PAD SIVOG JASTREBA

Ako Tilerson ode s mesta državnog sekretara, što je, kako tvrde američki mediji, gotova stvar, na njegovo mesto dolazi šef CIA Majk Pompeo. U upražnjenu stolicu šefa obaveštajne službe sešće najmlađi senator Tom Koton, i Tramp je konačno spreman za novi rat

Prošlo je skoro jedanaest meseci otkako se Donald Tramp uselio u Belu kuću, a utisak da smo u rijalitiju „Šegrt" ne jenjava. Publika i dalje gricka nokte u iščekivanju kada će nekadašnja zvezda tog rijalitija, aktuelni predsednik SAD, ponovo izgovoriti frazu: „Otpušten si!" Primećujete da naglasak stavljam na vremensku odrednicu, ali ne i na ličnost, koja će uskoro pakovati kofere i napustiti američku administraciju. I kladionice širom sveta složile bi se sa mnom. Teško da iko može da iznenadi i dobije otkaz pre američkog šefa diplomatije Reksa Tilersona.

Još u novembru je „Njujork tajms" je najavio ovakvu mogućnost. List se poziva na neimenovanog visokog zvaničnika aktuelne administracije, što je, doduše, samo jedan izvor, a u novinarstvu su za vest neophodna dva nezavisna izvora. Međutim, ne treba da zaboravimo ni to da je reč o jednom od najuglednijih glasila na svetu, koji ne bi objavio tako tešku vest da nema debelog razloga da veruje da je takav ishod prilično izvestan. Dakle, prema pisanju lista sa Osme avenije, bivši čelnik „Ekson mobajla" nije u Trampovim očima dovoljan jastreb. Zalaže se za diplomatska rešenja iranske i severnokorejske nuklearne krize. Nije svim srcem stao uz Saudijsku Arabiju u njenom sukobu sa sunitskim rivalom na Arabijskom poluostrvu - Katarom. Najzad, previše je razvodnio Trampovu kontroverznu odluku o premeštanju američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, koja bi mogla da predstavlja istorijsku prekretnicu u palestinsko-izraelskim odnosima. Naime, nedugo pošto je odluka Bele kuće potresla svet i izazvala nevericu i erupciju gneva među Palestincima na svim stranama političkog spektra, Rek Tilerson je objasnio da će proći godine pre nego što SAD budu kupile plac i sagradile zgradu ambasade po strogim bezbednosnim standardima.

No, Reks je poslovan čovek i pragmata. On zna da mu vreme u Stejt departmentu ističe i ne pokazuje nikakve znake da mu zbog toga skače krvni pritisak. Tako su i njegov portparol i Trampova predstavnica za štampu Sara Hakabi Sanders, nezavisno jedan od drugoga, dali skoro identičnu izjavu da „Tilerson služi državi dok predsednik tako želi". Doduše, Tilerson je pre neki dan ostao bez savetnika za štampu Roberta Hamonda. Povod za njegovu ostavku takođe je ličio na rijaliti. Naime, preko Hamonda je u javnost procurila (dez)informacija da je Tilerson nazvao predsednika Trampa „moronom" i postavio pitanje kompetencije i opstanka Niki Hejli na mestu ambasadorke u Ujedinjenim nacijama. Usledila je lavina demantija i izvinjavanja. Prosto stičem utisak da je Hamond učinio sve da ubrza neminovno i vrati se u svoju privatnu konsultantsku firmu pre nego što ostane bez šefa u Stejt departmentu.
Tilerson, tako, stoji sam protiv svih jer nema saveznika ni u samom Stejt departmentu. Doduše, nikada nije ni imao šanse da ih stekne jer je Trampova administracija znatno povećala budžet američkog ministarstva odbrane, a smanjila trezor spoljnih poslova. Deo Tilersonovog zadatka, s obzirom na to da potiče iz poslovnih krugova, bio je da diplomatsku administraciju smanji čak 30 odsto.

Mnogo manje me zbunjuje šta će se dogoditi kada, pre ili kasnije, Donald Tramp bude dao famozni otkaz Reksu Tilersonu. „Njujork tajms" u gorepomenutom članku tvrdi da je plan velike rokade na čelu diplomatije već smislio šef osoblja Bele kuće general Džon Keli. Po tom planu, u Tilersonovu stolicu će sesti Majkl Pompeo, prvi čovek Centralne obaveštajne agencije. Da vas podsetim na ono što sam već pisala prilikom Trampove inauguracije, Pompeo je bivši republikanski kongresmen iz Kanzasa. Pre nego što je završio prava na Harvardu i postao političar, završio je prestižnu vojnu akademiju „Vest Point", bio vojni mašinski inženjer koji je služio u Berlinu pre pada Zida i marinac u Zalivskom ratu 1991. Preporučujem vam da na internetu pogledate njegovo nemilosrdno i cinično rešetanje Hilari Klinton, tada državne sekretarke, posle pogibije ambasadora Stivensa u napadu na Američku ambasadu u Bengaziju. To će vam dati prilično jasnu predstavu kakav bi Pompeo mogao da bude na istom tom položaju. Ukoliko on sedne u fotelju državnog sekretara, vreme Tilersonovih poslovnih nagodbi biće nepovratno okončano. Ako je neko jastreb, to je Pompeo. Ne želim nikoga da plašim, ali moram da primetim da će, u tom slučaju, 2018. godina biti obeležena američkim tvrdim stavom, kako prema šiitskom Iranu, tako i prema komunističkoj Severnoj Koreji. Samim tim, ni Peking ni Moskva neće moći da se opuštaju. Svetla tačka u ovoj priči, ako je baš tražimo, jeste to da su vojna lica mnogo svesnija od nas civila šta rat sa sobom nosi, tako da su često mnogo pragmatičniji i otvoreniji u diplomatskim pregovorima. Nadajmo se da će i Pompeo, čija je inteligencija oštra kao sečivo bajoneta, biti takav ako stane na čelo američke diplomatije.

Međutim, ako se to bude dogodilo, njegova stolica prvog čoveka CIA ostaće upražnjena. „Njujork tajms" najavljuje da bi u nju mogao da sedne senator iz Arkanzasa Tom Koton. Ako nikada niste čuli to ime, zapamtite ga.

Četrdesetogodišnji Koton nije samo najmlađi američki senator. On je, moglo bi se reći, ultrakonzervativno američko otelotvorenje samog Nikola Makijavelija. Njegova ideja bila je da se republikanci manu nastojanja da „ubiju" kontroverzni plan zdravstvene zaštite Obamaker, koji im je bio trn u oku. Koton je plan ubio na mala vrata tako što je u Trampovu poresku reformu uneo olakšicu za one koji kupe standardno privatno zdravstveno osiguranje. Vešto, nema šta. Mogla bih ja da nabrojim još podosta Kotonovih bravuroznih poteza, dostojnih serije „Kuća od karata", ali za to će biti vremena jer je mladi Arkanzašanin viđen kao ozbiljan republikanski kandidat za šefa države na sledećim izborima (ni sami republikanci ne očekuju da će se Tramp ponovo kandidovati). Zato desničarski politički analitičari ne žele da ga vide na čelu CIA. Smatraju da je put do Bele kuće mnogo kraći ako sedite u Senatu. Onima koji podsećaju da je Džordž Buš stariji bio šef CIA, a zatim postao predsednik, uzvraćaju da je to izuzetak koji potvrđuje pravilo.

I sada kada znamo sve aktere najnovije epizode Trampovog rijalitija, ostaje nam samo da se zavalimo i čekamo kada će početi igra muzičkih stolica. Pošto živimo u eri PR-a, treba očekivati da munjevite zamene fotelja uslede u jeku praznične sezone. Koga se još tiče ko gde sedi dok je na televiziji božićni i novogodišnji program! Problem će biti 1. januar, kada počinje veliko trežnjenje.