Svet
19.11.2022. 12:35
Svet
27.12.2022. 04:05
Beta
Sumiranje 2022.
Šta je sve "potresalo" region u godini koju ispraćamo
Novinska agencija Beta sastavila je listu najvažnijih događaja u regionu u 2022. godini. Pročitajte šta je sve "potresalo" region u godini koja je na izmaku.
POLITIČKA I INSTITUCIONALNA KRIZA U CRNOJ GORI
Izmene Zakona o predsedniku Republike, kojima se ustavno ovlašćenje šefa države da predloži mandatara za sastav vlade prenosi na Skupštinu, i najava EU i SAD da neće sarađivati sa tako izabranom vladom, dodatno su produbili višemesečnu političku i institucionalnu krizu u Crnoj Gori, koja je, prema oceni analitičara, od predvodnika u evropskim integracijama došla do zemlje na putu ka izolaciji. Uprkos preporukama Venecijanske komisije i EU, sporne izmene zakona su usvojene 12. decembra. Parlamentarna većina posegla je za promenama zakona pošto je predsednik države Milo Đukanović iz formalnih razloga odbio da dodeli mandat njenom kandidatu Miodragu Lekiću.
Đukanović je predložio prevremene izbore, ali je većina insistirala na formiranju nove vlade, posle obaranja prethodne dve, kabineta Zdravka Krivokapića u februaru i Dritana Abazovića u avgustu. Kriza se manifestuje i blokadom Ustavnog suda koji od 13. septembra nema kvorum, jer ima samo troje od sedam sudija. EU je 21. decembra zapretila da bi mogla da zaustavi pregovore sa Crnom Gorom ako nova vlada bude formirana na temelju spornih izmena Zakona o predsedniku Republike. U isto vreme, hiljade građana su u pet navrata protestovale tražeći hitno raspisivanje vanrednih izbora, povlačenje spornog zakona o predsedniku i hitnu deblokadu Ustavnog suda. Proteste organizuju nevladine organizacije, ali ih podržava Đukanovićeva Demokratska partija socijalista.
KONTROVERZNI IZBORI U BIH
Opšti izbori, održani 2. oktobra, najkontroverzniji su izbori u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini, ne samo zbog kršenja izbornih pravila, već i zbog odluke Visokog predstavnika Kristijana Šmita da par sati posle zatvaranja birališta nametne izmene izbornog zakona i ustavne promene u Federaciji BiH. Šmit je time izazvao nove bošnjačko-hrvatske tenzije, ali i stvorio postizbornu konfuziju u Federaciji BiH, jer je pitanje da li će oktroisana izborna pravila i ustavne promene uopšte moći da budu sprovedeni u procesu konstituisanja novih organa vlasti u tom entitetu. U Republici Srpskoj opozicione stranke i dalje osporavaju legitimitet Miloradu Dodiku, novoizabranom entitetskom predsedniku, tvrdeći da je tu poziciju zauzeo "izbornom krađom epskih razmera".
Vesti
15.10.2022. 20:10
Kad slepi glasaju...
Zbog toga je Ustavnom sudu BiH upućena apelacija na odluku Centralne izborne komisije da Dodika proglasi za novog predsednika Republike Srpske. Oktobarski izbori su potvrdili dominaciju Dodikovog SNSD-a, HDZ BiH i SDA u tri nacionalna korpusa, s tim što će SDA, čiji lider Bakir Izetbegović nije uspeo da pobedi u trci za bošnjačkog člana Predsedništva, po svemu sudeći biti izbačena iz vlasti i u Federaciji BiH i na državnom nivou. Izetbegovića je pobedio kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Denis Bećirović, srpski član Predsedništva BiH postala je Željka Cvijanović iz SNSD, dok je Željko Komšić, ponovo zahvaljujući bošnjačkim glasovima, osvojio četvrti mandat u Predsedništvu BiH, pobedivši kandidatkinju HDZ BiH Borjanu Krišto.
HRVATSKA UŠLA U ŠENGEN I PREŠLA NA EVRO
Prvog dana 2023. Hrvatska postaje članica najvećeg područja bez granica na svetu, a evro menja dosadašnju valutu kunu koja odlazi u istoriju. Posle gotovo deset godina od ulaska Hrvatske u EU i šest godina od apliciranja za ulazak u šengensku zonu, ukidaju se granične kontrole sa susednim državama, Slovenijom i Mađarskom, takođe članicama EU i šengenskog prostora. To će doneti kraj kilometarskih kolona u sezoni i dugotrajnih čekanja na granici. Očekuje se da će ulazak u Šengen i prelazak na evro, osim olakšanja života hrvatskim građanima, dodatno ojačati turizam kao okosnicu hrvatske ekonomije, ali i zaštititi zemlju dok velika neizvesnost dominira globalnom ekonomijom.
Svet
08.12.2022. 18:05
Hrvatska od 1. januara ulazi u zonu Šengena
Za razliku od uvođenja evra, odluka o ulasku u šengensku zonu čekala se s velikom neizvesnošću budući da sve do 8. decembra nije bilo sigurno hoće li neka od država članica te zone staviti veto na hrvatsko pristupanje, kao što su to učinile u slučaju Bugarske i Rumunije. Ministri unutrašnjih poslova EU su 8. decembra, međutim, jednoglasno podržali hrvatsko pristupanje, što su hrvatski zvaničnici dočekali s oduševljenjem. Premijer Andrej Plenković je istakao da nikom do sada nije uspelo da istovremeno uđe u šengensku i evrozonu, ocenivši da je to ostvarenje strateških ciljeva zemlje.
SEVERNA MAKEDONIJA POČELA PRISTUPNE PREGOVORE SA EU
Severna Makedonija je formalno počela pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom, posle 17 godina kandidatskog statusa. Iako je rešilo dvodecenijski spor sa Grčkom i ispunilo sve postavljene uslove, Skoplje je poslednje dve godine u evrointegracijama blokirala Sofija zbog istorijskih i kulturnih sporova. Na prvoj međuvladinoj konferenciji sa EU, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je da je cilj njegove zemlje da u potpunosti bude spremna da preuzme obaveze članstva do kraja 2030. godine. Formalno otvaranje pregovora je omogućio takozvani francuski predlog, prema kojem je Severna Makedonija, kao prva do sada, započela pregovore sa EU u dve faze.
Svet
24.11.2022. 14:50
Severna Makedonija je punopravna članica Unije za Mediteran
Prva faza u kojoj će biti sproveden skrining počela je međuvladinom konferencijom sa EU 19. jula, ali je uslov za drugu fazu i otvaranje poglavlja uvođenje Bugara u Ustav Severne Makedonije, za šta je potrebna dvotrećinska većina. Prihvatanje francuskog predloga u Skoplju pratili su masovni protesti u organizaciji makedonske opozicije, koja smatra da je on antimakedonski. Ustavne izmeme za unošenje Bugara u Ustav nemoguće su bez poslanika najveće opozicione partije VMRO-DPMNE, koja im se protivi.
BIH DOBILA STATUS KANDIDATA ZA EU
Bosna i Hercegovina je 15. decembra dobila status kandidata za članstvo u EU iako je u ovogodišnjem Mišljenju Evropske komisije zaključeno da u ključnim poljima nije učinila nikakav napredak. Prema oceni analitičara, za dobijanje kandidatskog statusa BiH odlučujući je bio trenutni geopolitički kontekst, izazvan ratom u Ukrajini i namerom da se u BiH ograniči ruski uticaj, koji je u prethodnom periodu artikulisan najviše kroz političko delovanje sadašnjeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Kandidatski status BiH odobren je uslovno, pa će ta zemlja morati da radi na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.
Prethodno su zvaničnici EU, kao minimum za dobijanje statusa kandidata, uspeli "na mišiće" da izguraju usvajanje novog Zakona o javnim nabavkama, imenovanje potrebnog broja sudija u Ustavni sud Federacije BiH i prijem zemlje u Evropski mehanizam civilne zaštite. Predstavnici EU, sa Nemačkom na čelu, zauzvrat su prihvatili da Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) ponovo bude deo vlasti na državnom nivou, zajedno sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) BiH i probosanskom koalicijom "Osmorka", pri čemu je iz postizborne kombinatorike izbačena Stranka demokratske akcije (SDA). BiH je odobren kandidatski status, mada je zemlja i dalje pod svojevrsnim protektoratom međunarodne zajednice kroz instituciju Visokog predstavnika, koji ima ovlašćenja da nameće odluke i zakone, odnosno da preuzima ingerencije zakonodavne i izvršne vlasti.
POLITIČKA KRIZA U BUGARSKOJ
Vanredni oktobarski izbori u Bugarskoj nisu doveli do okončanja političke blokade u zemlji, koja se nalazi pred petim parlamentarnim izborima u dve godine. Politička kriza u Bugarskoj traje od 2020. kada su zemlju potresle demonstracije protiv vlade Bojka Borisova zbog korupcije. Posle tri ciklusa parlamentarnih izbora u 2021. godini, formirana je reformska vlada Kirila Petkova, ali se nestabilna četvoročlana koalicija raspala posle svega šest meseci, u junu ove godine. Stabilnost kabineta Kirila Petkova, jedine bugarske vlade u punom kapacitetu u poslednje dve godine, narušavao je nejedinstven stav prema Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a koalicija se raspala zbog neslaganja oko budžeta i odnosa prema Severnoj Makedoniji.
Svet
03.10.2022. 00:23
Partija GERB Bojka Borisova osvojila najviše glasova
Petkov je bivše partnere optužio da su ometali borbu protiv korupcije, što je bila ključna tačka programa vlade posle dugogodišnje vladavine Borisova. Formiranje stabilne vlade onemogućava oštra polarizacija među strankama i njihova nedovoljna snaga. Koalicija desnog centra Bojka Borisova, koja je na oktobarskim izborima dobila najviše glasova (24,5 odsto), nije uspela da obezbedi većinu, a veće izglede nema ni druga partija po snazi, Nastavljamo promene Kirila Petkova (19,5 odsto). Politička blokada kojoj se ne nazire kraj mogla bi da ugrozi korišćenje fondova EU za oporavak, kao i ulazak Bugarske u evrozonu 1. januara 2024. godine.
ODMERAVANJE SNAGA U HRVATSKOJ
Sabor Hrvatske je 16. decembra glasao protiv odluke vlade o obuci ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj. Time je okončan najnoviji višemesečni sukob dvojice ključnih funkcionera, predsednika države Zorana Milanovića i predsednika vlade Andreja Plenkovića, u kojem nisu birane reči. Šef države iz Socijaldemokratske partije oštro se protivio ideji da "šačica šarlatana" uvlači Hrvatsku u rat i da hrvatski vojnici "vode tuđe ratove", dok je premijer i lider Hrvatske demokratske zajednice takve stavove ocenio kao proruske. Obuka stotinak ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj bila je samo povod za novo odmeravanje snaga dvojice vodećih političara u zemlji koje traje od Plenkovićeve najave "tvrde kohabitacije" na početku Milanovićevog predsedničkog mandata.
Svet
12.12.2022. 19:05
Vedrana Rudan: "Tko smo mi, djeca druga Tuđmana?"
Sukob koji je odavno izašao iz okvira "ferpleja" najviše se reflektuje na područja o kojima predsednik i premijer treba zajednički da se brinu - na diplomatiju, vojsku i tajne službe. Milanović i Plenković su se javno sukobili i kada je u martu u Zagrebu, u neposrednoj blizini studentskog doma, u gusto naseljenom delu grada, pala šest tona teška bespilotna letelica proizvedena u Sovjetskom Savezu. Osim podatka da je letelica lansirana u Ukrajini, u zoni ratnih dejstava, i dalje se ne zna da li je bila u posedu ukrajinske ili ruske vojske.
SLOVENIJA DOBILA PRVU PREDSEDNICU I NOVOG PREMIJERA
Sloveniju prvi put predvodi žena pošto je 54-godišnja pravnica i nekadašnja novinarka Nataša Pirc Musar u drugom krugu predsedničkih izbora 13. novembra pobedila Anžea Logara, bivšeg poslanika i ministra u vladi konzervativnog slovenačkog lidera Janeza Janše. Naslednica Boruta Pahora koji je vodio Sloveniju u dva petogodišnja mandata obećala je da će biti predsednica svih građana, da će se boriti za temeljna ljudska prava, ustavna prava i demokratiju i da će dati sve od sebe da se Slovenija ujedini u politici oko strateških pitanja. Na izborima je nastupila kao nezavisna kandidatkinja, ali je imala podršku dvojice ranijih predsednika, Milana Kučana i Danila Tirka, kao i novog premijera Roberta Goloba u drugom krugu. Pobedom Golobovog Pokreta Sloboda na aprilskim parlamentarnim izborima, taj slovenački biznismen i stručnjak za energetiku postao je novi premijer umesto političkog doajena Janeza Janše. Oko Pokreta Sloboda okupljena je široka levo-liberalna koalicija koja ima ubedljivu većinu u parlamentu, pa je Golobova vlada stabilna, za razliku od prethodne, Janšine.
Svet
14.11.2022. 09:52
Nataša Pirc Musar pobedila na izborima u Sloveniji
SEVERNA MAKEDONIJA DOBILA NOVU VLADU
Parlament Severne Makedonije je polovinom januara izabrao novu vladu, čiji je premijer Dimitar Kovačevski, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM). Nova koaliciona vlada Severne Makedonije, čiju okosnicu čine SDSM i albanska Demokratska unija za integraciju (DUI), naslednica je vlade Zorana Zaeva, koji je u decembru prošle godine podneo ostavku zbog poraza na lokalnim izborima. U novoj vladi Severne Makedonije je devet novih ministara, dok je njih 11 bilo u vladi Zorana Zaeva, u kojoj je Kovačevski bio zamenik ministra finansija. Kovačevski je u ekspozeu najavio da će se njegova vlada u preostale dve i po godine posvetiti ekonomiji, platama i penzijama, podršci kompanijama, energetskom razvoju i povećanju zaposlenosti, ali i da će započeti pregovore sa EU. Drugu uzastopnu koalicionu vladu SDSM i DUI, Zaev je formirao 30. avgusta 2020. godine, nakon vanrednih parlametarnih izbora održanih u julu te godine. Istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), sprovedeno krajem 2022. godine, pokazalo je da je SDSM u poslednjih godinu dana ostao bez trećine birača.
SERIJA HAPŠENJA U CRNOJ GORI
Pošto je u martu za novog specijalnog tužioca izabran Vladimir Novović, u Crnoj Gori su počela hapšenja, a prva na udaru je bila dugogodišnja predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica. Posle 17 godina na čelnim pozicijama, nekada najmoćnija osoba crnogorskog pravosuđa sa snažnim političkim vezama tereti se da je bila deo kriminalne organizacije njenog sina koji je još u pritvoru. U pritvoru su i predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić, koji je uhapšen u maju zbog zloupotrebe službenog položaja, i bivši specijalni tužilac Saša Čađenović, javnosti poznat iz procesa "državni udar", koji se tereti za saradnju sa kavačkim narko klanom.
Vesti
17.12.2022. 16:45
Posle Čađenovića, neka se spremi Katnić
Iza rešetaka je i visokopozicionirani službenik Agencije za nacionalnu bezbednost Petar Lazović, takođe zbog sumnje da je radio za kavački klan. Poslednji u nizu uhapšenih je bivši direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević, visoki funkcioner vladajućeg Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića. Vlasti Miloševića terete za učešće u švercu cigareta. U delu crnogorske javnosti se ocenjuje da je specijalni tužilac Novović pod snažnim uticajem Rusije i Srbije, ali on odbacuje te ocene, kao i tvrdnje da radi po nalogu Abazovića.
Komentari
