Vesti
23.05.2022. 08:10
Svet
31.05.2022. 12:10
Marko R. Petrović i Đoko Kesić
Ukrajina
Nuklearni rat - neminovan ili malo verovatan?
Treći svetski rat je već u toku. Slažu se sa time gotovo svi misleći ljudi u svetu. Istog su mišljenja i svi sagovornici "Ekspresa“, inostrani geostratezi, filozofi i domaći istoričari.
Možda ima nedoumica oko toga kada je počeo i da li je, uopšte, globalni sukob ikada i prestajao. Ako se poslužimo Klauzevicevom izjavom da je rat samo nastavak politike drugim sredstvima, svakako ćemo doći do zaključka da je svetski konflikt sveprisutan te da je samo menja pojavne oblike od vremena pada Berlinskog zida.
Rat u Ukrajini, evidentno je, trajaće još neko vreme. Koliko dugo teško je predvideti, kao što je nepredvidiv i razvoj događanja na ratištu. S tim u vezi često se pominje i nuklearni rat kao krajnje ishodište ovog sukoba. Za neke od sagovornika "Ekspresa“ takav razvoj događaja je neminovan, za druge malo verovatan.
I jedni i drugi, u svakom slučaju, u zavisnosti koju stranu u sukobu podržavaju, za mogućnost potencijalnog nuklearnog sukoba okrivljuju "one druge“.
Tako, na primer italijanski filozof Dijego Fuzaro, koji ne krije da je "u potpunosti na strani Rusije, a protiv SAD i Zelenskog“, veruje da Sjedinjene Američke Države jedva čekaju da upotrebe svoj nuklearni arsenal.
S druge strane, penzionisani general Ben Hodžes, nekadašnji komandant američkih snaga u Evropi, odbacuje mogućnost američkog nuklearnog udara, čak i u slučaju da Vladimir Putin prvi pritisne crveno dugme za lansiranje taktičkih nuklearnih raketa.
A to je upravo ono o čemu je sredinom aprila govorio Brent Sedler iz Heritidž fondacije i nekadašnji pripadnik američke mornarice koji je službovao na nuklearnim podmornicama. Putin, bi, naime, prema njegovim rečima, mogao da se okrene "taktičkom nuklearnom oružju“ u slučaju da se suoči sa "ponižavajućim vojnim porazom“ u Donbasu.
"Moglo bi se desiti da se upotreba taktičkog nuklearnog oružja smatra pokazateljem odlučnosti, ali i suštinskog preokreta trendova prisutnih trenutno u ruskoj vojsci. Ne vidim mogućnost upotrebe takvog oružja protiv gradova jer bi to definitivno dovelo do trećeg svetskog rata, a to bi značilo napad na NATO“, rekao je Sedler.
Svet
29.05.2022. 11:02
Rusija neće upotrebiti nuklearno oružje, valjda...
Posledice nuklearnog sukoba bile bi nesagledive i u skladu sa onom izjavom koja se često pripisuje Albertu Ajnštajnu, mada nema potvrde da je on zaista njen tvorac. A Ajnštajn, koji je dobrim delom zaslužan za stvaranje nuklearnog oružja, navodno odgovarajući na pitanje zna li čime će se voditi treći svetski rat odgovorio je: "Ne znam, ali znam da će se četvrti voditi kamenjem i motkama.“
Preti li nam, dakle, povratak u kameno doba?
"Mislim da je nuklearni rat realna mogućnost i mislim da Sjedinjene Američke Države jedva čekaju da upotrebe svoj nuklearni arsenal. To je realna mogućnost, ali to očigledno nije dobro za čovečanstvo“, kaže za "Ekspres“ italijanski filozof Dijego Fuzaro.
On dodaje da se mi već nalazimo u trećem svetskom ratu "koji Sjedinjene Američke Države vode protiv svih koji se opiru američkom imperijalizmu još od pada Berlinskog zida 1989. godine“.
"Rusija i Kina danas su najveće države koje im se opiru jer ne žele da se povinuju američkom imperijalizmu. To je poenta“, kaže Fuzaro.
Svet
24.05.2022. 15:10
"Putin ne vodi rat samo protiv Ukrajine, on je u ratu sa Zapadom "
Iako se slaže da je svet već zahvaćen trećim svetskim ratom, penzionisani američki general Ben Hodžes ima drugačije viđenje njegove prirode od Fuzara.
"Mi smo već u trećem svetskom ratu, ako gledamo na osnovu toga kako Kremlj koristi gas i hranu kao oružje. Kako koristi terorisanje nevinih civila i plasiranje dezinformacija“, kaže general Hodžes za "Ekspres“.
On, međutim, dodaje da treći svetski rat "ne znači automatski i nuklearni rat i ogromne armije van granica Ukrajine, iako je i to moguće“.
