Putin – predsednik ili vladar

Dakle Vladimir Putin. Predsednik ili premijer Rusije od 1999. i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, čovek koji je na vrhu vlasti 23 od svojih bezmalo 70 godina (rođen je 7. oktobra 1952) i koji ima sve uslove da tamo ostane do septembra 2036. jer su mu najnovije izmene Ustava Ruske Federacije dale pravo na još dva šestogodišnja mandata posle predsedničkih izbora 2024. A za posle će se videti.

Razni scenariji kojih smo se u poslednje pola godine načitali predviđali su da će zapadne sankcije opustošiti rusku ekonomiju, da će se protiv Putina ujediniti tajkuni koji su za njegovog „vakta“ stekli veliko bogatstvo i čije su jahte u mediteranskim lukama u minulih šest meseci plenjene, kao i da će, kao kruna svega, predsedniku legitimnost početi da ruše sami građani Rusije nezadovoljni padom standarda, širim posledicama izolacije i stalnim pristizanjem poginulih i obogaljenih sa ukrajinskog fronta, čiji broj zapadne obaveštajne službe procenjuju na čak 80.000…

Sve ovo bilo je moguće, ali, kako se pokazalo, ne i realno. Ruska ekonomija se posle početnog šoka konsolidovala. Iako prvi talas sankcija nije obuhvatio glavne izvozne artikle Rusije, sirovu naftu i prirodni gas, to je u rukama i Brisela i Moskve postalo političko oružnje. Skok cena energenata pomogao je Rusiji da realizuje gotovo sve svoje planove prihoda pa čak i da pronalaženjem novih mušterija na globalnom tržištu stekne i nove prijatelje, pošto se čak oko stotinu zemalja nije pridružilo zapadnom režimu sankcija.

Putin: "Rusiju je nemoguće izolovati"

Vladivostok

Vladivostok

Svet 07.09.2022. 12:35

Putin: "Rusiju je nemoguće izolovati"

Putin jeste zaveo oštre mere medijske i svake druge kontrole javnog mnjenja: u zatvor se ide i kad se ono što se događa u Ukrajini naziva ratom a ne "specijalnom vojnom operacijom", a tamničenje je zagarantovano i svima koji pokušaju da organizuju neki javni protest. Istovremeno, nemali doprinos širenju patriotskog narativa o invaziji na Ukrajinu dala je zvanična propaganda po kojoj su glavni krivci za pogoršanje odnosa između Rusije i sveta SAD i njihovi saveznici.

Sve to za konačni rezultat ima da je – kako u zajedničkom eseju objavljenom u najnovijem broju prestižnog mesečnika "Forin afers" ističu Andrej Kolesnikov, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, i Denis Volkov, direktor istraživačkog centra "Levada" u Moskvi – podrška Rusa ratu u Ukrajini od samog njegovog početka na postojanih 70 odsto, a na momente i veća.

U porastu je, kako pokazuje istraživanje "Levade", i rejting samog Putina koji je u martu ove godine skočio na 83 odsto prema 71 odsto koliki je bio pre "specijalne vojne operacije". Zapadne sankcije nisu na to imale nikakav uticaj. Prema istraživanju sprovedenom u martu, invazija na Ukrajinu je kod 51 odsto anketiranih izazvala osećanje "ponosa na Rusiju".

Kolesnikov i Volkov u svom tekstu čiji je naslov "Hipnotizer iz Kremlja" ukazuju i na blagi porast onih koji se ne slažu sa "specijalnom vojnom akcijom": sa 14 odsto u martu na 17 odsto u avgustu – i zaključuju da su entuzijazam jednog dela ruskih građana prema ratu u Ukrajini, kao i ravnodušnost i neznanje drugog, rezultat činjenice da je "informacioni front za Moskvu gotovo podjednako važan kao i onaj vojni".

To podupiru podacima koje je prikupila nevladina organizacija "Roskomsvoboda" da je zabranjeno korišćenje više od 5300 sajtova i linkova, dok je državni tužilac Rusije izneo da vojna cenzura nadgleda 138.000 internet stranica.

To prati i represija prema novinarima koji nisu istomišljenici režima: dosad najdrastičnija kazna za izveštavanje o zbivanjima u Ukrajini i poslovima prodaje ruskog oružja presuđena je vojnom komentatoru Ivanu Safronovu – 24 godine zatvora.

Sve navedeno je, međutim, samo jedan aspekt Putinove političke dugovečnosti: drugi su odsustvo demokratske tradicije u Rusiji, zatim ruski patriotizam i nacionalizam, kao i neuspeh nacije da, posle traumatičnog raspada Sovjetskog Saveza u kriznim 1990-im, pronađe adekvatno mesto u svetskom poretku, primereno ne samo njenom nuklearnom arsenalu, nego i snazi ekonomije.

"Putin potrošio više od 300 miliona dolara da tajno utiče na svetsku politiku"

Depeša Stejt departmenta

Depeša Stejt departmenta

Svet 14.09.2022. 10:35

"Putin potrošio više od 300 miliona dolara da tajno utiče na svetsku politiku"

Sticajem okolnosti, Putin je bio taj koji je, sasvim neočekivano, iz dotle gotovo apsolutne političke anonimnosti, izabran da, posle odlaska Borisa Jeljcina, bušni i nakrivljeni ruski brod dovede do mirne luke. U tome je uspeo, preuzevši brzo sve poluge vlasti i obuzdavši oligarhe, profitere tamošnje tranzicije od strogo kontrolisanog državnog socijalizma u divlji kapitalizam.

Dok je poslednja decenija 20. veka za Rusiju bilo vreme beznađa, prva decenija 21. bila je vreme konsolidacije i „ponovnog rađanja“ Rusije. U prve dve decenije ovog veka ruska ekonomija rasla je po prosečnoj stopi od tri odsto, a u prva dva Putinova predsednička mandata (2000–2008) rast BDP-a bio je između sedam i osam odsto. Sa Putinom na čelu, postignut je i impresivan demografski rezultat: očekivani životni vek Rusa porastao je za gotovo osam godina (što nije umanjilo demografsku dramu ruske današnjice: između januara i maja ove godine broj stanovnika Rusije smanjivan je za u proseku 86.000 ljudi mesečno, a zemlja danas ima 145,1 milion žitelja).

Treba se podsetiti i odlučujuće Putinove uloge u ratu protiv Čečena, problema koji mu je Jeljcin ostavio u nasleđe. To je ujedno bio i prvi veliki test njegovih liderskih sposobnosti koji je položio sa impresivnim uspehom. Taj performans ponovio je okončavši za samo pet dana mini rat koji je 2008. buknuo na granici sa Gruzijom, a novi doping njegova popularnost dobija 2014, kada zaposeda Krim i posle na brzinu organizovanog referenduma to strateško poluostrvo Crnog mora pripaja Rusiji.

Ovo su svakako važni momenti koji su doprineli jačanju Putinovog kulta, što zapadni stratezi kao da ne razumeju dovoljno pa, pokušavajući da Putina izoluju, samo ga dodatno jačaju, doprinoseći da Rusi danas više veruju svom vođi nego onome što o njemu govori Zapad. S druge strane, Putin ima dovoljno propagandne municije da sunarodnike ubedi i da je rat sa Ukrajinom bio neizbežan jer je preko nje "Zapad hteo da Rusiju natera da klekne".

Fon der Lajen iz Kijeva: "Putin mora da izgubi rat i da odgovara za svoje postupke"

"To mi je važno"

"To mi je važno"

Svet 16.09.2022. 10:14

Fon der Lajen iz Kijeva: "Putin mora da izgubi rat i da odgovara za svoje postupke"

Sve ovo je, po mišljenju Angele Stent, saradnice "Brukings instituta", formiralo i Putinovu viziju međunarodnog poretka i koncepta suvereniteta. Ona, naime, smatra da u današnjem svetu postoje samo tri ili četiri zaista suverene države: Rusija, Kina, SAD i Indija. Sve ostale mogu da u najboljem slučaju imaju ograničen suverenitet. To je objasnila u govoru pred grupom mladih preduzetnika u junu ove godine, konstatacijom da ne postoji "ništa između" – "neka zemlja je suverena ili je kolonija, kako god se ta kolonija zvala".

U jednom govoru iz 2015. Putin je, podsetila je Angela Stent, pokazao i popriličnu dozu nostalgije za Jaltom, dogovorom Čerčila, Ruzvelta i Staljina iz februara 1945. o podeli "sfera interesa", koji su dva bloka – sovjetski i američki – poštovala punih 45 godina. "Budimo fer", istakao je jednom prilikom Putin, "to je čovečanstvu pomoglo da prođe kroz burne i na momente dramatične situacije i sprečilo velike poremećaje".

Ove i druge Putinove izjave o ovoj temi sugerišu njegovo uverenje da je sistem podela utanačen u Jalti trebalo da ostane, a pošto je od strane Amerike demontiran, treba da bude restauriran. To praktično znači da su bivše sovjetske republike (u kojima je posle raspada SSSR-a ostalo da živi oko 25 miliona Rusa) i dalje interesna sfera Rusije (i po logici stvari pripadaju "ruskom svetu"), a da je upravo nepoštovanje tog "prava" od strane Zapada Moskvu nateralo da preduzme svoju vojnu operaciju u Ukrajini.

Putin se još ne izjašnjava da li će biti kandidat na predsedničkim izborima 2024, na kojima može da učestvuje zahvaljujući ustavnim amandmanima izglasanim 2020. Paradoks je da su pomenuti amandmani na Ustav Ruske Federacije uveli ograničenje predsedničkih mandata na maksimum dva, ali su pritom izbrisani oni koje je neki kandidat (a to bi pored Putina mogao da bude još samo Dmitrij Medvedev) već imao.

Predsednički izbori se 2024. održavaju i u Americi gde sadašnji stanar Bele kuće Džo Bajden zasad ne potvrđuje niti negira svoje učešće koje se dovodi u pitanje zbog njegovih poodmaklih godina (u novembru će napuniti 80). Predsednički izbori u SAD se po Ustavu održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, dok su sledeći ruski u nedelju, 17. maja.

Putin Modiju: "Želim da se rat završi što pre"

Rat u Ukrajini

Rat u Ukrajini

Svet 16.09.2022. 16:41

Putin Modiju: "Želim da se rat završi što pre"

Na inače strogo kontrolisanoj političkoj sceni Rusije, pogotovo ovih ratnih dana, pojavio se i neobičan predlog koji bi, bude li zvanično podržan (zasad se čini da je samo probni balon), Rusiju mogao da još više udalji od Zapada i dodatno približi geopolitičkom Istoku. Ultranacionalistička Liberalno-demokratska partija (koja ima 21 od 450 poslanika u Dumi, a njen osnivač i predsednik bio je kontroverzni Vladimir Žirinovski) predložila je da zvanična titula Vladimira Vladimiroviča Putina ne bude "predsednik", nego "vladar", jer je "predsednik" strana američka reč "koja se "nije primila u ruskom uhu", dok je reč vladar ("pravitelj") u tom pogledu ugodnija.