SAM PROTIV NJIH 30: Sećanje na Konstantina Pavljukova pilota suhoja 25 čijim stopama je 31 godinu kasnije otišao i ruski pilot oboren u Siriji

SAM PROTIV NJIH 30: Sećanje na Konstantina Pavljukova pilota suhoja 25 čijim stopama je 31 godinu kasnije otišao i ruski pilot oboren u Siriji


Herojska smrt pilota, majora Romana Filipova sa Krima, čiji su borbeni avion “Suhoj 25”  u subotu popodne oborili pripadnici džihadističke grupe Tahrir el-Šam iznad teritorije koju kontrollišu u provnciji Idlib, pobudila je sećanje na još jednog heroja, koji je na sličan način stradao u ratu u Avganistu 1987. i proglašen za heroja Sovjetskog Saveza.

Radi se o starijem poručniku Konstantinu Grigorijeviču Pavljukovu pilotu jurišnog avijacijskog puka 40. armije Turkestanskog vojnog okruga koji je službovao u sastavu kontigenta sovjetskih vojnih trupa u Demokratskoj Republici Avganistan, u čiji krvavi građanski rat se uplela sovjetska armija.

Stariji poručnik Konstantin Pavliukov rođen je  2. avgusta 1963. godine u gradu Barnaulu, u Altajskoj oblasti. Posle diplomiranja 1980. upisao je Višu vojnu vazduhoplovnu školu u Barnaulu. Posle završetka školovanja svoje prvo službovanje dobio je u napadnom avijacijskom puku Karpatske vojne oblasti, gde je završio obuku za let na jurišniku Su-25.

Puk je 1986. godine poslat u Avganistan. Tri meseca od dolaska Pavljukov je napravio 70 borbenih letova na nebu Avganistana. Poslednji 71 let je za njega bio koban. Trajao je samo 2 minuta i 32 sekunde pre nego što je njegov avion oborio ” Stinger” protivvazdušna raketa, koju su sa ramena lansirali mudžahedini u okolini Kabula. Pavljukov nije samo stradao kao heroj- već se radilo i o mladom uspešnom komandntu pred kojim je bila svetla budućnost i perspektiva da postane i general.

Tragedija se dogodila šest dana posle praznika Nacionalnog pomirenja 21. januara 1987. Pavljukov je dobio zadatak da pruži zaštitu transportnom i putničkom avionu, koji su sletali na aerodrom Bagram kod Kabula.  Zadatak nije bio komplikovan i izgledao je kao rutinski, koji su sovjetski piloti svakodnevno obavljali na nebu iznad Kabula štiteći avione prilikom sletanja i poletanja od PVO raketa koje su sa okolnih brda lanisrali mudžahedini.

Pavljukov je seo u svoj Su-25 i poleteo. Dva minuta posle poletanja ” stinger” je pogodio Pavljukovljevu letelicu. Vođa para – stariji poručnik Počkin je tvrdio da nije ništa primetio, ali zato jeste Pavljukov koji je video trag koji je iznenada nestao na nebu. Pavljukov je uspeo da se katapultira iz letelice pre nego što je ona eksplodirala. Kada je iskočio želeo je da mu se padobran što kasnije otvori kako ne bi odmah postao uočljiv mudžahedinima, koji su čekali da ga zarobe kad se spusti na zemlju.

Pošto se spustio na zemlju našao se skoro u istoj situaciji kao i Roman Filipov u Siriji. Na zemlji na njega jurnuli su mudžahedini. Okolnosti smrti Konstantina Pavljukova otkrivene su nekoliko dana posle zahvaljujući avganistanskom obaveštajnom oficiru Ahmadu, koji je bio ubačen među mudžahedine koji su oborili Pavljukovljev suhoj.

