Orao sa Volstrita

Orao sa Volstrita

Shutterstock


U malom kalifornijskom gradu u vreme Velike depresije održava se plesni maraton. Par koji poslednji ostaje na podijumu, dobija nagradu od 1.500 dolara. Igra je surova, iscrpljujuća i traje nedeljama. Takmičari svakog dana imaju samo deset minuta pauze za jelo i tuširanje. Mogu da spavaju jedino oslonjeni jedno na drugo, dok traje ples. Organizatori na sve načine pokušavaju da podignu gledanost ne štedeći takmičare. Kako vreme prolazi, Robert i Glorija shvataju da im pobeda neće doneti nikakav novac, jer organizatorima moraju da nadoknade troškove. Razočarani, napuštaju plesni podijum. Glorija gubi volju za životom i moli Roberta da je ubije. Robert se priseća kako je njegov deda morao da upuca konja zato što je slomio nogu. Povlači oroz i ubija Gloriju.

Uznemirujuća i pesimistična drama o posrnulom američkom društvu režisera Sidnija Polaka oslikava aktuelnu duhovnu, kolektivnu i individualnu krizu u Americi. Ne bi bilo preterano reći da u SAD svakodnevno oživljava sličan rijaliti, za sada, još uvek bez tužnog završetka. U nekom apokaliptičnom političkom scenariju, kada bismo mi bili ti koji dele uloge, na plesnom podijumu bi se našle demokrate – Berni Sanders, Elizabet Voren, Pit Butidžidž… koji neiscrpno trče ka dalekoj i tako željenoj nagradi – nominaciji za američke predsedničke izbore. Publika bi sedela kod kuće i pomno pratila šta se dešava, zaboravljajući na propali proces impičmenta Donalda Trampa, ili pritisak Trampa na Vilijama Bara da umanji kaznu Rodžeru Stounu, ili na neke, za taj trenutak, još uvek samo “obične i tričave” događaje. A republikanci bi uživali u ulozi organizatora plesnog takmičenja. I čekali bi da pokupe zasluge.

Da se politički ples u Sjedinjenim Državama zahuktava pokazalo je nedavno propalo glasanje za demokratskog predsedničkog kandidata u Ajovi. Ispostavilo se da je novi sistem prebrojavanja glasova zakazao. Tek posle nekoliko dana saopšteno je da je Pit Butidžidž, bivši gradonačelnik gradića Saut Bend u Indijani, dobio najviše glasova u Ajovi za nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Butidžidž je sa 26,2 odsto glasova tesno pobedio Bernija Sandersa (26,1 odsto) progresivnog senatora iz Vermonta. Izbori u Ajovi su bili važni, jer se u proteklih 20 godina pokazalo da ko god je pobedio u toj saveznoj državi, kasnije je postao i predsednički kandidat demokrata. Na prošlim izborima, 2016. Hilari Klinton je odnela pobedu nad Sandersom sa procentualnom razlikom od svega 0,25 odsto.

 EPA-EFE/CRAIG LASSIG

EPA-EFE/CRAIG LASSIG

Zato je sva pažnja ove godine bila usmerena na izbore u Ajovi. Međutim, demokrate su napravile grešku na samom startu kampanje, republikanci su, sa bezbedne distance, posle propalog impičmenta i jednim izvesnim kandidatom za izbore, odlično iskoristili priliku za kritikovanje protivnika.

A onda je u trci demokrata osvanulo novo-staro lice – milijarder Majkl Blumberg. Zlonamerni bi rekli uglađena, demokratska varijanta Trampa. Naime, Blumberg je uspeo da se kvalifikuje za demokratsku raspravu u Nevadi na kojoj su učestvovali i Berni Sanders, Elizabet Voren, Ejmi Klobučar, Džozef Bajden i Pit Butidžidž. Blumberg je na iznenađenje mnogih u nacionalnoj anketi osvojio podršku 19 odsto građana, odmah iza Bernija Sandersa (31 procenat). Međutim, milijarder se neće naći na glasačkom listiću kokusa u Nevadi u subotu, jer nije uspeo da podnese prijavu na vreme. On planira da propusti četiri ranija glasanja u četiri države, uključujući Nevadu, a umesto toga se nada pobedi u drugim zemljama, među kojima je i Kalifornija.

Povezane vesti – Ekonomija jednog virusa

Vreme je pokazalo da se Blumbergu politički isplatilo njegovo veliko ulaganje u predsedničku kampanju, a s obe strane Atlantika otvorila su se nova pitanja: Kolike su šanse da Blumberg pobedi u trci za demokratskog kandidata? Da li demokrate sve više rizikuju da nemaju nijednog istaknutog kandidata ili će na kraju američka nacija za predsednika birati demokratskog ili republikanskog biznismena? I konačno, koliko će novi rijaliti koštati Sjedinjene Države?

“Majk će to uraditi”

Bivši gradonačelnik Njujorka formalno je ušao u trku novembra 2019, skoro godinu dana nakon većine ostalih kandidata. Nije uspeo da učestvuje u proteklih nekoliko debata, jer je morao da prihvati spoljne donacije za kampanju, na šta nije pristao. Međutim, Demokratski nacionalni odbor je usvojio nova pravila koja su mu omogućila da se kvalifikuje za demokratsku raspravu u Nevadi, Las Vegasu, kao i za onu koja će biti održana u Čarlstonu 25. februara. Menadžer Blumbergove kampanje Kevin Šiki istakao je da se Blumberg raduje debatama.