"Što pre nam postane jasno kako Rusija vodi ovaj rat, pre ćemo da uradimo ono što je potrebno kako bismo pomogli Ukrajini“, dodaje general Hodžes.
Svet
28.05.2022. 16:00
Situacija u Donbasu je veoma, veoma teška
General Hodžes ne slaže se ni sa mogućnošću, o kojoj je govorio Brent Sedler, da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje.
"Predsednik Putin svakako ima kapaciteta za takav potez. Ali ne mislim da je verovatno da će to i da uradi. Rusiji to ne bi donelo prednost na bojnom polju, a istovremeno bi za Ameriku i ostale saveznike bilo nemoguće da posle toga ostanu po strani. Mi bismo verovatno odgovorili nenuklearnim napadom na ruske snage u samoj Ukrajini. A to bi za Rusiju bilo razarajuće i Kremlj to zna“, kaže general Hodžes precizirajući da ima mnogo opcija gde bi i na koji način Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje, ali da nijedna od njih nije ni izvodljiva, ni verovatna.
Nešto slično je sredinom aprila izjavio i nekadašnji ruski ministar inostranih poslova Andrej Kozirjev (često nazivan i "Mister jes“, čime je opisivan njegov odnos prema SAD dok je bio na čelu diplomatije Ruske Federacije), ocenjujući da bi "Putin mogao da upotrebi taktički nuklearni arsenal samo u veoma specifičnim situacijama, ukoliko bi Rusija osetila da je egzistencijalno ugrožena, odnosno ako bi NATO trupe došle do Moskve, verovatno bi posegnuli za nuklearnim naoružanjem“.
Svet
22.05.2022. 16:28
Ukrajina ponovo produžila ratno stanje i opštu mobilizaciju
Trenutno, međutim, dodao je, takva pretnja ne postoji.
Situaciju, međutim, dodatno komplikuju zahtevi za članstvo u NATO koje su uputile do juče neutralne Švedska i Finska. Ukoliko bi oni bili uslišeni, a sve ukazuje na pozitivan ishod, NATO bi došao na rusku granicu i sa severne strane. Da li bi to mogao da bude okidač za Putina da posegne za "crvenim dugmetom“?
Dijego Fuzaro veruje da je to smišljena provokacija Zapada, pre svega SAD, kako bi Rusiju uvukle u direktan sukob sa NATO-om.
"Bilo bi veoma loše ukoliko bi Švedska i Finska ušle u NATO. Dovoljno je loša vest već i to što su aplicirale. Sve je to način na koji NATO pokušava da isprovocira rat. Ovo je samo provokacija kako bi rat postao neizbežan. Ne možemo reći da Evropa i SAD ne žele rat. Oni žele rat sa Rusijom“, uveren je Fuzaro.
General Ben Hodžes naravno odbacuje ovakve tvrdnje i potpuno očekivano pozdravlja nastojanja dve skandinavske države da se pridruže Alijansi.
"Predsednik Putin se ne pita o tome šta druge države rade. Švedska i Finska se pridružuju NATO-u zbog Putinove istorijske greške i ničim izazvanog napada na Ukrajinu. On nema drugu opciju osim upotrebe nuklearnog oružja protiv Švedske i Finske, a to neće uraditi. On nema mogućnosti da ih zaustavi“, kaže general Hodžes.
A kada je reč o provokacijama, dodaje da "Putinu ne treba bilo kakva provokacija kako bi nastavio da radi ono što već radi“ i ocenjuje kako, kada postavljamo pitanje o tome koliko su i NATO, ali i Rusija, spremni da idu u provociranju/eskaliranju sukoba, polazimo od "pogrešnih premisa“.
"NATO ništa i nikoga ne provocira. Odgovornost za rat je 100 odsto na predsedniku Putinu. Ali ja se nadam da ćemo uraditi ono što je sekretar Ostin (Lojd Ostin, ministar odbrane SAD, prim. nov) rekao da ćemo da uradimo. Pomoći ćemo Ukrajini da pobedi, a to znači da povrati suverenitet nad celom svojom teritorijom, uključujući Krim i Donbas“, kaže general Hodžes.
Kraj rata po mišljenju Dijega Fuzara moguć je samo ako Ukrajina ostane potpuno neutralna, i politički i vojno, odnosno da na bude ni ruska, ni NATO zemlja.
"Bilo koje drugo rešenje Rusija ne može da prihvati jer bi ono značilo da je Amerika na granicama Rusije, sa svojim oružjem, sa NATO-om, i spremna da svrgne Putina i kreira novi dominion u Rusiji. Ukrajina bi trebalo da bude neutralna, ni ruska ni NATO. Ali to je nešto što NATO i SAD ne žele“, dodaje on.
Odavno se spekuliše i sa mogućnošću da Putina sa vlasti skinu "mangupi u njegovim redovima“, odnosno bliski saradnici koji bi počeli da osećaju efekte zapadnih sankcija koje su uvedene protiv njih. I dok general Hodžes odgovara diplomatski da je to "pitanje za ruski narod“, Fuzaro odbacuje tu mogućnost kao nerealnu.
"Ali mislim da Zapad, a naročito SAD, žele da promene režim u Rusiji kako bi zamenili Putina i na njegovo mesto doveli, na primer, Navaljnog ili neku drugu marionetu poput Kasparova, koji bi bili spremni da ispune sve ono što Vašington želi. Putin je prava i jedina opozicija Americi i zato ga oni ne vole“, tvrdi Fuzaro.
Slično razmišlja i srpski istoričar dr Mile Bjelajac koji, odgovarajući na pitanje koliko je realno da Putin abdicira posle traljavog rata i ruskih poraza u Ukrajini ili da će ga skloniti ruske bezbednosne snage odgovara da "niko ne može ovo da zaustavi, do sloma sadašnjeg ukrajinskog koncepta, pa i koncepta koji gura Amerika preko Ukrajine“.
"Rusija uporno brani svoj kredibilitet i kao države i kao velike sile, pa i vojni kredibilitet, zbog svojih klijenata, zbog odnosa u svetu. Drugo, Kina će je podržavati zato što zna da je ovo posredno nastupanje prema njoj. Treće, što kažu, i Rusija ima svoje ekonomske interese koji nisu mali u svemu ovome. Ali na kraju krajeva, to je i rat da se zaštiti pravo ruskog naroda u Ukrajini. Tu povratka nema. Ta priča o predsedniku Putinu je propagandna konstrukcija koja treba da minira borbeni moral na tlu Ukrajine i u Ruskoj Federaciji. Sva javna istraživanja pokazuju da je više od 80 procenata populacije u Ruskoj Federaciji za Putina. To je po mom mišljenju samo prazno nadanje“, ocenjuje dr Bjelajac.
A kada je reč o mogućoj upotrebi taktičkih nuklearnih bojevih glava, pa i artiljerijske municije sa nuklearnim punjenjem, on ocenjuje da bi to bilo pogubno.
"Ozbiljan problem sa tim u vezi je i nova doktrina SAD u kojoj se iz nadležnosti glavne komande izuzimaju taktičke bojeve glave manje snage. O njihovoj upotrebi odlučuje komandant ili vojni štab u zoni ratišta po svom nahođenju. To znači da u suštini postoji velika mogućnost zloupotrebe koja nije postojala u vreme Kubanske krize ili drugih velikih žarišta. Tako nešto ne može da se završi samo na korišćenju taktičkih bojevih nuklearnih raketa. Odmah bi usledila reakcija na tu akciju. To je realna opasnost“, kaže dr Bjelajac.
Na pitanje da li je moguć treći svetski rat konvencionalnim oružjem, naš sagovornik odgovara da "i hibridni rat je rat“.
"Mi smo iz jedne faze Hladnog rata vrlo brzo prešli u drugu ofanzivnu fazu Hladnog rata pobedničke koalicije u tom trenutku. I ta politika je vođena bezobzirno. Pa sam Kisindžer je odavno upozoravao, znajući za ideje o širenju NATO-a, da će to izazvati kontrareakciju. Robert Gejts, nekadašnji direktor CIA-e, takođe je to govorio. Poslednji ambasador SAD u SSSR imao je analize koje su upozoravale na isto. A danas imamo pritiske na Finsku, Švedsku, ranije na Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju... Ali važno je držanje Mađarske, i držanje Turske, zato što pokazuje da postoje pukotine u Evropi“, kaže dr Bjelajac.
Precenjeno ili očekivanoNekadašnji glavnokomandujući američkih snaga u Evropi general Ben Hodžes priznaje za "Ekspres“ da je iznenađen postignućima ruske vojske u Ukrajini."Očekivao sam više. Precenio sam ruske vojne mogućnosti. Znao sam da je u njihovom Ministarstvu odbrane velika korupcija, ali nisam shvatao kolika. Odsustvo volje da se bore među ruskim vojnicima samo je reakcija na tu korupciju, na nesposobnost ruskog oficirskog kadra i shvatanja da su napali susednu državu bez ikakvog povoda, a na osnovu lažnih informacija i lažne priče o denacifikaciji. Srbija bi trebalo ponovo da razmotri ko su joj partneri i sa kim želi da radi na svojoj bezbednosti“, kaže general Hodžes.Doktor Mile Bjelajac pak kaže da je "traljav početak rata očekivan“ jer "svi ratovi imaju slične boljke u početku“."Francuzi su početkom Prvog svetskog rata promenili skoro celokupnu komandnu garnituru, dok mehanizam nije proradio. Setite se na šta je JNA ličila na početku raspada SFRJ? A setite se te iste vojske u NATO agresiji protiv Srbije i Crne Gore. Uostalom, sve će vreme da izmeri“, kaže dr Bjelajac.
Komentari