” Kada je raketa Stinger pogodila drugi jurišni avion, otišli smo do mesta gde se nalazio padobranac koji se spustio na zemlju. To je bilo na periferiji sela Abdibai. Videli smo iz daleka pilota koji je visio blizu tla, a njegov padobran bio je upetljan u granje. Mislio sam da je ranjen, jer su na njega dok se spuštao pucali sa raznih mesta iz samog sela. Pilot se iznenada uspeo da oslobodi padobrana i spusti do tla i potraži zaklon, dok su muškarci iz moje grupe na njega dok smo mu se približavali otvorili vatru. Komandant grupe naredio je da sovjetskog oficira moraju da uhvate živog jer će Pakistan mnogo više da plati novca za živog pilota. Međutim, pilot je odlučio da ne želi da se preda, već da uđe u neravnopravnu bitku, ispričao je Ahmad.

Prema njegovim rečima bitka je već trajala tri minute, kada se vođa Mudžahedina obratio preko prevodioca sovjetskom piloti ” Ostavite svoje oružje, predajte se”. Kao odgovor na ponudu mudžahedina, pilot je podigao ruku u čijoj pesnici se nalazila ručna bomba. Iznenada  pilot je bacio bombu na mudžahedine koji su krenuli prema njemu. Njih 10 je ostalo na mestu mrtvo, a nekolicina su povređena.

” Kada su ponovo pokušali da mu se približe, on je otvorio vatru iz automata. Pucao je u kratkim rafalima. Na nebu u daljini su se čuli borbeni helikopteri i avioni. Vođa mudžahedina je izgledao zabrinuto, u početku je Fatah (kako se zvao) hteo da se povuče u selo ali se predomislio i naredio da se završi sa pilotom. Sovjetski oficir je i dalje pucao iz automata. Već je bio ranjen,  ali je nastavi da puca. Borba je trajala punih sat vremena, a  preostalih 30 mudžahedina po svaku cenu želelo da je da se domogne pilota. Paviljukov je pružio herojski otpor nadajući se da će njegove kolege svakog trenutka doći po njega i spasti ga, ali nije znao jedno, da su mudžahedini prisluškivali ruske komunikacije i da su se ubacivali u veze lažnim informacijama dezorjentišući helikopterske posade navodeći ih na lažna mesta, dok su ovi tragali za Pavljukovim”, ispričao je obaveštajac Ahmad.

Posle sat vremena herojske borbe Pavljukovljev automat je ostao bez municije, više nije imao ni snage ni nade. Ležao je na zemlji a pored njega poslednja ručna bomba. Slušao je korake mudžahedina koji su mu se približavali…., a onda je usledila eksplozija, poslednjom snagom pilot Paviljukov je bacio bombu. Prema rečima Ahmada stradao je i vođa mudžahedina, koji je umesto nagrade za uhvaćenog ruskog pilota, dobio geler ruske granate. Besni preživeli mudžahendini su kao ludi počeli da pucaju i nožem ubadaju telo pilota Pavljukova. Izbrojano je preko 200 ubodnih rana. Kad nisu mogli do njega živog oni su iskalili bes nad mrtvim pilotom.

Smrt starijeg poručnika Pavliukova bila je polazna tačka njegove besmrtnosti.

Uredbom Presidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 28. septembra 1987. godine, starijem poručniku Pavljukov Konstantinu Grigorieviču posthumno je dodeljena titula Heroja Sovjetskog Saveza.

Pavljukov Konstantinu Grigorievič sahranjen je u Barnaulu na Vlasikinskom groblju, u aleji heroja. Naredba ministra odbrane SSSR od 21. januara 1987. trajno je upisana u sve vojne i gradske dokumente. Njegova bista postavljena je u dvorištu škole koju je pohađao, a istoimena škola nosi ime po njemu.

NE PROPUSTITE:

NAKON ŠTO JE PAO U RUKE DŽIHADISTIMA: Ruski pilot se katapultirao i razneo granatom u Siriji

KO JE GRUPA TAHRIR AL ŠAM KOJA JE OBORILA RUSKI SUHOJ I UBILA PILOTA: Brutalniji od Al Kaide i Islamske države, svaki njihov zarobljenik poželi trenutnu smrt

(VIDEO) DŽIHADISTI OBORILI RUSKI SUHOJ: Pilot se spasao katapultiranjem i poginuo u obračunu sa islamistima! Rusi iz osvete krstarećim raketama sravnili džihadiste sa zemljom

 

 

 

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar