Vesti
29.03.2024. 18:00
Svet
30.03.2024. 18:50
Dejan Berković
Aktuelno
Tadžikistan – novi rasadnik radikalnog islama
Teroristički napad na "Krokus“ centar u Moskvi u kome je, prema dosadašnjim podacima, stradalo 140 ljudi i oko 200 ranjeno, ponovo je bacio svetlo na pomalo zaboravljeno delovanje Islamske države.
Ruski predsednik Vladimir Putin zvanično je saopštio da je u pitanju delo "radikalnih islamista“. Pada u oči da ruski predsednik nije upotrebio reč "terorista“, nego "politički korektnu“ formulaciju o "radikalnim islamistima“.
Bez obzira na to, otvoreno je kontroverzno pitanje o tome ko doista stoji iza ovog zločina, da li baš Islamska država sama ili su četvorica Tadžikistanaca samo izvođači, dok su naručioci sasvim drugi. Ruske obaveštajne strukture okrivile su SAD, Veliku Britaniju i Ukrajinu. Sve tri države odbacile su svaku mogućnost da su na bilo koji način upletene u ovaj teroristički akt. SAD su saopštile da su svoja saznanja o pripremi terorističkih akcija na mestima masovnog okupljanja podelile sa ruskim organima na "odgovarajući način“.
Osim ovog aspekta, pažnju je privuklo i to da su počinioci Tadžikistanci koji su živeli u Rusiji. To je skrenulo pažnju na specifičan unutrašnji razvoj ove zanemarene države Centralne Azije.
Istina je da je već početkom meseca bilo ne samo uverljivih najava da su moguće šire akcije Islamske države, nego i direktnih upozorenja ruskih eksperata koji prate razvoj radikalnog islama u Avganistanu i Centralnoj Aziji, da su moguće akcije masovnog terora u Moskvi i okolini.
Ruske službe bezbednosti likvidirale su 7. marta dvojicu kazahstanskih pripadnika ogranka Islamske države ‒ Vilajet Horasan. Oni su u Rusiju ušli iz Turske 28. februara. Objavljeno je da su pokušali organizovanje terorističkog napada na sinagogu u Moskvi. Prilikom hapšenja, osumnjičeni su pružili oružani otpor pa su likvidirani. Tada je šef Centra za proučavanje avganistanske politike Andrej Serenko napisao na svom telegram kanalu da avganistanski ogranak ISIS-a počinje aktivne terorističke aktivnosti u Rusiji: njegove pristalice odlučuju da izvedu akcije sa masovnim ubistvom ruskih građana.
"Do sada je izbor meta za militante avganistanskog ogranka ISIS-a u Ruskoj Federaciji bio ograničen na objekte povezane sa izraelskim narativom, što je očigledno zbog tekućeg oružanog sukoba između Izraela i Palestinaca u Gazi. Ali to ne znači da militanti avganistanskog krila ISIS-a u budućnosti neće proširiti "domet“ svojih ciljeva u Ruskoj Federaciji“, ocenio je Serenko.
Serenko je naveo da je avganistanski ogranak ISIS-a u Rusiji fokusiran na izvođenje terorističkih akcija u "Velikoj Rusiji“, u Moskvi, van tradicionalnih džihadističkih aktivnosti (severni Kavkaz, južna Rusija).
"Region ’daleke Moskovske oblasti’ je od očiglednog interesa za pristalice Vilajeta Horasan. Može se pretpostaviti da će ovo interesovanje nastaviti da se koncentriše sve bliže glavnom gradu Rusije“, upozorio je ovaj stručnjak.
On je uveren da tadašnji događaji u Kaluškoj oblasti još jednom potvrđuju ispravnost nedavnih ocena ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua o jačanju pozicija i direktnoj pretnji ruskoj bezbednosti od strane avganistanskog ogranka ISIS-a. Može da se pretpostavlja da je ovaj događaj, zajedno sa ovakvim ocenama, uticao na američku i britansku ambasadu da istoga dana izdaju saopštenje kojima se američkim građanima preporučuje da izbegavaju masovna okupljanja u Moskvi.
