Posmrtni ostaci žrtava zločina učinjenih "u ime nauke", sahranjeni u Berlinu

U zemlju je u četvrtak položeno pet kovčega sa oko 16.000 fragmenata kostiju. "U nehumanoj praksi rasističkih istraživanja nije bilo mesta za sahranu ostataka; oni su bacani u jame," rekao je Danijel Botman (Daniel Botmann) iz nemačkog Centralnog saveta Jevreja.

"Danas, nosimo bezbroj života, čiji su glasovi i biografije izbrisani, na večni počinak."

Istraživači su od 2015. otkopavali fragmente kostiju na mestu gde je sada berlinski Slobodni univerzitet (FU). U vreme nacista, tu je bio Institut cara Vilhelma za antropologiju, ljudsko nasleđe i eugeniku.

Nije jasno odakle kosti tačno potiču, a organizacije poput Centralnog saveta Jevreja usprotivile su se daljem istraživanju fragmenata. Smatra se da su sa mesta povezanih sa nacistma, uključujući i koncentracioni logor Aušvic, gde je nacistički lekar Jozef Mengele sprovodio ubistvene eksperimente nad zatvorenicima.

Međutim, kosti su možda i iz kolonijalne prošlosti Nemačke.

"Specifikacija žrtava prema određenim grupama bi na kraju ponovo vodila rasističkim metodama i ideologijama prošlosti," rekao je predsednik FU Ginter Cigler (Günter Ziegler).

"To istovremeno znači da žrtve ostaju bezimene i bez lica. Ali možemo ih se sećati," rekao je Cigler.

Grčka zakonom blokirala neonacističke stranke

Pred izbore

Pred izbore

Svet 09.02.2023. 16:05

Grčka zakonom blokirala neonacističke stranke

"Polomljene, bačene, sahranjene u rupe u zemlji," opisao je Kristof Rauhut (Cristoph), direktor berlinske regionalne kancelarije za spomenike, kako su ljudski ostaci izgledali kada su ih otkrili.

Na sahrani u četvrtak, koja nije imala verska niti evropocentrična obeležja, što su tražila udruženja žrtava, okupilo se stotinak ljudi, piše dpa.

Prve kosti su slučajno pronađene 2014. na zemljištu Slobodnog univerziteta. Tada je bilo kritika što su kremirane bez prethodne istrage. Na tom mestu sada je natpis: "U znak sećanja na žrtve zločina učinjenih u ime nauke."