Crna Gora
Šta predviđa usvojena rezolucija o Srebrenici
Crnogorski parlament usvojio je većinom glasova rezoluciju o Srebrenici, na predlog opozicione Bošnjačke stranke.
"Za" je glasalo 55 poslanika, 19 "protiv" i sedam je bilo "uzdržano". Rezulicija je usvojena uz podršku poslanika najuticajnije opozicione DPS, čiji poslanici su prekinuli bojkot parlamenta i u salu ušli u trenutku izjašnjavanja o amandmanima o tom predlogu.
Obrazlažući amandmane dela koalicije "Mir je naša nacija-Demos" i Branke Bošnjak (DF) Momo Koprivica je rekao da im je cilj bio da se do kraja razjasni ono što su osnovni cilejvi koji treba da se postignu ovom Rezolucijom: "Iako su bile iskrene diskusije predlagača Rezolucije, mislim da neće biti problema u prihvatanju ovih amandmana", rekao je.
Ervin Ibrahimović (BS) je u odgovoru Koprivici rekao da prihvata amandman broj pet, navodeći da je jasan i da se krivica ne može pripisati jednom narodu, već da je krivica individualna.
Rezolucijom o Srebrenici se izražava saosećanje za sve žrtve tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije i njihove porodice. Poslanici DF-a tražili su amandmanima brisanje reči "genocid" i insistirali na reči zločin i osudu "svih zločina u BiH i na prostoru bivše Jugoslavije". Iako je skupštinski Odbor prihvatio te amandmane, oni su glasanjem odbijeni.
Usvajanjem Rezolucije o Srebrenici Skupština Crne Gore je potvrdila da se na tom prostoru tokom proteklog rata dogodio "genocid" na, kako se navodi u dokumentu, tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata, a u kojem je stradalo preko 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.
Rezolucijom se zabranjuje javno negiranje postojanja ili umanjenje "genocida u Srebrenici".
Tim skupštinskim dokumentom, 11. jul je proglašen Danom sećanje na žrtve Srebrenice.
Njome se takođe pozivaju nadležne institucije na sprovođenje istraga i procesuiranja optuženih za, kako se navodi, "genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti".
Kao razlozi za donošenje ove rezolucije navedene su pravosnažne presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, kojima je, kako se navodi, "utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid sa preko 8.000 ubijenih bosnjackih civila, kao i na osnovu usvojenih Rezolucija u Evropskom parlamentu i Kongresu Sjedinjenih Američkih Država kojima se osuđuje genocid počinjen u Srebrenici".
U obrazloženju se navodi da usvajanjem ove rezolucije, Crna Gora kao punopravna članica NATO, pokazuje posvećenost evropskim i evroatlantskim vrednostima, čime jasno potvrđuje da je "lider u regionu na planu promovisanja demokratskih vrednosti, ljudskih prava i temeljnih sloboda i suživota, kao najvecih vrednosti društva".