Sada, pošto su se njegove prognoze obistinile, Serenko odbacuje tvrdnje o povezanosti Ukrajine ili drugih zemalja sa terorističkom akcijom u "Krokus“ centru. Andrej Serenko je siguran: Vilajet Horasan stoji iza napada na "Krokus“, a verzije o ukrajinskom tragu ili zaveri ruskih specijalnih službi su neosnovane. I pored mladosti organizacije, Islamska država je uvek imala dobre planere terorističkih operacija, siguran je ovaj stručnjak.
On predočava da je uspeh talibana u Avganistanu ostavio veliki utisak na sve muslimane u svetu. Prema Serenku, mnogi religiozni mladi ljudi želeli bi da ponove ovaj „podvig pravde“ u svojoj domovini.
"Setite se fotografija i video-snimaka avgusta 2021: mršavi, otrcani, prljavi, bosi taliban stoji sa mitraljezom u rukama usred ogromne luksuzne palate generala Dostuma i gleda u prelepi kristalni luster. Ovo je primer pravde za mnoge. Odnosno, ovi lopovi koji su pljačkali, ponižavali ljude, krali, gradili sebi palate, profitirali od ljudi, pili, kršili islamske običaje – proterani su, iako su imali avione, vojsku, tenkove, međunarodnu podršku, sve. A ko ih je isterao? Isterali su ih jadni, mršavi, nesrećni talibani mitraljezom, jer je Alah na njihovoj strani“, objašnjava Serenko.
Uprkos inspirativnoj priči o uspehu, predstavnici talibana naglašavaju da žele da izgrade "šerijat u jednoj zemlji“ i da ne nameravaju da vode džihad van Avganistana. Vilajet Horasan postaje glavna organizacija u koju se okupljaju mladi dobrovoljci džihadista iz Centralne Azije, uglavnom zbog svoje aktuelnosti.
Islamska država puna je novih osobina, novi džihadistički brend, koji je takođe opremljen aurom mučeništva, romantike i određene estetike. Ona je stvorila standarde za rad sa javnim mnjenjem, sa emocionalnom politikom, o kojima ni Al Kaida, ni talibani, ni bilo ko drugi nisu sanjali. Zato se oni priključuju Islamskoj državi i nastaviće to da rade.
Vilajet Horasan je ogranak Islamske države u centralnoj i južnoj Aziji. Prvobitno je stvoren za operacije u Avganistanu i susednim zemljama da bi se obezbedili uslovi za buduću ekspanziju u Iranu, Indiji, Centralnoj Aziji, kao i na čitavom postsovjetskom prostoru.
U jednom trenutku, njih je prihvatila mreža Hakani: njen uticaj na avganistanski ogranak Islamske države je kolosalan. Mreža Hakani je zapravo avganistanski ogranak pakistanske interservisne obaveštajne službe. Ljudi tamo su profesionalci, odgajani su svojevremeno u pakistanskim specijalnim službama. Dakle, deo Islamske države koji je odgovoran za planiranje operacija ima veoma dobru školu, veoma dobre nastavnike.
Talibani su, posle Crvenih Kmera u Kambodži, bili jedan od najtajanstvenijih pokreta u svetu, za koga se nije znalo ko ih podržava, šta ih motiviše i kako funkcionišu. Oni su postavili na dnevni red novi islamistički program koji je doveo do šoka u regionu i susednim zemljama.
Talibani danas predstavljaju presek deobandijske ideologije, paštunske plemenske kulture i moćne ratničke "Hakani mreže“ koja je još 1995. godine izrazila svoju lojalnost talibanima. Hakani grupa bila je jedna od najomiljenijih antisovjetskih gerilskih grupa američkog predsednika Regana, ali je 2012. zabranjena kao teroristička organizacija.
Talibani su bili glavna "ekspozitura“ deobandi škole islama koja deluje u Aziji. Azijski suniti podeljeni su na dve dominantne grupe. Prva su "brelvisi“ koji su značajna većina. Oni su potomci hinduističkih konvertita i uglavnom pripadaju siromašnoj seoskoj grupaciji. Deobandije, koji su u brojčanoj manjini, potomci su prvobitnih migranata iz Centralne Azije, Avganistana i Zaliva. Sebe smatraju „višom“, a na „brelvise“ gledaju kao na „nižu“ klasu.
Pokret deobandija razvio se kao reakcija na britanski kolonijalizam od strane indijskih školovanih ljudi, koji su smatrali da kolonijalizam kompromituje islam. Grupa je stvorila islamski seminar poznat kao Darul ulum deoband u kome su islamski obnovitelji i sledbenici antiimperijalističke ideologije počinjali da se razvijaju. Ovaj deobandijski centar postao je drugi najveći islamski istraživački i predavački centar, posle Al Azhar univerziteta u Kairu.
Deobandije su imale ogromnu mobilizacionu snagu i bile su u stanju da izvedu stotine hiljada studenata koji bi demonstrirali i podržavali talibanskog lidera Mula Omara. Svetske televizije su redovno prenosile demonstracije na kojima su bradati mladići s turbanima palili američke zastave i nosili Bin Ladenove slike, što su u stvari bili pripadnici „deobandi“ škole. Posle unutrašnjih borbi ta početna snaga je opala, ali je unutrašnja kohezija opet obnovljena svežim talasima radikalizma.
Svet
25.03.2024. 08:25
Evo šta će biti s TERORISTIMA koji su počinili MASAKR u Moskvi
U poređenju sa ostalim etničkim grupama u Avganistanu, Paštuni su prkosno plemensko društvo. Podeljeni su u otprilike šezdeset plemena, uključujući više od četiri stotine potklanova. Paštuni su jedno od najvećih plemenskih društava na svetu i ponosni su na to. Razumevanje paštunske kulture je presudno za razumevanje talibana. Dve glavne osobine koje definišu Paštune su njihov indoiranski jezik ‒ paštu ‒ i strogo pridržavanje "paštunvalija“ – paštunskih zakona.
Paštunvali je njihov drevni skup plemenskih običaja i predstavlja „kodeks ponašanja zasnovan na časti koji i dalje reguliše sav društveni odnos“. Jedan od važnih aspekata paštunvalija je "hevad“, koji predstavlja pobožnu odanost paštunskoj naciji. Odbrana paštunske kulture od stranih uticaja i zaštita od spoljnih pretnji je najvažnija. Budući da je talibanski pokret duboko ukorenjen u ruralnoj, plemenskoj kulturi, oni imaju vrlo krute perspektive urbane kulture.
U takvom jezgru kao konglomerat talibanske odlučnosti i mobilnosti i aktivizma Vilajeta Horasan stvara se ideološka poruka koja se emituje susedima. Pored toga, Islamska država ima sopstvenu obaveštajnu agenciju ‒ Amnijat. Ona se uspešno etablirala u Siriji, Iraku i Avganistanu, a njena agenturna mreža omogućava joj da regrutuje ne samo borce, već i obaveštajce i špijune u Rusiji i zemljama Centralne Azije.
Ono što Islamsku državu čini privlačnom organizacijom za potencijalne teroriste jeste razumevanje borbenog džihada koje nude njene pristalice. Najbliži je konceptu opisanom u hadisima proroka Muhameda. Oni tvrde da će se borbeni džihad nastaviti do "sudnjeg dana“. Ne do granica sa Kirgistanom, ne do granica sa Kinom, ne do granica sa Pakistanom, već do sudnjeg dana.
Svaki pokušaj da se ratnički džihad ograniči na nacionalne države lako kritikuju i odbacuju radikalni islamistički teolozi. Ratnički džihad nema granica i nema prostornih ili vremenskih ograničenja: mora se voditi do sudnjeg dana. Još jedna poruka je: Islamska država će živeti isto toliko.
Prijemčivost Tadžikistana za širenje radikalnih islamističkih ideja je u velikoj meri povezana sa istorijskim preduslovima za formiranje Tadžikistana kao države, ali i činjenicom da 11 miliona Tadžika živi u Avganistanu, što je trećina ukupnog broja stanovnika – više nego u samom Tadžikistanu koji ima devet miliona stanovnika.
Svet
23.03.2024. 17:20
Dubrovka, Beslan... Rusija, nažalost, pamti veliki broj krvavih terorističkih napada
Do 1920. godine republika je, u sadašnjim teritorijalnim granicama, bila u sastavu Buharskog emirata, a tek 1924. pripojena je Uzbekistanu kao autonomija. Tadžikistan je 5. decembra 1929. postao savezna republika u sastavu SSSR-a. Upravo u Tadžikistanu, kao i u susednom Uzbekistanu, tada je koncentrisano središte basmačkog pokreta, koje su sovjetske vlasti uspele da eliminišu tek početkom 1930-ih. Ali u republici su sačuvane tradicije radikalnog islama.
Osnovu tadžikistanske vladajuće elite činio je narod Hodžent (Hodžent ‒ Leninabad u sovjetsko vreme), koji je istorijski bio muslimanska elita. Tadžikistanska nomenklatura 1980-ih je uključivala i predstavnike još dva moćna klana ‒ Pamira i Kuljaba. Tadžikistan je uvek ostao plemensko društvo. Slična struktura javlja se i u drugim centralnoazijskim državama, ali se najjasnije manifestuje u Tadžikistanu.
Problem radikalizacije islama predstavlja nesumnjivu pretnju za sve zemlje u regionu, ali je najuočljiviji u Tadžikistanu. Raspad SSSR-a negativno je uticao na sve bivše sovjetske republike Centralne Azije, ali su njegove posledice bile najbolnije u Tadžikistanu. U novembru 1990. Kahar Makamov izabran je za prvog predsednika republike. Kao predstavnik još uvek sovjetske nomenklature, nije mogao dugo da se zadrži na vlasti na talasu rasprostranjenih osećanja protivljenja celokupnom sovjetskom nasleđu u to vreme.
U avgustu 1991. godine, nakon neuspeha Državnog komiteta za vanredne situacije, Makamov je podneo ostavku, a Rahmon Nabijev je postao novi predsednik Tadžikistana. Njegov izbor je odgovarao opštim trendovima u političkom razvoju zemalja regiona, gde su na vlast došli uglavnom bivši partijski funkcioneri.
Nabijev je bio prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Tadžikistana 1982–1985. Došao je iz sela Šaik Burhan, iz okruga Hodžent i Leninabad regiona, odnosno predstavljao je interese severnih klanova (Hodžent je administrativni centar Sugdske oblasti savremenog Tadžikistana).
Svet
24.03.2024. 14:40
Rusija u suzama (FOTO)
Formiranje i razvoj već faktički nezavisnog Tadžikistana ostvarivali su se u teškim uslovima. Islamističke tendencije uzimale su maha u republici. To su na svaki mogući način omogućile dve glavne snage ‒ Demokratska partija Tadžikistana (DPT) i Partija islamske obnove Tadžikistana (PIVT). Obe strukture izazvale su sukobe. Kao rezultat toga, Tadžikistan je bio uvučen u petogodišnji građanski rat, čije posledice do danas nisu u potpunosti prevaziđene. Svako ko poseti Tadžikistan čuće u brojnim prilikama užasna sećanja običnih Tadžikistanaca koje oni povezuju sa tim periodom (brutalna mučenja, javna pogubljenja, ubistva trudnica pred njihovim muževima...).
Politikolog Erkin Rahmatuljajev glavnim uzrocima sukoba smatra sociokulturne protivrečnosti i borbu plemena. Nastao kao međuplemenska konfrontacija, sukob je na kraju eskalirao u građanski rat, koji je formalno trajao do 27. juna 1997. godine, kada je u Moskvi potpisan Sporazum o prekidu vatre, koji su potpisali predsednik Tadžikistana Rahmonov i lider Ujedinjene tadžikistanske opozicije (UTO) Nuri. Njihov „duumvirat“, međutim, nisu priznale sve političke snage u republici, a posledice međutadžičke konfrontacije dugo su uticale na razvoj političkog procesa u republici.
Rusija je pomogla Tadžikistanu da prevaziđe posledice rata. Ona je bila ta koja je aktivnije od drugih posredovala u rešavanju sukoba, u zbližavanju stavova suprotstavljenih strana. Šteta izazvana građanskim ratom bila je zaista kolosalna za ionako siromašnu republiku – oko sedam milijardi američkih dolara.
U određenoj fazi i zapadne zemlje su se aktivno uključile u rešavanje sukoba u Tadžikistanu. Održano je devet rundi međutadžikistanskih pregovora u kojima su učestvovali UN i OEBS. Na kraju, situacija se stabilizovala.
Tadžikistan je jedina republika u regionu (i jedna od retkih u svetu) u kojoj je pod sekularnim režimom zvanično dozvoljeno delovanje islamske stranke, koju čak predstavljaju i poslanici u nacionalnom parlamentu. Nisu sve verske vođe republike obuzete opozicionim osećanjima. Tako je poznati političar i verska ličnost Hadži Akbar Turadžonzoda, koji je tokom građanskog rata bio na položaju Kazi-kalona (vrhovnog sudije), potpuno odan aktuelnoj vlasti. On je istupao za uravnoteženiju spoljnu politiku Tadžikistana, ističući potrebu jačanja veza sa Rusijom. Turadžonzoda je postao jedna od retkih verskih ličnosti koji je podržao ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom.
