Peking u klin, Tajpej u ploču

Ovogodišnja, 81. godišnjica oslobađanja ostrva ponovo je bila povod za prepucavanje i zatezanje odnosa između Kine i Tajvana jer i jedna i druga strana na potpuno drugačiji način tumače japansku kapitulaciju 1945. godine i predaju ostrva Kini.

Naime, Peking godišnjicu koristi da pošalje poruku za ujedinjenje sa kontinentalnom Kinom, a predaju ostrva 1945. godine ističe kao „neoborivu kariku u lancu istorijskih i pravnih činjenica“ koje potvrđuju kineski suverenitet nad Tajvanom.

Japan je, inače, preuzeo Tajvan od kineske dinastije Ćing 1895. godine i upravljao njime do 25. oktobra 1945. godine.

Peking poslednjih godina sve više koristi ovu godišnjicu kako bi ojačao svoje pravne argumente da Tajvan pripada Kini.

Sa druge strane, način na koji Tajpej obeležava ovaj datum menjao se tokom vremena, pre svega u zavisnosti od toga koja opcija je bila na vlasti.

Trenutno vladajuća Demokratska progresivna partija na Tajvanu, koja zastupa stavove naklonjene nezavisnosti ostrva, tradicionalno umanjuje značaj 25. oktobra, dok mu opozicioni Kuomintang i druge političke snage koje zagovaraju bliže odnose sa kontinentalnom Kinom pridaju veći značaj.

Iz Tajpeja, odnosno Demokratske progresivne partije navode da je Narodna Republika Kina osnovana 1949. godine i da otpor koji je kineski narod pružao Japancima, kao i sama predaja ostrva od strane Japanaca 1945. godine nemaju nikakve veze sa NR Kinom.

Podsećaju i da je nakon toga izbio građanski rat i da je vlada Republike Kine pobegla na Tajvan 1949. godine nakon što je poražena u tom sukobu.

Na dan obeležavanja „Dana povratka Tajvana“ kineski državni mediji i oružane snage organizovali su koordinisanu kampanju uz pozive na ujedinjenje sa kontinentalnom Kinom, preneo je „Saut Čajna morning post“.

Kineska centralna televizija objavila je video-snimak u trajanju od 42 sekunde sa vazdušnim prikazima Tajvana snimljenim komercijalnim satelitima „džilin-1“.

Preko snimaka bila je ispisana poruka: „Ovo je kineska provincija Tajvan.“

Video je prikazivao poznate objekte, među kojima su tajpejska kupola, luka Tajpej, Nacionalni muzej palate i memorijalna dvorana Čang Kaj Šeka, kao i prirodne znamenitosti ostrva poput planine Jušan, jezera Sun Mun, reke Tamsuj i obalnih područja.

Televizija je navela da se „svaka ulica“ na Tajvanu jasno vidi iz orbite, a snimak je završen porukom: „Čežnja za povratkom ostaje nepromenjena; ponovno ujedinjenje će doći u svoje vreme.“

Kineska agencija Sinhua objavila je tekst pod naslovom „Ostrvo s blagom ponovo je obasjano svetlošću“, u kojem su citirane ranije izjave predsednika Si Đinpinga o odnosima preko Tajvanskog moreuza i istorijskim okolnostima predaje ostrva 1945. godine.

Si je povratak kineskog regiona Tajvana povezao sa širim kineskim otporom Japanu i pobedom saveznika u Drugom svetskom ratu.

Prema njegovim rečima, „istorijske i pravne činjenice da je Tajvan deo Kine i da obe strane pripadaju jednoj Kini ne mogu se promeniti“.

„Otadžbina mora biti ujedinjena i to će se neizbežno desiti“, rekao je Si.

Oglasio se i vojni vrh Kine koji je pozvao na očuvanje teritorijalnog integriteta.

List „Ženmin žibao“, glasilo Komunističke partije Kine, pozvao je posredstvom društvenih mreža na jačanje kulturnih i nacionalnih veza sa obe strane Tajvanskog moreuza.

Pozvao je stanovnike da učvrste svoju pripadnost kineskom narodu, kineskoj kulturi i otadžbini, uz odavanje počasti onima koji su se borili protiv Japana.

Istočna komanda kineske Narodnooslobodilačke armije, nadležna za područje Tajvanskog moreuza, objavila je grafiku sa porukom „Povratak kući“.

Inače, ovogodišnje obeležavanje ovog datuma dolazi svega nekoliko nedelja uoči lokalnih izbora na Tajvanu.

To je u velikoj meri doprinelo tome da tumačenje istorije bude jedna od linija političkih podela.

Posebno je neizvesna trka za gradonačelnika Tajpeja. Aktuelni gradonačelnik iz redova Kuomintanga, Čang Van-an, za koga se smatra da bi u budućnosti mogao da se kandiduje za predsednika, suočava se sa izazivačem Pumom Šenom Pao-jangom iz Demokratske progresivne partije.

Ankete pokazuju da je Šen poslednjih nedelja smanjio zaostatak. On je poznat po radu na civilnoj odbrani i suprotstavljanju onome što Tajpej opisuje kao kineski „kognitivni rat“.

Iskusni tajvanski političar Džejms Sung Ču-ju obeležio je godišnjicu pozivom na mirno rešavanje sporova preko moreuza i upozorenjem da ne treba ponavljati greške iz prošlosti.

On je podsetio da je Kina izgubila više od 20 miliona ljudi u borbi protiv Japana i za povratak izgubljenih teritorija, uključujući Tajvan.

Međutim, Sung je priznao i da je vlada Kuomintanga tokom prelaznog perioda posle 1945. godine loše postupala u odnosima sa stanovnicima Tajvana. Prema njegovim rečima, stvarna obnova zahteva samostalnost i zaštitu osnovnih vrednosti, kako bi ljudi živeli u slobodnom, demokratskom i prosperitetnom društvu.

Bivša predsednica Kuomintanga Hung Sju-ču prisustvovala je komemorativnom seminaru u kineskoj provinciji Fuđijen, gde je istakla da sećanje na povratak ostrva mora da bude povezano sa očuvanjem mira.

Pozvala je obe strane da se pridržavaju „konsenzusa iz 1992. godine“, neformalnog dogovora prema kojem postoji jedna Kina, iako se strane ne slažu oko značenja tog principa, da se protive nezavisnosti Tajvana i obnove dijalog.

Hung je oštro kritikovala Demokratsku progresivnu partiju, optužujući je da upravlja u ime Republike Kine, a istovremeno prekida istorijske veze sa kontinentalnim delom zemlje.

„Bez zajedničkog otpora celokupne kineske vojske i naroda ne bi bilo povratka Tajvana“, rekla je Hung, dodajući da zajedničko istorijsko sećanje na otpor japanskoj vlasti ne bi trebalo deliti samo zato što dve strane još nisu ujedinjene.

Sa druge strane, tajvanski ministar odbrane Velongton Ku rekao je da Kina vodi „kognitivni rat“ nakon što je Peking obeležio godišnjicu predaje ostrva od strane Japana kineskoj vlasti satelitskim snimcima Tajpeja i vojnopropagandnim posterom.

Obraćajući se novinarima u parlamentu u Tajpeju, on je istakao da Kina koristi godišnjicu za sprovođenje „kognitivnog ratovanja“.

„Moramo naglasiti da je Narodna Republika Kina osnovana 1949. godine i da otpor koji je kineski narod pružio Japancima nema apsolutno nikakve veze sa Narodnom Republikom Kinom ‒ to je jasna, objektivna činjenica“, istakao je Ku misleći na Drugi svetski rat i japansku invaziju na Kinu koja je počela 1931. godine.

Inače, tajvanska vojska obeležila je drugačiju godišnjicu, odnosno početak neuspešnog pokušaja invazije Narodnooslobodilačke armije Kine na ostrva koja se nalaze pored kineske obale i koja su do danas pod kontrolom Tajvana, a koja se desila krajem oktobra 1949. godine.

Ku je rekao da je to datum koji je mnogo vredniji pamćenja.

„Ovo nas još jednom podseća da se odlučnost Kine da silom anektira Republiku Kinu i Tajvan nikada nije promenila. Trebalo bi da budemo još oprezniji“, naglasio je Ku.

Podvukao je da se Peking nikada nije odrekao upotrebe sile kako bi Tajvan stavio pod svoju kontrolu, kao i da demokratski izabrana vlada u Tajpeju odbacuje tvrdnje Pekinga o suverenitetu.

Sa druge strane, jedan kineski diplomata je za „Džeruzalem post“ istakao da Tajvan, kao deo Kine i uz saglasnost centralne vlade Kine, može da učestvuje u radu relevantnih međunarodnih organizacija, kao i da za to postoji mnogo primera.

Dodao je da je Tajvan deo kineske teritorije i da se zbog toga ne može govoriti o „globalnoj ulozi“ Tajvana.

„Pitanje statusa Tajvana je fundamentalno rešeno 1945. godine, kada je Kina pobedila u ratu protiv japanske agresije. Tajvan je tada vraćen Kini i od tada je neotuđivi deo kineske teritorije“, istakao je ovaj diplomata.

Naglasio je da je 1971. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju 2758 koja je jasno stavila do znanja da postoji samo jedna Kina na svetu i da je Tajvan deo te Kine.

„Od tada se u zvaničnim dokumentima UN-a Tajvan naziva ’Tajvan, provincija Kine’“, podvukao je on.

Podsetio je i da Tajvan nikada nije postojao kao zemlja te da se ne sme izjednačavati ni sa jednom od današnjih suverenih država.

„Svako ko ističe takozvanu globalnu ulogu Tajvana krši ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija i važne političke i pravne instrumente koji su temelj međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata, i vraća točak istorije unazad i izaziva savest čovečanstva“, rekao je ovaj diplomata.

Pojasnio je i da je doprinos Kine međunarodnoj zajednici uvek posmatran kao doprinos jedne zemlje i da ne bi smeo da bude fragmentisan ni pod kojim izgovorom.

„Dvadeset tri miliona ljudi na Tajvanu su deo više od 1,4 milijarde kineskog naroda. Procenjeni doprinosi Kine Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama su uvek uključivali BDP Tajvana u proračun“, istakao je ovaj diplomata.

Napomenuo je i da svaki pokušaj da se zaobiđe centralna vlada Kine i podstakne Tajvan da se pridruži međunarodnim organizacijama predstavlja podršku „nezavisnosti Tajvana“ i pokušaj izazivanja konfrontacije preko Tajvanskog moreuza.

„Takvi pokušaji su osuđeni na propast“, rekao je on.

Istakao je i da već neko vreme vlast Demokratske narodne partije na Tajvanu promoviše „nezavisnost Tajvana“ i pribegava svim mogućim sredstvima da podeli zemlju.

„Čak je nastojala da ostvari ’nezavisnost Tajvana’ oslanjajući se na spoljne sile i silom. Oni su suštinski uzrok tenzija preko Tajvanskog moreuza“, smatra ovaj diplomata.

Objašnjava i da tajvanska vlast namerno ignoriše mejnstrim javno mnjenje na Tajvanu, koje poziva na mir, razvoj, razmenu i saradnju, i da slavi antikinesku agendu i protivi se kineskom kopnu.

„Cilj im je da pojačaju konfrontaciju preko Tajvanskog moreuza, potkopaju razmene i saradnju između moreuza i služe sopstvenoj agendi autoritarizma ’nezavisnosti Tajvana’. Njihovi postupci naštetili su interesima naroda na Tajvanu i nemaju nikakve veze sa demokratijom. Njihova retorika o ’demokratiji naspram autoritarizma’ na međunarodnoj sceni nije ništa više od dimne zavese kojom se prikriva njihov pravi cilj, a to je ’nezavisnost Tajvana’, i obmanjuju druge zemlje da pruže podršku i odobravaju separatističke snage koje traže nezavisnost“, naglasio je ovaj diplomata.

Podvukao je i da će Kina, ukoliko bude isprovocirana od strane separatističkih snaga, biti primorana da preduzme odlučne mere.

„Neki ljudi tvrde da bi Kina ’izvršila invaziju’ na Tajvan. To je apsurdno. Možete govoriti o ’invaziji’ druge zemlje, ali kako može biti ikakvog razgovora o ’invaziji’ sopstvene neotuđive teritorije?“, zaključio je ovaj diplomata.