“Majk se raduje što će se pridružiti ostalim demokratskim kandidatima na pozornici i tome što će moći da predstaviti javnosti zašto je on najbolji kandidat koji će pobediti Donalda Trampa i ujediniti zemlju. Prilika da se razgovara o njegovim izvodivim i ostvarivim planovima za izazove sa kojima je suočena ova zemlja, važan je deo kampanje”, rekao je Šiki.

 EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

S druge strane, Blumberga su napali ostali demokratski kandidati, posebno Sanders i Vorenova. Sanders je istakao pred okupljenima u Karson Sitiju “da su Amerikanci bolesni i umorni od milijardera koji kupuje izbore”, dok je Vorenova navela u Virdžiniji da on ne bi trebalo da bude kandidat zbog njegove diskriminatorske politike. Istovremeno, na Blumbergovu stranu je stala Nensi Pelosi.

“Mislim da će njegovo učešće u ovoj kampanji biti pozitivno”, rekla je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi. Razlog ove podrške možda leži u tome što je Blumberg osmi najbogatiji Amerikanac i što godinama finansira Demokratsku stranu. Potrošio je 100 miliona dolara 2018. podržavajući parlamentarne demokrate i kongresmene.

Blumberg je potrošio i više od 300 miliona dolara privatnog novca na reklamiranje na televiziji, radio stanicama i društvenim mrežama širom SAD, više nego svi njegovi protivnici zajedno. Sanders je morao da ubedi 1,4 miliona donatora kako bi prikupio 100 miliona dolara. Angažovao je i Kaprisiju Penavić Maršal, Hrvaticu koja je bila šefica protokola Bele kuće i jedna od najbližih saradnica Hilari Klinton.

Slogan njegove kampanje je “Majk će to uraditi”, a njegove apologete često ističu da je smanjio stopu kriminaliteta u Njujorku i povećao stopu školovanja. Malo je poznato da je Blumberg branio kineski sistem vlasti, insistirajući na tome da Si Đinping “nije diktator”. Mediji ga opisuju kao prosvetljenog autokratu koji koristi novac da bi zaobišao neefikasne demokratske procese.

Blumberg je inače, osnivač i vlasnik 88 odsto udela “Bloomberg L.P.”, globalne kompanije koja se bavi finansijskim podacima i medijima. Započeo je karijeru u brokerskom društvu za hartije od vrednosti “Salomon Brothers” pre nego što je osnovao sopstvenu kompaniju 1981. i narednih dvadeset godina proveo je kao njen predsedavajući i generalni direktor. Kandidovao se prvi put za gradonačelnika Njujorka 2001. godine kao kandidat republikanaca. Pobedio je protivnika Marka Grina u tesnoj izbornoj trci koja se održala svega nekoliko nedelja nakon terorističkih napada 11. septembra. Osvojio je mandat tri puta zaredom, a Republikansku stranku je napustio 2007. kada se priključio demokratama.

social-network-post-1920x10803-2-710x399

Iako Blumberg važi za predsedničkog kandidata kojeg preferira Volstrit, poslednjim polulevičarskim reformskim programom koji je objavio, udario je na finansijski sektor. Doduše ne toliko žestoko kao Sanders koji želi da razbije velike banke i koji se zavetovao da će biti “noćna mora” za Volstrit. U ublaženoj varijanti, Blumberg će pokušati da levičarskim predlozima privuče glasove za izbore.

Kad porastem, biću biznismen

U svom planu Blumberg poziva na obnavljanje postkriznih finansijskih ogranaka koje je zaustavio predsednik Tramp. On želi da učvrsti Vokerovo pravilo i ponovo uspostavi praksu zaštite potrošača koju je ukinula Trampova administracija, a koja je Vorenovoj poslužila kao inspiracija za jačanje ureda za zaštitu potrošača. Ideja mu je i da se bori protiv korporativnog kriminala tako što će napraviti posebnu grupu Ministarstva pravosuđa i zahtevati od kompanija da prijave rizike klimatskih promena.
Politička analitičarka Mišel Bernard, koja vodi Bernardski centar za žene, politiku i javnu politiku, ističe da se taktika Blumberga možda neće povezati s biračima onako kako se Blumbergovi konkurenti nadaju.

“Postoji problem kada zamerate ljudima koji su uspeli dobro da finansijski funkcionišu. Mnogo je Amerikanaca, verovatno većina njih, koji na takvo bogatstvo gledaju kao nešto što mogu sami da postignu”, rekla je Bernardova.

Blumberga opisuju kao hladnog ali efikasnog biznismena. U demokratskoj stranci mnoge demokrate ga ne favorizuju s obzirom na njegove stavove o rasi, ženama i izjednačavanju plata. Za vreme Blumbergovog mandata kao gradonačelnika Njujorka, mnogi su smatrali da su uvedene stroge policijske zabrane represivne, rasističke i neefikasne. Najzaslužniji za njihovo uvođenje bio je upravo Blumberg.

Do Demokratske konvencije u julu ima nešto više od četiri meseca. Blumberg ima resurse i spreman je da ih uloži u samopromociju, a sa svojim kontroverznim stavovima i korporativnom zaleđinom, mogao bi ozbiljno da parira Trampu u trci za predsednika. U tom slučaju mnogi Amerikanci bi s pravom rekli da moraju da biraju “manje od dva zla”. A i sa “manjim zlom” pitanje bi bilo kuda dalje ide Amerika. Neko bi u tom slučaju morao da povuče oroz.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar