SLUČAJ JELJCIN: Pijani klovn koji je Rusiju bacio na kolena a Srbiju ostavio na cedilu ili mudri državnik sa brojnim talentima?

SLUČAJ JELJCIN: Pijani klovn koji je Rusiju bacio na kolena a Srbiju ostavio na cedilu ili mudri državnik sa brojnim talentima?


Tadašnji ruski premijer Primakov okrenuo je avion i otkazao posetu Vašingtonu 24. marta 1999. kad je čuo za početak NATO bombardovanja. Kad je pozvao Jeljcina da se konsultuje, ovaj ga je pitao samo “ima li goriva do Moskve”

Za vreme vladavine Borisa Jeljcina nestao je Sovjetski Savez, zabranjena Komunistička partije, a Crvena armija je napustila Nemačku. Dok je on stajao na komandom mostu rusko društvo otisnulo se u more demokratskih i ekonomskih reformi. Neki kažu da je nepogrešivo vukao ključne strateške poteze, ali je padao na kućnom pragu, gde su rafovi bili prazni, a ljudi gladni. Boris Jeljcin, karijera u vrtlogu između komunizma i demokratije, etatizma i tržišne privrede, nešto između lukavog zabavljača i klovna…

Možda ponajviše, Jeljcin će ostati upamćen kao čovek koji je sproveo ekonomske reforme koje su za rezultata imale dve činjenice: narod se davio u bedi, a iz mulja tranzicije isplivale su ajkule,  oligarsi, koji su pokupili bogatstvo od Urala do Sibira i u akten tašnama, a ponekad i kamionima, izneli ga van granice zemlje, od Emirata, Velike Britanije, Kipra, Španije, Italije, Francuske, Švajcarske. O Devičanskim otocima i drugim poreskim rajevima da i ne pričamo…

Tako danas, za razliku od prošlih vremena, ruski akcentovan engleski možete čuti na svim mestima na planeti gde se okuplja mondenski svet.

Dobro odigrao ulogu pijanog zabavljača

BLISKI ODNOSI: Boris Jeljcin i Bil Klinton

BLISKI ODNOSI: Boris Jeljcin i Bil Klinton

Dugo je prevlađujuće bilo mišljenje da je “carski Boris drugi” klovn koji podstaknut gutljajima votke “imperia” bruka Rusiju i njjegov narod. Mnogi njegovi postupci više su priličili teatarskim grupama komediografskog tipa nego čelniku jedne tako velike, nekad carske države, koja se prostirala na 11 vremenskih zona (od 2010. na devet, nakon dekreta Dimitirija Medvedeva).

Tako je izazivao zaprepašćenje u svetu i zgražanje kod kuće, kad je dirigovao policijskim orkestrom u Berlinu na ceremoniji odlaska ruskih vojnika iz Nemačke, kad je zasmejavao Klintona na račun novinara prilikom posete Vašingtonu, ili kad nije došao na susret s irskim premijerom zbog toga što se uspavao u avionu.

Njegovo ludiranje, međutim, može se gledati i kao unapred smišljenja predstava. I kako vreme odmiče, sve više na svetlost dana izbijaju dobra rešenja koja je za vreme vladavine u Kremlju napravio. U svakom slučaju, Rusija pre i ona koja je ostala posle Jeljcina nije ista zemlja. Promene su pozitivine, a da li su rezultati mogli biti bolji a cena manja, pitanja su o kojima se istoričari spore.

Sam svoj majstor: od temelja do krova

Boris Nikolajević Jeljcin rođen je 1. februara 1931. godine u selu Bukta, Sverdlovska oblast. Diplomirao je građevinarstvo na Uralskom politehničkom fakultetu 1955. Nije, međutim, hteo da sedi u birou i meri tačke oslonca (kasnije bi mu dobro došlo u “veselim trenucima”), izabrao je gradilište i radio kao moler, betonjer, zidar, keramičar…. Jedom je rekao da zna 12 zanata iz ove oblasti – od temelja do kova.. Ipak, zvuk mešalice nije ostao njegova omiljena pesma.

Naprasmo je zavoleo recitacije, rodoljubivu poeziju. U mladosti je igrao odbojku i ostao joj zahvalan do kraja života. Iz tog sporta je uzeo elemente koje će primenjivati na perfektan način. Znao je na koga da servira, vešt tehničar sa užom specijalnošču “kuvanje”, pa smečovanje – nekad u glavu rivala.

Brzo je napredovao na lestvicama sovjetske birokratije. Sakupio je dovoljno poena za šefa Oblasnog komiteta komunističke partije u rodnom Sverdlovsku.

U Moskvu je stigao aprila 1985, mesec dana pošto će Mihail Gorbačov doći na čelo Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Posao kao izmišljen za njega: recitacije i profesionalna orijentacija. Radno mesto: šef odeljenja Centralnog komiteta za građevinarstvo. Dve godine je akumulirao funkcije i držao tri megafona: prvi sekretar Moskovskog gradskog komiteta KPSS-a, sekretar CK KPSS-a i kandidat za člana Politbiroa centralnog komitta.
SRPKINJA SA TURBANOM I KRSTOM U RUCI: Kako je ćerka kneza Lazara osvojila turskog sultana i spasila Srbiju

PROČITAJTE JOŠ:
SRBIJA DO BUVLJAKA: Sve što ste uvek hteli da kupite, a niste znali gde da tražite

Izolacija zbog kritikovanja “perestrojke”

Naredne dve, posle kritike generalnog sekretara zbog spore i neefikasne “perestrojke” po nalogu Mihaila Gorbačova odlazi u izolaciji s funkcijom “zamenik predsednika Državnog komiteta za građevinarstvo”. Bio je nevidljivi ministar. Odbojkaški rečeno, nije izbegao “pecanje”.

Kad se vratio posle 89 odsto dobijenih glasova na izborima u Moskvi, stao je na crveni tepih. Prvi put je izabran za predsednika Sovjetskog Saveza 12. juna 1991.

Godinu dana ranije, kao predsednik parlamenta, istupio je iz partije da bi, kako je rekao, “slobodno i neopterećen partijskom ideologijom mogao da ispunjava volju naroda”.

Avgusta 1991, u vreme puča, jasno se opredelio za demokratiju, a protiv reakcionara. Grupa veterana Komunističke partije, delovi KGB i vojske pobunili su se protiv Gorbačova i nametnuli mu kućni pritvor dok se odmarao u vili na Crnom moru. Da bi uverili narod o preuzimanju vlasti emitovali su televizijsku poruku u kojoj je najavljen završetak “perestrojke”.

Sa tenka pozvao Moskovljane da odbrane demokratiju

Poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov izjavio je pre pet godina da je od bivšeg američkog predsednika Džordža Buša dobio upozorenje da mu je bezbednost ugrožena, ali to nije ozbiljno shvatio. Jeljcin je tad hrabro postupio, popeo se na tenk i javno pozvao Moskovljane da odbrane demokratiju.

Jeljcin je jednom rekao da su njih dvojica podelili uloge: Gorbačov je kao politička figura predstavljao staru državu, SSSR, imperiju, dok je on, bio oličenje nove Rusije, nove države koja će biti rođena u decembru, onog dana kad umre SSSR.

Nakon što je sprečio nasilno preuzimanje vlasti, Jeljcinu je uspelo da podigne na noge celu Rusiju i kao njen prvi predsednik zabrani delovanje Komunističke partije na teritoriji Rusije!

Ekstremisti, međutim, nisu mirovali. Oktobra 1993. intervencijom specijalnih snaga Jeljcin suzbija puč kojim su komunisti hteli da ga svrgnu. Učinio je to tenkovima, braneći Beli dom. Prema različitim izvorima, u tim tragičnim događajima, u najgorem građanskom sukobu još od boljševičke revolucije, poginulo je oko 180 ljudi, a više stotina je povređeno.

– Pokazalo se da demokratija mora čvrsto da se brani jer je cilj pobune bio uspostavljanje komunističko- fašističke diktature u Rusiji. U ovoj crnoj stvari fašisti su se udružili sa komunistima, svastika sa srpom i čekićem– rekao je Jeljcin u televizijskom obraćanju naciji, 7. oktobra 1993. povodom intervencije specijalnih snaga pred Belim domom.

Kako je vladao Jeljcin? Rusija je za sedam decenija sovjetske ere izgubila korak sa razvijenim zemljama. Ekonomska, socijalna i moralna kriza ostavili su korov po svim institucijama sistema. Jeljcin je veštim potezima na spoljnopolitičkom planu uspeo da Rusiji osigura stabilnije okruženje – dogovor sa NATO paktom, članstvo u Londonskom i Pariskom klubu i strateško partnerstvo sa Kinom.  Tako je s oba oka krenuo ka reformama sa ciljem da Rusija postane “velika demokratska sila”.

Procvat organizovanog kriminala

Jeljcin, koji je u julu 1996. godine drugi put izabran za predsednika Rusije, dobivši skoro 54 odsto glasova birača, Rusiju je izložio “šok terapiji”. Rezultat mera za uvođenje tržišne ekonomije bio je veliki porast nezaposlenosti i pad industrijske proizvodnje, a milioni ljudi postali su siromašni. Organizovani kriminal je procvetao i to će biti jedna od većih mrlja vladavani Borisa Jeljcina.

Tada je već imao ozbiljnih zdravstvenih problema. Posle dva infarkta, napokon je pristao na ugradnju bajpasa i mirniji život. Međutim, zbog učestalih bolovanja i odsustvovanja iz državničkih poslova, došlo je do kolapsa u spovođenju ključnih reformi – poreske politike, bankarstva i zemljoposedništva. Jeljcin je na kraju smenio vladu Viktora Černomirdina, i na njegovo mesto postavio mladog reformistu Sergeja Kirilenka.

Putin: Narod Rusije je sa Jeljcinom dobio slobodu

U leto 1998. godine u Rusiji je izbila finansijska kriza kad je rublja u odnosu na dolar devalvirala čak 300 odsto. Kako je rublja padala, kod Jeljcina i oko njega pritisak je rastao. Koronarni problemi postajali su sve izraženiji i on se povukao iz dnevne politike, a stvarna vlast prešla je u ruke novog premijera Jevgenija Primakova. Bio je to uvod u konačno povlačenje Jeljcina.

Neočekivano, 31. decembra 1999. godine saopštio je u televizijskom obraćanju naciji ostavku na mesto predsednika i imenovao tadašnjeg premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Boris Jeljcin umro je 23. aprila 2007. godine.

Vladimir Putin je naglasio ogromnu istorijsku ulogu svog prethodnika. “Upravo u to vreme, kada je Jeljcin bio na čelu Rusije, narod je dobio ono glavno – slobodu”.

Pitanje Primakovu 24. marta 1999. na letu za Vašington

Jeljcin i Slobodan Milošević za vreme susreta u Moskvi

Jeljcin i Slobodan Milošević za vreme susreta u Moskvi

Pitanje koje nas ovde najviše muči: Šta je Boris Jeljcin mogao da uradi na sprečavanju rata na Balkanu?

Neposrdeno nakon pada Berlinskog zida, jačanja ekstremnih snaga, nefunkcionalnog sistema i nezavidne ekonomske potpore, Rusija je  bila na kolenima.

Na početku sukoba u ex YU, Jeljcin je na državnom radiju, 28. aprila 1993. izjavio da je “došlo vreme za odlučne mere da bi se ugasio konflikt u Bosni”.

– Ruska Federacija neće biti pokrovitelj onima koji sebi suprotstavljaju međunarodnu svetsku zajednicu. Sa žestokim otporom UN sudariće se srpski nacionalisti kao i bilo koji od drugih učesnika konflikta koji se budu oslanjali na silu.

Kasnije je menjao stavove, ali ne toliko da bi uspeo da dobije simpatije srpskog naroda, pogotovo kad je NATO krenuo u kampanju “Milosrdni anđeo”.

Tadašnji ruski premijer Jevgenij Primakov 24. marta 1999. kad je čuo za početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije okrenuo je avion i otkazao posetu Vašingtonu.

– Nije mi ni reč rekao (Jeljcin) kad sam se vratio. Kad sam ga telefonom iz aviona obavestio da  se vraćam, pitao me je imamo li goriva do Moskve. I to je sve- naveo je Primakov u  intervjuu koji je 2009. godine dao za Sputnjik.

Sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom

NASLEDIO GA U KREMLJU: Sa Vladimirom Putinom

O ulozi Borisa Jeljcina na Balkanu nedavno je govorio i Vladimir Putin.

– Zapad je sa jednoglasnim odobravanjem prihvatao sve što je on (Jeljcin) radio Ali, čim je glasnije progovorio u odbranu Jugoslavije, odmah se, u očima zapadnjaka, pretvorio u alkoholičara i lošeg, poročnog čoveka. Čim je došao trenutak da se brane ruski interesi na Balkanu i čim je on (Jeljcin) to otvoreno rekao, pretvorio se u neprijatelja Zapada- rekao je Putin.

DAČA OD 425 KVADRATA, ČETIRI HEKTARA ZEMLJE I “BMW”

Da bi pokazao da je Rusija još džin, u opticaj je pustio sintagmu “multipolarni svet”, kao odgovor američkoj tezi po kojoj SAD ne žele da uspostave svetsku hegemoniju, ali se neće odreći svetskog liderstva.

jelcinMada su isticali brojne njegove gafove, na Zapadu su verovali da Jeljcin može da vodi Rusiju na putu od komunizma ka demokratiji, od dirigovane ka tržišnoj privredi, od istorije do budućnosti.

Na ekonomskom planu u Kremlj su udarali talasi jakih socijalnih tenzija. Raslojavanje je bilo frapantno, manjina je držala ogroman novac. Da bi smanjio pritisak, naložio je da svi državni funkcioneri pokažu vrednost imovine. On je te 1996. priložio imovinsku kartu na kojoj je stajalo: Dača od 425 kvadrata, četiri hektara zemlje i automobil “bmw”. Kako je prenela “Naša borba”, letnjikovac je procenjen na oko 200 hiljada dolara, a auto na oko 12 hiljada dolara.

DIVIO SE PETRU VELIKOM I MARGARET TAČER

Boris Jeljcin bio je oženjen Nainom sa kojom ima dve ćerke, stariju Elenu i mlađu Tatjanu.
Voleo je odbojku, tenis i ribolov, a životni uzori su mu bili Andrej Saharov, Margaret Tačer i Petar Veliki. Autor je knjiga “Ispovest na zadatu temu”, “Zapisi predsednika”, “Predsednički maraton”.

PROČITAJTE JOŠ:

PRVE DAME, JOVANKA BROZ: Lička partizanka koja je donela holivudski glamur u Jugoslaviju (FOTO)

ISPOVEST, SONJA KARADŽIĆ 1.DEO: Kako su Milošević i Cimerman označili početak rata u Bosniif (document.currentScript) {

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar