U strahu od siromaštva

Politički prioritet čitavog sveta postala je borba protiv pandemije korone. Iako je u postojećim okolnostima nezahvalno razmišljati o vremenu kada će virus postati pitanje prošlosti, ukoliko do tako nečega uopšte dođe, građani Evropske unije uveliko se fokusiraju i na druge nevolje koje ih tište.

Poslednje istraživanje javnog mnjenja sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta pokazalo je da su smanjenje siromaštva i sve većih društvenih nejednakosti za najveći broj građana ponovo na samom vrhu problema. Nešto manje od polovine učesnika ankete, odnosno 45 odsto građana evropske zajednice izjavilo je da su to osnove na kojima se mora graditi stabilnija i pravednija Evropa. Taj procenat je za čak 17 odsto viši nego u istraživanju od pre godinu dana. Na neposredan način ovakvi stavovi odražavaju uticaj koji je pandemija koronavirusa imala na javno mnjenje u EU.

I Svetska banka je prethodno u više navrata ocenila da će pandemija direktno uticati na porast siromaštva u svetu i da bi tokom pređašnje i 2021. godine, zbog usporavanja privrede i ograničenja mobilnosti zaposlenih, između 88 i 115 miliona ljudi širom sveta moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo.

Super Mario za spas

U svetlu bojazni od mogućeg naleta siromašenja velikog broja građana, moguće je posmatrati i prošlonedeljno postavljenje Marija Dragija na dužnost novog italijanskog premijera. Mario Dragi je bivši guverner Evropske centralne banke, a od njega se neskriveno očekuje da sa svojom vladom izvuče Italiju iz političke i ekonomske krize uzrokovane pandemijom. Predsednik Italije Serđo Matarela dao je Dragiju mandat da formira vladu nakon što je propao pokušaj da na čelu izvršne vlasti ostane odlazeći premijer Đuzepe Konte.

Portparol predsedničke palate objavio je da je Dragi prihvatio dužnost 3. februara pošto je Konte bio primoran da 26. januara podnese ostavku posle raspada njegove koalicione vlade. U novoj vladi koja se ocenjuje kao tehnokratska, biće 23 člana, među kojima osam žena.

Mario Dragi dolazi na čelo italijanske vlade ne samo sa zadatkom da vodi oporavak posustale zemlje iz recesije, već bi njegovi budući potezi u nezgrapnoj i ideološki raznovrsnoj političkoj koaliciji mogli da imaju širi značaj za budućnost Evropske unije i njenog čvršćeg integrisanja.

Jedan od najcenjenijih evropskih zvaničnika, kako ga opisuju, postao je 30. italijanski premijer uz podršku skoro svih većih partija.

Od 25 članova kabineta, 15 je iz partija koje će podržati koaliciju u parlamentu, dok 10 nisu iz sveta politike. Najzastupljenija stranka je nekadašnji ljuti politički protivnik Pokret pet zvezdica sa četiri ministra, dok se desničarska stranka Forca Italija Silivija Berluskonija vraća u vladu prvi put od 2012. godine sa tri ministra. Toliko će imati i Demokratska partija levog centra i desničarska Liga Matea Salvinija.

Liga i Pokret pet zvezdica, koji su ranije bili neprijateljski raspoloženi prema EU i jedinstvenoj valuti, obećali su podršku čoveku na koga se ranije gledalo kao na stub evropskog establišmenta. Time će, kako ukazuje „Fajnenšel tajms“, bivše antiestablišmentske stranke postati deo koalicije sa svojim nekada zakletim suparnikom Forca Italija.

Prioritet je vakcina

Dragi, koji je bio predsednik Evropske centralne banke od 2011. do 2019. godine, zaslužan je za spas evrozone pošto je 2012. najavio da je spreman da učini “sve što je neophodno” da se sačuva jedinstvena valuta tokom dužničke krize koja je potresala EU.

Foto: EPA/MICHAEL KAPPELER

Politički komentatori i finansijska tržišta, kako ukazuju posmatrači, veruju da će čovek s nadimkom Super Mario moći to da učini i za Italiju koja je teško pogođena posledicama koronavirusa i koja je zapala u političku krizu posle pada premijera Kontea.

Dragijeva administracija ima rok da do aprila Briselu predstavi planove kako će potrošiti 200 milijardi evra, što je ubedljivo najveći iznos koji je dobila neka članica Evropske unije. Britanski „Tajms“ ističe da je od 27 članica EU, Italija prva i ujedno najteže pogođena pandemijom koronavirusa sa više od 93.000 smrtnih slučajeva, dok se njena privreda tokom prošle godine smanjila za 8,9 odsto, što je najviše u EU.

Nade koje Italijani polažu u Marija Dragija teško da mogu biti veće, ali će bivši guverner Evropske centralne banke imati problema da ih ispuni. Novi premijer ima jednu od najvećih podrški koju su uživale vlade u italijanskoj posleratnoj istoriji, ogroman međunarodni ugled i, prema istraživanju objavljenom uoči njegovog postavljenja, nivo odobravanja među Italijanima od čak 71 odsto. Ali, od njega se ne očekuje samo da na idealan način upotrebi evropsku finansijsku pomoć, već da osigura i odlučnu kampanju vakcinisanja stanovništva protiv koronavirusa.

Međutim, Evropa se, generalno posmatrano, nije dobro snašla u dosadašnjem odobravanju i nabavljanju vakcina, pa je iluzorno očekivati da bi to Dragi preko noći mogao da reši za svoju zemlju.

Posle više kritika, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je prinuđena da prizna propuste Brisela u uvođenju vakcina protiv Covida-19. Ona je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta odgovarala na pitanja o presporoj imunizaciji građana. Druga tema se odnosila na prvu, naknadno povučenu odluku Brisela, o uspostavljanju tvrde granice između Irske i Severne Irske za izvoz vakcina, što su osudili i London i Dablin. Ipak, čelnica EK je posle “lekcija koje smo naučili”, kako je rekla, navela da bi do kraja leta trebalo da bude vakcinisano 70 odsto odraslih stanovnika u 27 članica Unije.

“Činjenica je da do danas nismo postigli što smo želeli u borbi protiv virusa”, rekla je Fon der Lajen u obraćanju evroparlamentarcima, priznajući da se kasnilo sa odobrenjima. “Bili smo preoptimistični, potcenili smo teškoće u masovnoj proizvodnji. Možda smo bili suviše sigurni, verujući da će porudžbine biti isporučene na vreme”.

Povezane vesti - Biraj kako general naređuje

Ona je priznala i greške zbog prvobitne odluke o zabrani izvoza vakcina, što je ubrzo ispravljeno i rekla da “duboko žali” zbog toga.

Evropska unija će, kako je najavila predsednica EK, pokrenuti novu mrežu kliničkih ispitivanja kako bi regulatorna tela dobijala više podataka, a EK će ustanoviti radnu grupu s ciljem da se ojača proizvodnja vakcina.

Izazovi za Italiju, karakteristični za zemlje južne Evrope, predstavljaju kombinaciju dugotrajnih problema i onih koje je potrebno što pre rešiti. I pre pandemije italijanska privreda je u kontinuitetu zaostajala za industrijskim silama severa Evrope, sa dvostruko većom nezaposlenošću među mladima od proseka EU. Pandemija je produbila taj jaz, dok se istovremeno u ogromnoj meri urušila turistička industrija koja čini 13 odsto ukupne italijanske ekonomije.

Iako za sada nije bilo prigovora na personalna rešenja u vladi, Dragijevi izbori neće zadovoljiti sve. Njegov prvi posao će biti da izradi plan oporavka države, a prethodna vlada je delimično pala baš zbog prepirki kako sprovesti plan i koje projekte u njega uključiti.

Italija odavno ima loše rezultate u korišćenju fondova EU i s produktivnošću ulaganja u svoju ekonomiju, dok su projekti često propadali usled prevelike birokratije ili korupcionaških istraga. Pored plana oporavka, analitičari traže i naznake kako će Dragi krenuti u šire reforme hronično trome ekonomije zemlje. Neki analitičari ukazuju na mogućnost sprovođenja bolnih mera, koje bi obuhvatile i ukidanje državne pomoći kompanijama čija je sudbina zapečaćena koronavirusom.

Optimizam većine

Novom italijanskom premijeru se pripisuje spas od propasti zajedničke evropske valute, ali su italijanski problemi možda veći i zahtevniji za rešavanje. Dok je Dragi na poziciji predsednika ECB mogao da se osloni na moćnu silu kupovine obveznica, sada je prinuđen da obuzda rastrzan politički sistem u Italiji. Stručnjaci veruju da je njegov dolazak na čelo vlade test o tome da li tehnokrata može da izvede još jedno spasavanje, ali ovoga puta isključivo kao političar.

Ovo je ključan trenutak za Italiju koja godinama ekonomski posustaje, a koja je ne tako davno “koketirala sa idejom izlaska iz EU”, dok sada poverenje za spas daje uzornom pripadniku evropske ekonomske klase, napominje „Vašington post“. S obzirom na Dragijeve veze s najvišim nivoima finansija u SAD i bliskim odnosom sa Angelom Merkel, pojedini stručnjaci sugerišu da bi Italija, među onima koji odlučuju u EU, mogla da zauzme treće mesto iza Nemačke i Francuske.

Mada Dragi trenutno ima široku podršku, gotovo nezamislivu za italijanskog lidera, postoje razlozi za oprez. Novac iz EU predviđen za oporavak zemlje raspoređivaće se godinama i jedva će nadoknaditi samo jednu izgubljenu godinu turizma. Novi premijer će se suočiti i s potencijalno surovim odlukama - uključujući i onu da li da produži moratorijum na otpuštanja zaposlenih. Ako mu popularnost zbog preduzetih mera opadne, političari kažu da bi stranke levice ili krajnje desnice mogle brzo da se povuku iz njegove vlade.

Zvaničnici EU, s druge strane, kažu da se budućnost EU kao integrisanije fiskalne unije takođe oslanja na uspeh Dragija u upravljanju stotinama milijardi evra iz Brisela, piše „Njujork tajms“. Istovremeno, EU se nalazi “na ivici potencijalnog vakuuma u liderstvu”. Velika Britanija je napustila Uniju, Angela Merkel bi trebalo da se povuče sa svog položaja, dok francuskog predsednika Emanuela Makrona čekaju teški izbori.

Za strasne pristalice snažnije EU i italijanskog liderstva u njoj, Dragi je došao na čelo vlade u pravi čas. Merkel i Makron su prošle godine prevladali politička protivljenja i izdejstvovali odobrenje za spas i podsticaj privreda država članica od 750 milijardi evra.

Pristalice čvršće EU, koje sanjaju o deljenju dugova, smatraju taj fond ogromnim korakom jer su prvi put članice prikupile novac zajedničkom prodajom obveznica na tržištu i raspodelile novac kroz grantove, a ne zajmove, koji ne moraju da se vrate drugim zemljama u Uniji. To je, ukazuje „Njujork tajms“, označilo kritično odstupanje od pravila EU da se nacionalni dugovi drže pod kontrolom.

Međutim, zemlje severne Evrope, koje su se već opirale ideji da njihovi poreski obveznici nose teret juga opterećenog dugovima, zabrinute su da li će Rim efikasno potrošiti namenjen novac.

Povezane vesti - Kriva je neka životinja

Za razliku od pojedinačnih primera zemalja članice, procene o ekonomskoj budućnosti Evrope nisu zabrinjavajuće. Ekonomske aktivnosti u EU su tokom prošle godine pale za 6,3 odsto, ali prema poslednjoj prognozi Evropske komisije ekonomija EU će u 2021. godini zabeležiti rast od 3,7 odsto, dok će u 2022. on iznositi od 3,9 odsto. Optimistično zvuči i procena da će ekonomija dostići nivo od pre krize sa koronavirusom ranije nego što se predviđalo pre nekoliko meseci.

Najveći rast u 2021. godini, nešto više od pet procenata, prognozira se Španiji, Francuskoj i Hrvatskoj, a rast između četiri i pet procenata imaće Malta, Portugalija, Slovenija, Slovačka i Mađarska. Najmanji rast bruto domaćeg proizvoda u 2021. očekuje se u Holandiji - 1,8 odsto.

Komisija navodi da su ekonomske aktivnosti, posle snažnog rasta u trećem kvartalu 2020, ponovo usporile u četvrtom tromesečju zbog drugog talasa pandemije i mera zaključavanja i ograničenja. S obzirom na to da su te mere još na snazi, u prvom kvartalu 2021. u EU se očekuje pad ekonomskih aktivnosti. Evropska komisija očekuje da se rast ekonomija nastavi na proleće i leto, s napredovanjem vakcinacije i popuštanjem restrikcija.

Promena stava

Posledice pandemije u članicama EU nisu iste, pa ni brzina oporavka neće biti ista. Izvršni potpredsednik Evropske komisije za ekonomiju Valdis Dombrovskis kaže da nova prognoza daje realne nade u vreme neizvesnosti:

“Snažan evropski odgovor biće ključan za pitanja poput gubitka posla, oslabljenog korporativnog sektora i rastuće nejednakosti. Naš paket za oporavak će podržati ekonomski oporavak, uz vakcinaciju i verovatan rast globalne tražnje”.

Iako na samom vrhu problema, pandemija i siromaštvo nisu jedine teme koje brinu građane EU. Anketa koju je sproveo Evropski parlament pokazala je da se visoko među prioritetima nalazi borba protiv terorizma i organizovanog kriminala sa 35 odsto, a da 33 odsto ispitanika želi da im se omogući lakši pristup kvalitetnom obrazovanju.

Za zaštitu životne okoline i biodiverziteta kao glavni zadatak izjasnio se gotovo isti procenat građana kao u anketi iz 2019, njih 32 odsto, ali je tada ekologija sa sličnim procentom bila na vrhu liste prioriteta anketiranih. Prema tumačenju autora studije, takvo pomeranje prioriteta kod građana direktna je posledica pandemije.

Anketa je, međutim, pokazala i neka druga kretanja u javnom mnjenju, nezavisno od toga šta ljudi smatraju prioritetima, a to je u prvom redu da je u korona krizi porastao ugled same EU. Polovina učesnika ankete je navela da ima dosta dobro ili veoma dobro mišljenje o EU, što predstavlja porast od 10 procenata u odnosu na 2019. godinu. Svega 14 odsto anketiranih izrazilo je negativno mišljenje o Uniji.

Boljem imidžu u odlučujućoj meri je doprineo istorijski plan stimulusa “EU nove generacije”, pa se 72 odsto anketiranih donekle, ili u potpunosti, saglasilo sa ocenom da će to omogućiti zemljama EU da brže izleče svoje ekonomije od posledica pandemije.

Očekivanja građana posle okončanja pandemije ipak su tmurna, pošto većina veruje da će njihove nacionalne privreda biti u gorem stanju nego ranije. Većina anketiranih misli da će njihov životni standard za godinu dana biti isti kao danas.

Još jedna posledica pandemije je i način kako građani doživljavaju solidarnost u EU. Anketa je pokazala da je solidarnost za 41 odsto na vrhu spiska osnovnih vrednosti koje EU mora da štiti, u poređenju sa 33 odsto koji su takvo mišljenje izneli godinu ranije.

Istraživanje je pokazalo da je 71 odsto anketiranih popuno ili u većoj meri sklono EU, ali je istovremeno gotovo polovina, 44 odsto, izrazila nezadovoljstvo načinom kako je projekat Unije do sada realizovan i ocenila da su potrebne reforme.

Predsednik EP David Sasoli izjavio je da je poruka ankete jasna, a to je da građani podržavaju EU i veruju da je ona pravo okruženje u kojem treba tražiti rešenje za krizu sa pandemijom:

“Ali, jasno je i da građani žele da vide da se sprovode reforme EU i zato je potrebno da što pre otvorimo konferenciju o budućnosti Evrope.”

Pripreme za konferenciju kasne pošto tri glavne institucije EU još treba da se dogovore o ličnosti predsedavajućeg i o tome koliko će trajati taj proces zamišljen kao višegodišnja rasprava institucija EU, građana, civilnog društva i drugih faktora o pravcu kretanja i reformama EU.

Ako sadašnji predsedavajući EU Portugal ne uspe da izdejstvuje dogovor do kraja februara, taj će zadatak verovatno pasti na sledećeg predsedavajućeg, što bi značilo dodatno odlaganje u sazivanju konferencije.

Kao glavni uzrok podela između EU i vlada zemalja članica, 47 odsto građana je navelo migrantsku krizu. Za njom, kao teme neslaganje nacionalnih vlada i Brisela, slede zaštita životne okoline, poljoprivreda i ribarstvo, te javno zdravstvo.

U anketi je 22 odsto ispitanih reklo da su skeptični prema EU, ali da bi mogli da promene mišljenje ako se sprovedu radikalne reforme, dok je svega pet odsto reklo da se načelno protivi ideji EU.

Prema rezultatima ispitivanja, u Rumuniji, Slovačkoj, Austriji i Italiji manje od polovine građana ocenilo je da je članstvo njihove zemlje u EU pozitivna stvar. Posebno zabrinjava rezultat u Italiji, gde je svega 39 odsto anketiranih reklo da je članstvo u EU dobra stvar, iako su u toj zemlji i tradicionalno evroskeptične partije nedavno usvojile proevropski stav.