ministarstvu odbrane da se pripremi za moguću akciju.

"Ako napadnemo, biće brzo, žestoko i slatko – baš kao što teroristički nasilnici napadaju naše drage hrišćane!“, napisao je Tramp na svojoj mreži.

Upozorio je nigerijsku vladu da "mora brzo da deluje“.

Upozorenje o mogućoj vojnoj akciji usledilo je nakon što je predsednik Nigerije Bola Ahmed Tinubu prethodno oštro odgovorio na Trampovu objavu da će ovu zapadnoafričku zemlju proglasiti "zemljom od posebnog interesa“ zbog navodnog neuspeha da obuzda progon hrišćana.

Tinubu je rekao da karakterizacija Nigerije kao verski netolerantne zemlje ne odražava stvarnost.

"Verske slobode i tolerancija bili su osnovni principi našeg kolektivnog identiteta i uvek će to ostati. Nigerija se protivi verskom progonu i ne podstiče ga. Nigerija je zemlja sa ustavnim garancijama zaštite građana svih vera“, naveo je on.

Tramp je, sa druge strane, rekao da se "hrišćanstvo suočava sa egzistencijalnom pretnjom u Nigeriji“ i da su "radikalni islamisti odgovorni za ovaj masovni pokolj“.

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da se Pentagon sprema za akciju protiv Nigerije po naređenju predsednika SAD Donalda Trampa.

"Da, gospodine. Ubijanje nevinih hrišćana u Nigeriji – i bilo gde ‒ mora odmah da prestane. Ministarstvo odbrane se sprema za akciju. Ili će nigerijska vlada zaštititi hrišćane, ili ćemo ubiti islamske teroriste koji čine ove užasne zločine“, napisao je Hegset na platformi Iks.

On je priložio i Trampovu prethodnu objavu o spremnosti da preduzme akciju protiv ove afričke zemlje.

Nigerijske vlasti odbacile su ove optužbe, ali su sa druge strane diplomatski popustile na Trampovu pretnju i pozvale i prihvatile pomoć SAD u suzbijanju terorizma, ali pod jednim uslovom.

"Pozdravljamo pomoć SAD sve dok one priznaju naš teritorijalni integritet“, rekao je portparol nigerijskog predsednika Danijel Bvala za Rojters.

"Uveren sam da ćemo postići bolje rezultate u našoj zajedničkoj odluci da se borimo protiv terorizma, ako se dva lidera sastanu i sednu da razgovaraju“, istakao je Bvala.

Nigerija je prvi put stavljena na listu zemalja od posebnog interesa od strane SAD za vreme prvog Trampovog mandata 2020. zbog "sistematskog kršenja verskih sloboda“.

Ta oznaka uklonjena je za vreme Bajdenovog mandata.

Tramp najavio da će SAD testirati nuklearno oružje

Prvi put u tri decenije

Svet 30.10.2025. 09:31

Tramp najavio da će SAD testirati nuklearno oružje

Video koji je 14. oktobra na platformi Iks postavio poznati američki komičar i voditelj Bil Maher pogledalo je više od 4,1 miliona korisnika.

U kratkom isečku iz popularne emisije Real Time with Bill Maher on je napade na hrišćane nazvao pokušajem genocida:

"Ako ne znate šta se dešava u Nigeriji, loše birate medije iz kojih se informišete“, istakao je Maher.

Maherovu objavu podelio je i američki senator Ted Kruz koji je pozvao Kongres da označi najnaseljeniju afričku zemlju kao kršitelja verskih sloboda, uz optužbe o "masovnom ubijanju hrišćana“.

Međutim, nigerijski ministar informisanja Mohamed Idris izjavio je za "Dojče vele“ da se ne radi o genocidu, kako sugerišu pojedini mediji i uticajne ličnosti, te da napadi nisu usmereni samo na jednu grupu ljudi.

"Imamo situacije u kojima nasilni ekstremisti ubijaju hrišćane u crkvama i muslimane u džamijama. To je potpuno neprihvatljivo, ali okarakterisati ovo kao pokušaj vlasti u Nigeriji ili bilo koga drugog da sprovede genocid nad hrišćanima – potpuno je pogrešno“, naglasio je Idris za "Dojče vele“.

U Nigeriji, sa 238 miliona stanovnika, udeo muslimana i hrišćana je približno isti. Ipak, islam preovlađuje sa 51,1 odsto stanovništva, dok je hrišćanstvo odmah iza njega sa 46,9 odsto, pokazuju podaci UN i Kancelarije za opštu statistiku iz 2020. Deset godina ranije, broj hrišćana bio je malo veći nego broj muslimana. Prema prognozama za 2030. godinu, 53,7 odsto stanovništva će praktikovati islam, a 44,2 odsto hrišćanstvo.

U toj zemlji u zapadnoj Africi 1999. osnovano je Međureligijsko veće (NIREC), koje ima 60 članova – po 30 hrišćana i 30 muslimana. Kako stoji na internet stranici veća, ono je osnovano zbog "neprekidnih etničko-verskih sukoba koji su narušavali društveno-politički pejzaž Nigerije“.

Cilj ovog veća je da dođe do dijaloga i saradnje između verskih vođa i vernika dve najdominantnije religije u zemlji i da podstiče "miran suživot, versku toleranciju i nacionalno jedinstvo“.

Ipak, njihova misija još nije ostvarena.

Prema rečima Biljane Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu, Nigerija, kao najmnogoljudnija država Afrike, suočava se sa fragilnom bezbednosnom situacijom.

"Decenijama traje teror džihadističkih pobunjenika Boko harama i Islamske države zapadnoafričke provincije. Ove grupe u fokus javnosti dolaze zbog brutalnih napada na hrišćane, koji uključuju spaljivanje živih ljudi, pokolje i otmice. Ropstvo je takođe rasprostranjeno kroz trgovinu ljudima. Obe ove grupe su u sukobu sa državnim vlastima, ali njihova neprijateljstva u statistici su najviše usmerena prema samim muslimanima“, ističe Šahrimanjan Obradović.

Dodaje da na složenu bezbednosnu situaciju treba dodati banditizam i razbojništva koja su rasprostranjena u ruralnim krajevima.

"U međuvremenu, Nigerija kao država na Atlantskom okeanu postaje dolazna tačka za kokain iz Jugoistočne Evrope. Ono što je izazvalo oštru reakciju SAD jesu ciljani napadi na hrišćanske crkve tokom održavanja verske službe. Ovi napadi uključuju kidnapovanje i ubistva sveštenika, što je ponovo dospelo u žižu svetske javnosti. Pod uticajem lobističkih grupa ovo pitanje kao ’hrišćanska stvar’ stavljeno je u epicentar MAGA pokreta jer je reč o religijskom progonu“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

U izveštajima konzervativne hrišćanske nadzorne grupe često navode izuzetno visoke brojke, ponekad tvrdeći da je poginulo desetine hiljada hrišćana, predstavljajući Nigeriju kao svetski epicentar hrišćanskog mučeništva.

"Ove brojke uticale su na američke političke krugove. Američki kritičari Nigerije, uključujući senatora Teda Kruza i druge, optužuju nigerijsku vladu da nije u stanju ili ne želi da zaštiti svoje hrišćanske građane, ili čak da olakšava nasilje time što ne goni počinioce. U suštini, kriza proizilazi iz ogromnog, višeslojnog bezbednosnog problema u Nigeriji, koji američka administracija prvenstveno predstavlja kao krizu verskog progona koja zahteva hitnu i agresivnu intervenciju“, naglašava Šahrimanjan Obradović.

Ističe da Nigeriji preti stavljanje pod američki status "zemlje od posebne zabrinutosti“ i da je predsednik Tramp eksplicitno zapretio da će "odmah obustaviti svu pomoć Nigeriji“ i čak je predložio da američka vojska "uđe u tu sada osramoćenu zemlju, ’pucajući’“, kako bi uništila "islamske teroriste“ odgovorne za ubijanje hrišćana“, napominje Šahrimanjan Obradović.

Ona dodaje da ova retorika predstavlja problem kao jasan verski rat u kojem SAD moraju da intervenišu kako bi zaštitile hrišćane.

"Nigerijska vlada i mnogi stručnjaci unutar i van zemlje snažno se ne slažu sa američkom karakterizacijom, tvrdeći da je ona pojednostavljena i opasno obmanjujuća“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Naglašava da, sa druge strane, nigerijske vlati ističu da naoružane grupe i teroristi ubijaju i hrišćane i muslimane i da sveukupna bezbednosna kriza pogađa sve Nigerijce.

"Sukobi su ukorenjeni u složenim pitanjima poput nestašice resursa, sporova oko zemlje, kriminala i etničkih rivalstava, a ne samo u verskoj ideologiji“, podvlači Šahrimanjan Obradović.

Dodaje da treba imati na umu da Boko haram broji do 2000 boraca na populaciju od oko 230 miliona koliko ima Nigerija.

"Napadi koje ova teroristička organizacija sprovodi izazivaju velike žrtve, u najmasovnijim napadima brojevi nisu bili ispod 100 mrtvih. Kada je reč o Islamskoj državi zapadnoafričke provincije, njihova brojnost je do 3000 boraca. Od kako su uz pomoć Rusije na vlast u regionu Sahela dovedene vojne hunte poput one u Burkini Faso, značajno je došlo do obnavljanja aktivnosti Islamske države u tom delu Afrike“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Ekstremisti ubili najmanje 40 poljoprivrednika, vojska greškom ubila civile

Nigerija

Svet 13.01.2025. 22:40

Ekstremisti ubili najmanje 40 poljoprivrednika, vojska greškom ubila civile

Ističe da je, konkretno u Burkini Faso i Maliju, izgubljeno razgraničenje između čistih i teroristima premreženih područja.

"Taj rizik u Burkini Faso obuhvata skoro dve trećine države gde nema efektivne vlasti“, objašnjava ova istraživačica.

Kaže i da je bilo pitanje vremena kada će se rasplamsati terorističke pretnje onda kada su se Amerikanci povukli iz svoje baze u Nigeru.

"Broj ubijenih hrišćana meri se prema računici posmatrača na 35 ljudi dnevno samo u Nigeriji. Stejt department je zvanično proglasio Nigeriju za ’državu od posebne zabrinutosti’ u ponedeljak. Na ovom primeru vidimo ko se zaista bori za hrišćanske vrednosti za razliku od Rusije čiji potezi su pogodovali rasplamsavanju raznih terorističkih pretnji dok su se deklarativno zalagali za hrišćanske vrednosti“, zaključuje Šahrimanjan Obradović.