Ekonomija jednog virusa

Ekonomija jednog virusa

AP Photo/Aaron Favila


Velike su šanse da je barem neki deo vašeg telefona u nekom trenutku prošao kroz Kinu. HTC najveći deo komponenti proizvodi na Tajvanu, delovi Samsunga se prave u Kini i Južnoj Koreji, a iPhone za bateriju ponovo može da zahvali Kinezima. Pitanje je da li uopšte postoji mobilni uređaj koji delom nije napravljen u nekoj od kineskih fabrika.

Za one koji ne veruju u kremansko proročanstvo da će Kina pokoriti svet, dovoljan je podatak da Apple sastavlja većinu svojih proizvoda u Kini, pa da shvate razmere kineske ekonomije. Koliko je svet već sada prožet kineskim uticajem, ne ulazeći u precizne ekonomske podatke, izveštaje Svetske banke, ili neke druge indikatore razumljive samo vrsnim poznavaocima ekonomskih prilika, pokazala je jedna nemila nova pojava – korona virus. Naime, broj žrtava ove zaraze porastao je na više od 360 ljudi, čime je premašen broj umrlih od SARS-a u Kini iz 2003. godine, a grube procene su da je više od 20.000 osoba zaraženo. Ako na stranu stavimo crni bilans, lekarske saveti, sastanke SZO i većanje da li treba proglasiti pandemiju, kineska i posledično globalna ekonomija su sve više uzdrmani korona virusom. Koliku će štetu platiti Kina, može li korona virus da zaustavi grandiozne planove i projekte Pekinga, kako će zaraza uticati na svetsko tržište i berze i ko zapravo ekonomski profitira od epidemije, samo su neka od pitanja koja je “raširio” korona virus.

Chinatopix via AP

Chinatopix via AP

Domino efekat

Naime, prvog dana otvaranja tržišta, posle produžene pauze zbog aktuelne epidemije, akcije na berzama u kontinentalnoj Kini pale su za više od sedam odsto, što je najveći zabeleženi pad u poslednje četiri godine. Indeks Šangaj kompozit potonuo je za 7,72 procenta na oko 2.746,61 poena, dok je njegova Šenžen komponenta pala za 8,45 odsto, zaključivši dan na nivou od oko 9.779,67 poena. Šenžen kompozit indeks je takođe oslabio za 8,41 odsto na oko 1.609,00 poena. Sa kineskim finansijskim tržištima pala je i vrednost juana prema dolaru, kao i vrednost berzi u Šangaju na kojima se trguje robom i mineralima.

Takođe, cene nafte pale su u samo jednom danu na međunarodnim tržištima ispod nivoa od 59 dolara zbog širenja korona virusa širom sveta dok je Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) najavila da bi mogla da pomeri redovni sastanak s marta na februar.

Na londonskom tržištu cena barela pala je za 1,29 dolara u odnosu na prethodno zatvaranje i iznosila je 58,52 dolara. Na američkom se tržištu barelom trgovalo po 1,07 dolara nižoj ceni.

Povezane vesti – PREMINUO KINESKI LEKAR UZBUNJIVAČ: Kako je Li Venliang “dva puta umro”

Kako bi ublažila finansijski šok zbog širenja korona virusa, Narodna banka Kine je saopštila da će na tržište ubrizgati 1.200 milijardi juana (približno 173 milijardi dolara) likvidnih sredstava putem repo operacija na otvorenom tržištu. Centralna banka je precizirala da će ukupna likvidnost u sistemu biti za 900 milijardi juana veća (oko 130 milijardi dolara) u odnosu na isti period prošle godine.

Pored toga, Peking je produžio uobičajeni nedeljni odmor za tri dana, a Vlada je donela propise kojima je naložila poslodavcima da isplate radnike tokom produženih praznika, kao i sve one koji nisu u mogućnosti da se vrate na posao zbog karantina. Procenuje se da će prekidi i zatvaranja pogubno uticati na mala i srednja preduzeća i da će ceo proizvodni ciklus u većini industrija u Kini biti odložen.

Pojedine internacionalne kompanije su takođe ekspresno reagovale, pa je Apple zaposlenima strogo ograničio putovanje u Kinu, dok je Volmart koji kupuje ogromne količine svojih proizvoda u kineskim fabrikama i drži 430 prodavnica širom te zemlje, smanjio broj radnih sati. I Ikea i Starbaks su privremeno zatvorili prodavnice u Kini. Zbog novonastale situacije General Motors, koji je prošle godine prodao više automobila u Kini, nego u Sjedinjenim Državama, kao i kompanija Tojota, odložile su proizvodnju. Takvu odluku doneo je i Ford Motor koji je naložio menadžerima u Kini da rade od kuće.

AP Photo/David Goldman, File

AP Photo/David Goldman, File

Zatvoreni su restorani, hoteli, otkazani koncerti, projekcije i sportska dešavanja. Međunarodne aviokompanije, uključujući Deltu, United, Lufthansu i British Ervejz otkazale su do daljnjeg sve letove za Kinu. Pojedine aviokompanije najavile su nastavak rada tek u aprilu. Azijski turizam će verovatno biti ozbiljno pogođen, jer su susedne zemlje uvele zabrane putovanja kineskim posetiocima.

Tajland zavisi od kineske srednje klase, pa su procenjeni gubici od čak 1,5 milijardi dolara.

Očekuje se da će se kineski ekonomski rast ove godine smanjiti na 5,6 procenata, u odnosu na 6,1 odsto od prošle godine. Posledično to bi moglo da smanji globalni ekonomski rast za 0,2 procenata, što je najsporiji tempo još od svetske ekonomske krize. Iako kineski zvaničnici tvrde da će efekti koronavirusa biti kratkoročni, stručnjaci iz SAD su uvereni da će situacija uticati na smanjenje BDP-a u prvom tromesečju za čak dva procenta, što je ugrubo, oko 62 milijarde dolara izgubljenog rasta.

Ekonomista Mahmut Bušatlija navodi za Ekspres da virus već utiče na kinesku i svetsku ekonomiju koju je usporio.

“Virus se pojavio u najrazvijenijim krajevima Kine zbog čega su pojedini industrijski gradovi totalno blokirani. Svetska banka je već smanjila očekivanja za ovu godinu. Međutim, ne bih bio sklon da za to okrivljujem Kinu. Nije se ta epidemija dramatično preselila iz Kine na ostale delove sveta, pa da to ima direktan uticaj. Istina je da roba teže izlazi iz Kine, kao i da postoje zabrane pojedinih avio kompanija da lete za Kinu. To sve utiče na ekonomiju jer ipak je Kina najveći proizvođač na svetu, naročito visokih tehnologija. Kada se globalno gleda onda je veći problem vidna kriza u zapadnim ekonomijama. Prosto one su se usporile još pre pojave koronavirusa. Nezavisno od Kine smanjila se potrošnja plina u Evropi i to značajno. To je pokazatelj da evropske ekonomije usporavaju. Takođe jedan od osnovnih osnovni problema jeste u tome što kriza u ekonomskim odnosima Amerike i Kine same po sebi usporava američku ekonomiju. Amerika je uvela ekonomske mere protiv Kine kako bi smanjila trgovinski deficit. U međuvremenu on se samo povećao. Tako da je ta kriza drugačijeg karaktera nego što se oprikazuje. Rano je donositi zaključke. Ova epidemija nije pandemija, pa da se može smatrati teretom za ceo svet, ističe Bušatlija.

AP Photo/Aaron Favila

AP Photo/Aaron Favila

Kini je bilo potrebno manje od 70 godina da izađe iz izolacije, i postane najveća ekonomija na svetu, veća i od SAD. Ona je najbrže rastuća ekonomska sila koja učestvuje u globalnoj ekonomiji sa 12,9 procenata. Danas ova zemlja ima veći udeo u globalnom rastu nego SAD, Evropa i Japan zajedno. Posle smrti Mao Cedunga koji je uništio zemlju neuspelom industrijalizacijom, Kina je tokom devedesetih godina počela da beleži visoke stope rasta, da bi joj pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji dalo ogromne šanse za razvoj. Svet je od tog trenutka preplavila kineska roba.

Mnoge današnje kompanije zavisne su od kineske proizvodnje. Američka industrija poluprovodnika delimično zavisi  Kine. Intel-ovi korisnici u toj zemlji ostvarili su prihod od 201 milijardu dolara u 2019. godini. Kvalkom, vodeći proizvođač čipova za mobilne telefone 47 odsto prihoda zarađuje od kineskih kupaca. Zanimljivo je da je Kina najveći svetski proizvođač igračaka, a pojedini kineski dobavljači izrazili su uverenje da će fabrike uskoro biti otvorene.

Povezane vesti – ŽEĐ: Kako Kina kontroliše vode

Analitičari porede izbijanje koronavirusa sa epidemijom teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) koji se pojavio 2002. godine i koji je odneo oko 800 ljudskih života, usporivši ekonomski rast Azije. Mnogi kažu da bi uticaj koronavirusa na rast u ovom trenutku mogao biti veći, jer Kina ima veći udeo u svetskoj ekonomiji, nego što je imala u trenutku kada se pojavio SARS. Ekonomista Mahmut

Bušatlija u razgovoru za Ekspres ističe da uticaj koronavirusa i SARS-a na svetsku ekonomiju nije za poređenje.

“Nije uporedivo iz prostog razloga jer se SARS pojavio u mirnijem i manje turbulentnijem globalnom ekonomskom stanju. Prošle godine, kada nije bilo virusa, već su se javili problemi sa evropskim ekonomijama. Pred kraj prošle godine Nemačka je ušla u recesiju, priznala ona ili ne, to je suština. Ekonomija im se jako usporila. Nemačku ekonomiju će dodatno usporiti to što pojedinu robu neće moći da uvezu iz Kine, ali to nema toliki efekat”, naglašava Bušatlija.

AP Photo/Mark Schiefelbein

AP Photo/Mark Schiefelbein

Korona profiteri

S druge strane, Agencija za kreditni rejting Mudis procenjuje da će rizik od prelivanja negativnih efekata kineske turističke privrede na susedne zemlje biti veći nego za vreme epidemije SARS-a, “jer Kinezi danas čine najveći deo ukupnog broja turista u drugim azijsko-pacifičkim ekonomijama”. Mudis je posebno istakao rizik koji izbijanje koronavirusa u Kini može imati na Japan, koji želi da se oporavi od pada potrošnje i verovatnog posustajanja realnog rasta BDP-a u poslednjem kvartalu 2019. godine, nakon povećanja poreza na promet. Bonitetna agencija “S&P” saopštila je da će koronavirus “osim rizika za ljudske živote, verovatno pogoditi sektore putovanja i potrošnje”.

“Prema scenariju šire zaraze, to bi moglo značajno da oslabi ekonomski rast i fiskalnu poziciju država u Aziji”, smatraju u agenciji “S&P”. Pitanje potencijalnog uticaja zaraze na ekonomije širom sveta dominiralo je i na nedavnoj konferenciji za novinare predsednika američkih Federalnih rezervi (FED), Džeroma Pauela.

“Kineska privreda je danas veoma važna u globalnoj ekonomiji, jer kada kineska ekonomija usporava, to osećamo i mi – ne toliko kao zemlje koje su blizu Kine, ili one koje aktivnije trguju sa Kinom, kao neke od zapadnoevropskih država”, rekao je Pauel.

U celoj priči, postoji i jedan veliki globalni igrač koji će profitirati od korona virusa, a to su farmaceutske kompanije. Kineski proizvođači lekova Jiangsu Bioperfectus Technologies Co Ltd, Shandong Lukang Pharmaceutical Co Ltd i Jiangsu Hengrui Medicine Co Ltd bili su među onima koji su zabeležili bolje rezultate na širem tržištu. Proizvođači maski za lice Tianjin Teda Co Ltd i Shanghai Dragon Corp takođe su postigli uspeh.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar