Svet
22.05.2024. 18:15
Boško Vukčević

Škotzit

Škotska treća sreća? Planovi za samostalnost...

Škotska, Škotska nezavisnost 22. 5. 2024.
Izvor: EPA / Robert Perry

Škotska planira da u narednih pet godina postane samostalna, odnosno da se otcepi od Ujedinjenog Kraljevstva.

Ovo je za “Skaj njuz“ izjavio novi škotski premijer Džon Svini.

On je, naime, rekao da Škotska može da postane nezavisna u narednih pet godina.

“Mislim da se nezavisnost može ostvariti u tom vremenskom okviru jer su argumenti za to ubedljivi“, rekao je Svini za “Skaj njuz“.

On je ocenio da se Škotska suočava sa povećanim životnim troškovima i posledicama Bregzita i da su to “značajni strateški faktori koji nanose ozbiljnu ekonomsku i socijalnu štetu Škotskoj zbog loših odluka donetih u Vestminsteru“, dodavši da je “odgovor na to nezavisnost“.

“Ako pogledamo dva najveća pitanja sa kojima se suočavamo kao zemlja, to su  pre svega efekti i posledice Bregzita, povećanje troškova života , ali i druge implikacije Bregzita“, rekao je Svini.

“I jedno i drugo glavni su strateški faktori koji Škotskoj nanose veliku ekonomsku i socijalnu štetu zbog loših odluka donetih u Vestminsteru“, istakao je Svini.

Naglasio je da je “nezavisnost odgovor na to“. Podsetio je da je Škotska “isterana iz Evropske unije protiv svoje volje”.

“Iako je većina stanovnika Škotske glasala protiv Bregzita, odnosno da ta država Ujedinjenog Kraljevstva ostane u EU, odluka je ipak bila da Ujedinjeno kraljevstvo istupi iz Evropske unije“, objasnio je Svini.

Svini, koji je veteran Škotske nacionalne partije (SNP) je 8. maja izabran za predsednika škotske vlade.

On je na toj funkciji nasledio Humzu Jusafa, koji je podneo ostavku 29. aprila, nakon što je prethodno raskinuo koaliciju sa škotskim Zelenima, preneo je Rojters.

Jusaf je dao ostavku na mesto lidera SNP, koja se zalaže za nezavisnost Škotske, pošto nije uspeo da obezbedi dovoljnu podršku da preživi glasanje o poverenju, preneo je Rojters.

Komentarišući situaciju u Škotskoj Biljana Šahrimanjan Obradović, istraživač u Centru za strateške analize, kaže da odnosi Škotske i Ujedinjenog Kraljevstva traju skoro tri i po veka.

“Za to vreme došlo je do ustavnog i objedinjavanja makroekonomske politike, spoljne politike i odbrane. Škotska je pre Bregzita imala pristup najvećem jedinstvenom tržištu na svetu, mogućnost korišćenja razvojnih programa, a pored svega Škotska je sa svojim vrhunskim univerzitetima doprinosila evropskom programu ’Erasmus’, istakla je  Šahrimanjan Obradović.

Dodala je da su se Škoti našli u paradoksalnoj situaciji.

“Kada su glasali 2014. za nezavisnost, glasali su ’ne’ sa ciljem ostanka u Evropskoj uniji. Sa druge strane 2016. kada su glasali ’ne’ za Bregzit glasali su za ostanak u EU. Dakle, Škotska je prihvatila mimo volje svojih građana izlazak iz EU putem Bregzita iako su većinski glasali protiv te odluke. Čak 62 odsto građana Škotske glasalo je za ostanak u Evropskoj uniji što je  natpolovična većina. Poređenja radi, glasanje u korist Bregzita na nivou celog Ujedinjenog Kraljevstva bilo je svega 54 posto.

Demokratski karakter vlasti sprečio je separatizam i ishitrene poteze uprkos gubicima od  nekoliko milijardi zbog izlaska iz EU. Da ne postoji duga i razvijena demokratska tradicija unutar Ujedinjenog Kraljevstva, ovakvi potresi vodili bi ka političkim tenzijama i, najverovatnije, jugoslovenskom scenariju“, podvukla je Šahrimanjan Obradović.

Ona je dodala da Kraljevsko društvo iz Edinburga analizira kompleksne odnose Škotske unutar Ujedinjenog Kraljevstva kao odnose Ujedinjenog Kraljevstva i EU, Škotske i ostatka Ujedinjenog Kraljevstva i EU i Škotske.

Britanij, Škotska 22. 5. 2024.
Izvor: EPA / ROBERT PERRY

“EU je ostala glavni trgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva i Škotske. Politički establišment, ali i većina naroda, smatra da je Škotska na gubitku zbog napuštanja EU. Posledice Bregzita predmet su kontinuirane političke debate koja je zahvatila političke, akademske, poslovne i javne krugove. Težište je na ekonomskom pitanju što potvrđuje da se Evropska unija isplati i za bogate i uspešne države. Škotski paradoks treba uzimati za primer svaki put kada se povede debata da li Srbija treba da bude članica Evropske unije ili ne. Na testu se nalazi funkcionisanje Ujedinjenog Kraljevstva izvan EU“, navela je Šahrimanjan Obradović.

Bivši ministar inostranih poslova SRJ Vladislav Jovanović za “Ekspres“ objašnjava da je Škotska ušla sa Ujedinjenim Kraljevstvom u međudržavni dogovor početkom osamnaestog veka i da su tada objedinjene makroekonomska politika, spoljni poslovi i politika odbrane.

“Škotska počinje da se budi posle Drugog svetskog rata. Tada težnje za samostalnošću postaju intenzivne“, objašnjava Jovanović.

Dodao je da je Britanija uz pomoć izbornog inženjeringa dva puta uspela da spreči osamostaljivanje Škotske.

On navodi i da je Britanija podržala kosovsku nezavisnost što je, u odnosu na Škotsku, stavlja u dodatno otežavajući položaj.

“Toliko očigledno dvostruki aršini ne mogu da prođu. U slučaju referendumskog izjašnjavanja Škotske da želi samostalnost, Velika Britanija morala bi da prihvati takvu odluku“,  istakao je Jovanović.

On se prisetio i 1974, godine kada je tadašnja SFRJ donosila novi Ustav.

Prema njegovim rečima još tada su se unitaristi pribojavali mogućeg scenarija otcepljenja Škotske.

“Sada, kada je Kosovu dozvoljeno da se jednostranom odlukom otcepi, kada je napravljen presedan u međunarodnom pravu, pored Velike Britanije, koja ima situaciju sa Škotskom, i Belgija ima problem sa Flamancima. Pitanje je kako objasniti da je tako nešto u jednom delu Evrope moguće, a u drugom nije“, kaže Jovanović.

Šahrimanjan Obradović, sa druge strane, kaže da je geopolitički motiv Ujedinjenog Kraljevstva legitiman i ispravan ukoliko se pogleda otežan proces odlučivanja unutar EU po pitanju spoljne politike i bezbednosti.

“Debate koje pokreću Mađarska i Slovačka u velikoj meri obavezivale bi Ujedinjeno Kraljevstvo. Zapitajmo se da li bi Ujedinjeno Kraljevstvo bilo efikasan bezbednosni činilac i donator Ukrajini da je ostalo pod evropskim kišobranom.

Eksperti uporno zapažaju odsustvo strategije kako funkcionisati na ostalim poljima izvan EU“, ističe istraživačica Centra za strateške analize.

Objašnjava da je srećna okolnost to što poslovne zajednice celog Ujedinjenog Kraljevstva zahtevaju sveobuhvatni protokol o trgovini i saradnji sa EU.

“Brisel u ovom trenutku oteže sa sveobuhvatnim dogovorom i nudi rešenja za prevazilaženje blokade ’na kašičicu’. Evropska unija ne želi da uđe u ’švajcarski aranžman’ sa Ujedinjenim Kraljevstvom jer bi to otvorilo vrata za slične težnje, pre svega država sličnih Mađarskoj. Time bi se poslala poruka da možete uživati pogodnosti EU tržišta dok ste izvan političkog okvira.

U pogledu kompleksnih odnosa i jedna i druga strana ima prednost olakšanom pristupu tržištima, ali političari ne razmišljaju tako. Usled toga, jedna od posledica Bregzita jeste vraćanje u tradicionalne okvire nacionalnih politika na nivou Ujedinjenog Kraljevstva“, zaključuje Šahrimanjan Obradović.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
27°C
16.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve