Svet
09.08.2022. 10:32
Svet
20.08.2022. 08:10
Milan Mišić
Predsednik ili zatvorenik
Strogo poverljiva dokumenta: Šta je sve FBI oduzeo Trampu?
Vođa tima od oko četrdesetak agenata Federalnog istražnog biroa (FBI) nalog za pretres obezbeđenju je pokazao u ponedeljak 8. avgusta oko devet sati ujutru.
To ni u kom slučaju nije bio neki rutinski zadatak ove nadaleko poznate bezbednosne službe: u sledećih osam sati pretresana je privatna kuća bivšeg, a moguće je i budućeg predsednika SAD, što se, u danima koji su u međuvremenu prošli, pretvorilo u jedan od najbizarnijih događaja u političkoj istoriji SAD, sa posledicama koje još nisu sasvim sagledive.
Nalog je, na zahtev Ministarstva pravde, potpisao federalni sudija države Florida na čijoj teritoriji je odmaralište "Mar a Lago“, rezidencija i klub Donalda Trampa još iz vremena kada je bio samo kontroverzni i ekscentrični biznismen. Dok mu je adresa bila Bela kuća u vašingtonskoj Pensilvanija aveniji, "Mar a Lago“ je koristio kao svoje i privatno i službeno zimsko pribežište na obali Atlantika, ne baš na veliku radost suseda varoši Palm Bič, zbog ograničenja koje je donosio svaki dolazak predsednika i njegove bezbednosne i administrativne pratnje.
Agenti su svoj posao završili negde oko pet po podne. Sa sobom su odneli 11 paketa dokumenata, među kojima i onih koji su bili razlog za pretres: papira sa oznakama stroge poverljivosti, što znači da su u pitanju bile i neke od važnih tajni najveće svetske sile.
Nikad dosad FBI (osnovan 1908) nije pretresao kuću nekog predsednika, što je potvrdilo Trampovu reputaciju "generatora presedana“ u američkoj politici. Ova afera – naknadno se pokazalo da je zaista reč o možda i nekoliko nezakonitih radnji bivšeg predsednika – pokrenula je, naime, pravu političku oluju sa potencijalom da temeljno podrije glavne institucije američkog sistema.
Pretres je obavljen zbog osnovane sumnje da je Tramp, napuštajući Belu kuću 21. januara 2021, kao ličnu imovinu spakovao i obimnu dokumentaciju o svojim predsedničkim aktivnostima, koja je po zakonu morala da završi u Nacionalnom arhivu. Kad se za to saznalo, počeli su mukotrpni pregovori nadležnih službi o povratku te dokumentacije koji su u februaru ove godine završeni tako što je Nacionalni arhiv iz Trampove kuće na Floridi preuzeo oko 15 kutija dokumenata među kojima je dobar deo imao status čak i ekstremno poverljivih.
Svet
22.06.2022. 08:10
Trampov puč kao Netflix serija
Potvrdu da je predato sve što je po prestanku Trampovog mandata po zakonu postalo državna svojina potpisao je jedan od Trampovih advokata, ali je naknadno otkriveno (taj posao je po svemu sudeći odradio neki doušnik) da ipak nije sve vraćeno, odnosno da je deo poverljive dokumentacije, namerno ili nemarom, zadržan u predsednikovoj kući i pritom nepropisno čuvan u prostoriji pored koje su, dolazeći u klub, prolazili svi njegovi članovi.
Koliki je to rizik bio pokazao je incident iz 2019. godine, kada je u tom klubu uhapšena Kineskinja sa mnoštvom mobilnih telefona i uređaja koji mogu da budu upotrebljeni i za špijuniranje. Ono što je međutim suština, to je da pregovori o povratku zaostale dokumentacije nisu urodili plodom (od pomoći u tom pogledu nije bio ni sudski nalog) pa su pretres i njihova zaplena smatrani neophodnim.
Prva Trampova reakcija na vest o pretresu njegovog "prelepog doma“ bila je žestoka osuda i ukazivanje da se na njega ponovo namerila "duboka država“ sa kojom je u zavadi još pre nego što je položio predsedničku zakletvu, poredivši pritom upad u svoju kuću sa praksom "režima trećeg sveta“. Američki komentatori su, međutim, konstatovali da je u stvari Tramp zbog pretresa potajno likovao zato što je ponovo dospeo u centar nacionalne pažnje, a zatim zbog poena koje će mu među pristalicama doneti imidž žrtve neopravdanog pogona.
Svet
28.05.2022. 17:45
Tramp pozvao na naoružavanje građana
"Dan posle“ doneo je u ovom pogledu izvesno otrežnjenje, pošto su pravnici ukazali na elementarnu činjenicu da Tramp kao bivši šef izvršne vlasti ne uživa više predsednički imunitet, a zatim da je nepropisno rukovanje poverljivom dokumentacijom krivično delo za koje može da se dosudi kazna do tri godine zatvora, uz istovremenu trajnu zabranu kandidovanja za javne funkcije na federalnom nivou – što bi u ovom slučaju značilo da Tramp ne bi mogao da u novembru 2024. po treći put učestvuje u predsedničkoj trci.
Oni koji su se zbog ovoga poradovali brzo su bili razočarani: od ustavnih eksperata stiglo je tumačenje po kojem predsednički kandidat može da bude i neko ko je pravosnažno osuđen čak za teško krivično delo, pošto Ustav SAD propisuje samo tri uslova za kandidovanje: navršenih 35 godina, da je rođen na američkom tlu i da je u zemlji boravio najmanje 14 godina. Primer "osuđivanog“ predsednika je Džordž Buš mlađi koji je predsednik bio u dva mandata, a da je u svom dosijeu imao minorno krivično delo vožnje automobila u pijanom stanju.
Glavna dilema sada je da li će protiv Trampa biti podignuta optužnica. Nema sumnje da bi tako nešto izazvalo veliku pravnu i političku dramu, a možda nešto još teže, s obzirom na to da radikalno krilo republikanaca poziva da se "raspusti FBI“ pa i da se krene u "novi građanski rat“.
Svet
29.01.2022. 10:04
Donald Tramp: Biću 47. predsednik SAD
Važna posledica ovog zapleta je nesporna: Tramp ponovo uzurpira celokupnu nacionalnu pažnju, a ako je možda bio neodlučan oko ponovnog ulaska u predsedničku trku, to svakako više nije. U povratku u središte američke politike nevoljno i nesvesno mu pomaže i Džo Bajden, koji se nije pokazao kao predsednik za eru Tvitera, Instagrama i Fejsbuka. Tramp je doduše zbog svojih "alternativnih činjenica“ i besramnog laganja proteran sa Tvitera, ali su mu mnogobrojne teorije zavere raširene posredstvom drugih društvenih mreža regrutovale nove sledbenike.
Još pre skandala sa poverljivom dokumentacijom, zbog čega može da bude optužen čak po tri zakona, Tramp se, sudeći prema američkim medijima, najbližem okruženju poveravao da mu je izbor "Bela kuća ili zatvor“, to jest da mu je, da bi ostao na slobodi, neophodan novi predsednički mandat pre svega zbog imuniteta koji mu pruža.
Svet
27.02.2022. 13:05
Donald Tramp o ratu u Ukrajini...
Moguća optužnica zbog nemara, po svemu sudeći sasvim svesnog, sa poverljivom dokumentacijom nije jedina Trampova muka sa zakonom. Još dok se slegalo tlo posle pretresa njegove kuće na Floridi, imao je "randevu“ sa javnom tužiteljkom države Njujork Leticijom Džejms koja već više od godinu dana istražuje moguća krivična dela koja je Tramp počinio kao biznismen pre nego što je postao predsednik. To ročište se završilo tako što se Tramp, umesto da odgovara na postavljena pitanja, pozivao na Peti amandman, koji osumnjičenom dozvoljava da se brani ćutanjem, kako govorenjem ne bi otežao svoj položaj i sebi naneo štetu.
Na tom saslušanju tužiteljka je Trampu postavila oko 400 pitanja i na svako dobila isti odgovor "pozivam se na Peti amandman“. Tramp je inače osumnjičen za zloupotrebu položaja time što je u poslovima sa bankama i poslovnim partnerima uvećavao vrednost svoje imovine da bi isposlovao bolje kreditne uslove, a smanjivao je kad je obračunavao obaveze svojih kompanija prema državi.
Istovremeno, u Specijalnom komitetu Predstavničkog doma upravo su završene istražne radnje o Trampovoj odgovornosti za činjenje i nečinjenje u provali njegovih simpatizera u zdanje Kongresa na Kapitol hilu 6. januara 2001, iz čega bi mogla da proistekne optužnica o čijim dometima se uveliko spekuliše. Ono što bi moglo da ga najviše tereti jeste "podstrekivanje pobune“ i nastojanja da u dosluhu sa potpredsednikom Majkom Pensom i funkcionerima nekih federalnih država izborni rezultat preokrene u svoju korist. Pens je, međutim, odbio da u tome sarađuje, dok su neki lokalni funkcioneri u poslednjim momentima Trampu otkazivali poslušnost. Najkonkretnije i u isto vreme i najdrastičnije manipulacije ove vrste rađene su u Džordžiji.
Svet
23.07.2022. 09:53
Osuđen Trampov savetnik
Tramp bi dakle mogao da na put povratka na vlast ponese pretežak prtljag. Zasad je inače nejasno da li će u realizaciji svoje ambicije za osvajanje drugog predsedničkog mandata imati podršku celokupne Republikanske partije ili samo nekih njenih radikalnih frakcija.
U ovom momentu glasniji su ovi drugi: početni utisak je da je najnovija drama mobilisala Trampovu bazu i da je sve što se zbiva svojevrsna repriza njegovog neočekivanog uspona u predsedničkom maratonu sa Hilari Klinton: u očima svojih sledbenika Tramp je opet predvodnik borbe protiv establišmenta kojeg je pobedio 2016, ali mu je "pokrao“ izbore 2020.
"Tramp će učestvovati u predstojećoj predsedničkoj trci i u kampanji će sve sudske istrage i procese protiv sebe predstavljati kao zaveru da mu se onemogući da pobedi, u šta će mnogi poverovati“, citirao je londonski "Gardijan“ procenu Dejvida Akselroda, nekadašnjeg izbornog stratega Baraka Obame.
Za preciznije procene je još rano, ali se uprkos tome smatra malo verovatnim da će se Amerika pridružiti demokratijama koje su sudski gonile svoje lidere posle silaska s vlasti, kao što je to, primerice, učinila Francuska sa predsednicima Nikolom Sarkozijem i Žakom Širakom, Italija sa svojim premijerom Silviom Berluskonijem, Južna Koreja sa nekoliko svojih predsednika, Brazil sa Lulom de Silvom…
Tramp ima sve kvalifikacije za članstvo u ovom klubu, ali teško da će se u njemu naći, s obzirom na već u više navrata potvrđeno pravilo da ga politički ojača sve ono što ga politički ne ubije.
Komentari