Svet
22.03.2024. 20:18
"Ovo je krvavi TERORISTIČKI napad" (FOTO)
Situacija u zemlji počela je naglo da se menja 2015. Krajem avgusta Ministarstvo pravde Tadžikistana je, u formi ultimatuma, zahtevalo da PIVT „prestane sa svojim nezakonitim aktivnostima“. Odgovarajuća naredba stigla je od republičkog ministra pravde Hakima Mirsaizode. Od 29. septembra 2015. godine partiju je Vrhovni sud Republike Tadžikistan proglasio terorističkom organizacijom i zabranjena je u celoj republici. Stranka je takođe prepoznata kao teroristička i ekstremistička u regionalnoj antiterorističkoj strukturi ŠOS, koja uključuje Kinu, Rusiju, Indiju, Iran, Pakistan, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, kao i u ODKB, koji uključuje Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Jermeniju.
Formalni razlog bio je to što su primarne organizacije PIVT-a prestale sa radom na terenu. Istovremeno su se širile informacije da se lider stranke Muhidin Kabiri neće vratiti u zemlju zbog pretnje fizičkom eliminacijom. Kabiri je bio na čelu PIVT-a 2006. godine nakon što je pod ne sasvim jasnim okolnostima 2003. iznenada preminuo osnivač stranke Nuri pa su se raširile glasine o njegovom trovanju.
Najveći uspeh kampanja islamista imala je među mladim ljudima, koji su bili razočarani legalnim opozicionim partijama poput PIVT-a jer su smatrali da ova partija koketira sa vlastima i da nije u stanju da se odupre samovolji administrativne mašine svojom korupcijom i neiskrenošću.
Tadžikistan se ponovo suočavao s pretnjom novog građanskog rata, čiji su simptomi počeli da se pojavljuju mnogo pre zabrane PIVT-a i drugih verskih partija. U maju 2015. godine izbili su masovni nemiri u Horogu (administrativni centar Gorno-Badahšanske autonomne oblasti – GBAO). GBAO je poseban region Tadžikistana. Lokalno stanovništvo se ne identifikuje sa Tadžicima, a većina vernika su ismailiti.
Iako se gotovo u samom centru Dušanbea nalazi kulturni ismailitski centar, izgrađen o trošku duhovnog vođe ismailita, princa Karima Aga Kana IV, odnos prema predstavnicima ovog pravca u islamu ostaje oprezan. Tada je početkom septembra izbila pobuna zamenika republičkog ministra odbrane, generala Abduhalima Mirza Nazarzode. Svojevremeno je pod imenom Hadži Halim postao poznat kao jedan od terenskih komandanata OTO-a i pristalica islamizacije republike, a suprotstavio se Narodnom frontu, na čijem je čelu bio predsednik Tadžikistana Rahmon.
Vladine snage su jedva uspele da uguše pobunu. Prvo su general i njegove pristalice pokušale da zauzmu zgradu republičkog Ministarstva odbrane (koja je praktično centar Dušanbea), zatim su se sklonili u Ramitsku klisuru i pokušali da uspostave kontrolu nad ključnim centrom republike ‒ Vahdatom.
Rukovodstvo Tadžikistana ne krije zabrinutost zbog mogućnosti renesanse islamskog ekstremizma. Tako je u martu 2016. godine vlada preuzela strogu kontrolu nad putovanjima državljana Tadžikistana u inostranstvo kako bi sprečila da potpadnu pod uticaj Islamske države. Uostalom, prema zvaničnim podacima, do početka 2017. više od hiljadu ljudi iz Tadžikistana prešlo je u redove Islamske države i borilo se u Siriji i Iraku.
Nekoliko puta tadžikistanski talibani su upadali na teritoriju Tadžikistana. Imajući u vidu ogromnu dužinu granice sa Avganistanom od 1344 kilometra, jasno je da je Tadžikistan bio lak plen uticaja islamskih radikalnih struktura svog suseda, što potvrđuje i masakr u "Krokus“ centru.
Komentari
