Svet
18.12.2023. 10:50
Svet
12.02.2024. 17:00
Boško Vukčević
Zaoštravanje situacije
Nove tenzije na Pacifiku: Lansiranje ili testiranje
Pored sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ponovo se zaoštrava situacija i na Pacifiku.
Severna Koreja nedavno je testirala novu raketu srednjeg dometa na čvrsto gorivo. Bilo je to prvo lansiranje koje je ova država izvela u 2024. godini. Zabrinjava to što je ova raketa sofisticiranija, ima pogon na čvrsto gorivo i hipersonična je, odnosno leti brzinom većom od pet maha, ili pet puta brže od brzine zvuka.
To je čini manje ranjivom, regionalni sistemi protivraketne odbrane teže će je detektovati i presresti zbog njene brzine i manevrisanja, a osim toga ima domet toliki da može da dosegne američke vojne baze u zapadnom Pacifiku, uključujući i one na ostrvu Guam.
Raketu su detektovale susedne zemlje − Južna Koreja i Japan. Prema izveštajima južnokorejskih vojnih zvaničnika ona je lansirana sa poligona u blizini glavnog grada Severne Koreje Pjongjanga. Letela je oko 621 milju i pala u vode između Severne Koreje i Japana.
U izveštaju južnokorejskih vojnih zvaničnika navodi se i da nije preletela Japan, kao neke rakete poput IRBM-ova koje je Severna Koreja lansirala ranije.
Japansko ministarstvo odbrane saopštilo je, sa druge strane, da je visina leta ove rakete najmanje 50 km (30 milja).
U izveštaju južnokorejskog štaba navedeno je takođe da je ovo bilo prvo lansiranje, odnosno testiranje Severne Koreje od 18. decembra prošle godine kada je ova država ispalila interkontinentalnu balističku raketu “Hvasong-18“.
Ovaj tip rakete, odnosno interkontinentalnu balističku raketu (ICBM), prvu koju je Severna Koreja razvila sa pogonom na čvrsto gorivo, prvi put je testirana u aprilu 2023. godine. Nakon toga još dva puta do kraja 2023. lansirala je isti tip rakete.
Ovim testiranjem postaje jasno da se Severna Koreja sve više orijentiše ka balističkim raketama na čvrsto gorivo. Ove rakete su opasnije, lakše se transportuju i brže lansiraju od projektila na tečno gorivo.
Ono što zabrinjava zemlje u regionu, pre svih Južnu Koreju i Japan, ali i njihovog glavnog saveznika Sjedinjene Američke Države, jeste činjenica da je ovaj test sproveden pred trodnevnu posetu severnokorejskog ministra spoljnih poslova Čoe Son-Huia Moskvi.
SAD i njihove saveznice u Pacifiku zabrinute su zbog sve veće saradnje Severne Koreje i Rusije. Sumnjaju da Moskva pomaže i pruža neophodnu tehničku i tehnološku pomoć Pjongjangu u razvoju projektila i drugog oružja, u zamenu za obezbeđivanje artiljerijskih granata i projektila kratkog dometa za upotrebu u ratu u Ukrajini.
O lansiranju novog tipa rakete izvestila je i severnokorejska državna centralna novinska agencija KCNA. Prema njihovim navodima, lansiranje ove rakete imalo je cilj da se testira pouzdanost novih višestepenih motora na čvrsto gorivo sa velikim potiskom kao i kontrolu hipersoničnih manevarskih sposobnosti bojevih glava srednjeg dometa.
KCNA je dodala da probno ispaljivanje “nikada nije uticalo na bezbednost bilo koje susedne zemlje i da nema nikakve veze sa regionalnom situacijom“.
Međutim, ovaj zaključak je u suprotnosti sa nedavnom izjavom severnokorejskog lidera Kim Džong Una, koju je takođe prenela KCNA, a u kojoj je Seul označio svojim “glavnim neprijateljem“ i upozorio da neće oklevati da uništi Južnu Koreju.
“Konačno je došlo istorijsko vreme kada bi kao glavnog neprijatelja Demokratske Narodne Republike Koreje trebalo da označimo entitet koji se naziva Republika Koreja“, rekao je pre samo dve nedelje Kim Džong Un za KCNA.
Da se nešto ne uklapa u izveštajima KCNA primetili su i pojedini analitičari koji su ocenili da je vreme poslednjeg testiranja rakete zabrinjavajuće.
Svet
28.01.2024. 09:55
Severna Koreja lansirala nekoliko krstarećih raketa
Profesor na Univerzitetu Eva u Seulu Lejf-Erik Izli rekao je da je “ovo lansiranje više od samog testiranja“.
“Ono dolazi odmah nakon što je Kimov režim, pa i sam Kim Džong Un, eskalirao ratnu retoriku prema Južnoj Koreji i neposredno pre nego što je severnokorejski ministar spoljnih poslova otputovao u Rusiju“, rekao je Izli.
On je dodao da bi pokazivanje sile Pjongjanga trebalo da zabrinjava i zvaničnike izvan Seula.
“Pre svega jer vojna saradnja Pjongjanga sa Moskvom doprinosi nasilju u Ukrajini, ali i zato što Severna Koreja može da iskoristi trenutak kada je globalna pažnja usmerena na Bliski istok i izazove SAD i njene saveznice u Pacifiku“, naglasio je Izli.
Sa druge strane, KCNA je u prilogu emitovanom prošle nedelje optužila Seul za eskalaciju tenzija u regionu zbog vojnih vežbi koje izvodi u saradnji sa SAD u pograničnom pojasu i poziva južnokorejskih zvaničnika na dodatno naoružavanje.
“Čak i mala varnica može biti katalizator za ogromne fizičke sukobe između dve najneprijateljskije zemlje“, navedeno je u prilogu KCNA.
Zapadni analitičari smatraju i da bi Kimov potez da Južnu Koreju označi kao neprijateljsku državu, potencijalno mogao da posluži kao izgovor i opravdanje za upotrebu nuklearnog oružja protiv Seula u budućem ratu.
Oni skreću pažnju na činjenicu da je, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, Pjongjang 2023. godine izveo rekordnu seriju testova naoružanja, uključujući svoju prvu balističku raketu na čvrsto gorivo.
Stručnjaci su ocenili da je to veliki tehnološki napredaak i iskorak Severne Koreje kada je reč o razvoju balističkih raketa koji nikako ne sme biti potcenjen.
Takođe, podsetili su da je Severna Koreja lansirala svoj prvi špijunski satelit u nisku orbitu Zemlje, i to nakon dva neuspešna pokušaja, a koji je usledio odmah pošto je Kim Džong Un posetio ruski kosmodrom “Vostočni“ gde se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Pretpostavlja se da je Rusija Severnoj Koreji obezbedila tehnologiju za ovaj poduhvat u zamenu za naoružanje koje koristi u ratu u Ukrajini.
Takođe su podsetili da je Kim Džong Un još 2021. godine detaljno sačinio listu želja sofisticirane vojne opreme, uključujući rakete sa više bojevih glava sa hipersoničnim oružjem, špijunske satelite, rakete dugog dometa na čvrsto gorivo i nuklearne rakete koje mogu da se lansiraju sa podmornica.
Ono što posebno zabrinjava SAD i njene saveznice Južnu Koreju i Japan jesu sve učestaliji raketni testovi koje sprovodi Severna Koreja, ali i tvrdnja Pjongjanga da je razvio nuklearne bojeve glave koje može da montira na različite projektile, kao i otvorena pretnja da će ih upotrebiti u ratu.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za “Ekspres“ kaže da Severna Koreja ima svoj pristup savremenoj eri koji podrazumeva povezivanje političkih i diplomatskih poteza sa vojnim.
“Proba, odnosno lansiranje koje su izveli možda ima vojne domete, a možda i ne, ali političke i diplomatske sigurno ima. Pjongjang godinama ostvaruje svoje političke, diplomatske, ekonomske i druge ciljeve pretnjom“, objašnjava Radić.
Dodaje da je razlika u odnosu na raniji period to da SAD više nisu kakav-takav partner već da je Severna Koreja označena kao nerijatelj.
“SAD su optužile Severnu Koreju da pomaže u jačanju ruske vojske. Dokumentovano je da je Rusija u ratu u Ukrajini u napadima na Harkov oko Nove godine koristila rakete proizvedene u Severnoj Koreji. Ranije su postojale sumnje i nagađanja oko toga na osnovu satelitskih snimaka i obaveštajnih podataka i analiza, ali sada se pouzdano zna da je Sevrna Koreja snabdela Rusiju artiljerijskom municijom i raketama kratkog dometa“, ističe Radić.
Podvlači i da to otežava poziciju Sevrne Koreje i dodatno je izoluje.
“Inače, Severna Koreja već niz godina koristi taktiku zastrašivanja i pretnji kao način komunikacije jer drugi način i druge argumente nema. U prošlosti su njihove demonstracije sile ili ove vrste pretnji sa ispaljivanjem raketa koincidirale sa političkim i ekonomskim planovima i zahtevima. Najčešće su to bili zahtevi da se ne ukinu kanali snabdevanja. Bilo je i slučajeva kada su otvoreno tražili hranu. Poznat je slučaj kada je Severna Koreja imala problem sa nestašicom pirinča, pa je iskorišćen argument sile, odnosno pretnje kako bi se dopremio pirinač i kako bi taj problem bio rešen“, kaže Radić.
Vojni analtičar objašnjava da je Sevrna Koreja zatvoren sistem, izolovan, izopšten, van svih međunarodnih organizacija i van svih tokova.
“Malo ko zna šta se u Severnoj Koreji zaista dešava i kakvim naoružanjem oni uistinu raspolažu. To su uglavnom pretpostavke. Naravno, postoje i određeni obaveštajni podaci, ali veoma mali broj ljudi, osim onih kojima je to posao, zaista zna kakva je situacija u Severnoj Koreji“, ističe Radić.
Kaže i da u Srbiji na prste jedne ruke mogu da se nabroje oni koji su uopšte bili u toj zemlji, a da su nešto videli ‒ nisu.
“Ali Severna Koreja i nije naša interesna sfera, već nekih drugih. Pre svih SAD i njihovih saveznika“, podvlači Radić.
Dodaje i da je jasno da Amerika mora da ima neki kanal komunikacije sa Severnom Korejom, ali oni su i dalje sa druge stane fronta i doživljavani su kao neprjatelji.
“S obzirom na to da je Severna Koreja nuklearna sila, to je njen glavni argument, njihov adut za pregovore. Pjongjang i cela Severna Koreja nema ništa da ponudi. Ali ima atomsku bombu koju poteže kao sredstvo zastrašivanja kad god je neophodno ostvariti neke političke, ekonoske, diplomatske i bilo koje druge ciljeve“, objašnjava Radić.
Direktnom pretnjom, kaže on, godinama Pjongjang iznuđuje pregovore.
“Ova lansiranja su isključivo za spoljnu upotrebu, pošto kao uređenje kakvo jesu, kada je o unutrašnjim stvarima reč, mogu da kažu šta hoće, pa na primer i da su osvojili Svetsko prvenstvo u fudbalu“, šaljivo ističe Radić aludirajući na vest iz 2014. godine da je ova zemlja na SP u Brazilu postala prvak sveta.
On dodaje da se Severna Koreja tehnološki razvija i napreduje korak po korak.
“Sada raspolažu novim tehnologijama i samo žele da kažu kako imaju pouzdano sredstvo za lansiranje nuklearne bojeve glave. U takvoj situaciji tehničko-tehnološki parametri nisu toliko važni. Niko neće da se igra sa tim kakvim raketama zaista raspolaže Severna Koreja, koliki im je zaista domet i kakva im je preciznost“, zaključuje Radić.
Svet
17.12.2023. 21:40
Na godišnjicu smrti svog oca Kim Džong Un lansirao raketu
Komentari
