U strahu od siromaštva

U strahu od siromaštva

Mario Dragi; Foto: EPA/MICHAEL KAPPELER


Politički prioritet čitavog sveta postala je borba protiv pandemije korone. Iako je u postojećim okolnostima nezahvalno razmišljati o vremenu kada će virus postati pitanje prošlosti, ukoliko do tako nečega uopšte dođe, građani Evropske unije uveliko se fokusiraju i na druge nevolje koje ih tište.

Poslednje istraživanje javnog mnjenja sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta pokazalo je da su smanjenje siromaštva i sve većih društvenih nejednakosti za najveći broj građana ponovo na samom vrhu problema. Nešto manje od polovine učesnika ankete, odnosno 45 odsto građana evropske zajednice izjavilo je da su to osnove na kojima se mora graditi stabilnija i pravednija Evropa. Taj procenat je za čak 17 odsto viši nego u istraživanju od pre godinu dana. Na neposredan način ovakvi stavovi odražavaju uticaj koji je pandemija koronavirusa imala na javno mnjenje u EU.

I Svetska banka je prethodno u više navrata ocenila da će pandemija direktno uticati na porast siromaštva u svetu i da bi tokom pređašnje i 2021. godine, zbog usporavanja privrede i ograničenja mobilnosti zaposlenih, između 88 i 115 miliona ljudi širom sveta moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo.

 Super Mario za spas

U svetlu bojazni od mogućeg naleta siromašenja velikog broja građana, moguće je posmatrati i prošlonedeljno postavljenje Marija Dragija na dužnost novog italijanskog premijera. Mario Dragi je bivši guverner Evropske centralne banke, a od njega se neskriveno očekuje da sa svojom vladom izvuče Italiju iz političke i ekonomske krize uzrokovane pandemijom. Predsednik Italije Serđo Matarela dao je Dragiju mandat da formira vladu nakon što je propao pokušaj da na čelu izvršne vlasti ostane odlazeći premijer Đuzepe Konte.

Povezane vestiKriva je neka životinja

Portparol predsedničke palate objavio je da je Dragi prihvatio dužnost 3. februara pošto je Konte bio primoran da 26. januara podnese ostavku posle raspada njegove koalicione vlade. U novoj vladi koja se ocenjuje kao tehnokratska, biće 23 člana, među kojima osam žena.

Mario Dragi dolazi na čelo italijanske vlade ne samo sa zadatkom da vodi oporavak posustale zemlje iz recesije, već bi njegovi budući potezi u nezgrapnoj i ideološki raznovrsnoj političkoj koaliciji mogli da imaju širi značaj za budućnost Evropske unije i njenog čvršćeg integrisanja.

Jedan od najcenjenijih evropskih zvaničnika, kako ga opisuju, postao je 30. italijanski premijer uz podršku skoro svih većih partija.

Od 25 članova kabineta, 15 je iz partija koje će podržati koaliciju u parlamentu, dok 10 nisu iz sveta politike. Najzastupljenija stranka je nekadašnji ljuti politički protivnik Pokret pet zvezdica sa četiri ministra, dok se desničarska stranka Forca Italija Silivija Berluskonija vraća u vladu prvi put od 2012. godine sa tri ministra. Toliko će imati i Demokratska partija levog centra i desničarska Liga Matea Salvinija.

Liga i Pokret pet zvezdica, koji su ranije bili neprijateljski raspoloženi prema EU i jedinstvenoj valuti, obećali su podršku čoveku na koga se ranije gledalo kao na stub evropskog establišmenta. Time će, kako ukazuje „Fajnenšel tajms“, bivše antiestablišmentske stranke postati deo koalicije sa svojim nekada zakletim suparnikom Forca Italija.

Prioritet je vakcina

Dragi, koji je bio predsednik Evropske centralne banke od 2011. do 2019. godine, zaslužan je za spas evrozone pošto je 2012. najavio da je spreman da učini “sve što je neophodno” da se sačuva jedinstvena valuta tokom dužničke krize koja je potresala EU.

Foto: EPA/MICHAEL KAPPELER

Foto: EPA/MICHAEL KAPPELER

Politički komentatori i finansijska tržišta, kako ukazuju posmatrači, veruju da će čovek s nadimkom Super Mario moći to da učini i za Italiju koja je teško pogođena posledicama koronavirusa i koja je zapala u političku krizu posle pada premijera Kontea.

Dragijeva administracija ima rok da do aprila Briselu predstavi planove kako će potrošiti 200 milijardi evra, što je ubedljivo najveći iznos koji je dobila neka članica Evropske unije. Britanski „Tajms“ ističe da je od 27 članica EU, Italija prva i ujedno najteže pogođena pandemijom koronavirusa sa više od 93.000 smrtnih slučajeva, dok se njena privreda tokom prošle godine smanjila za 8,9 odsto, što je najviše u EU.

Nade koje Italijani polažu u Marija Dragija teško da mogu biti veće, ali će bivši guverner Evropske centralne banke imati problema da ih ispuni. Novi premijer ima jednu od najvećih podrški koju su uživale vlade u italijanskoj posleratnoj istoriji, ogroman međunarodni ugled i, prema istraživanju objavljenom uoči njegovog postavljenja, nivo odobravanja među Italijanima od čak 71 odsto. Ali, od njega se ne očekuje samo da na idealan način upotrebi evropsku finansijsku pomoć, već da osigura i odlučnu kampanju vakcinisanja stanovništva protiv koronavirusa.

Međutim, Evropa se, generalno posmatrano, nije dobro snašla u dosadašnjem odobravanju i nabavljanju vakcina, pa je iluzorno očekivati da bi to Dragi preko noći mogao da reši za svoju zemlju.

Posle više kritika, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je prinuđena da prizna propuste Brisela u uvođenju vakcina protiv Covida-19. Ona je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta odgovarala na pitanja o presporoj imunizaciji građana. Druga tema se odnosila na prvu, naknadno povučenu odluku Brisela, o uspostavljanju tvrde granice između Irske i Severne Irske za izvoz vakcina, što su osudili i London i Dablin. Ipak, čelnica EK je posle “lekcija koje smo naučili”, kako je rekla, navela da bi do kraja leta trebalo da bude vakcinisano 70 odsto odraslih stanovnika u 27 članica Unije.

“Činjenica je da do danas nismo postigli što smo želeli u borbi protiv virusa”, rekla je Fon der Lajen u obraćanju evroparlamentarcima, priznajući da se kasnilo sa odobrenjima. “Bili smo preoptimistični, potcenili smo teškoće u masovnoj proizvodnji. Možda smo bili suviše sigurni, verujući da će porudžbine biti isporučene na vreme”.

Povezane vestiBiraj kako general naređuje

Ona je priznala i greške zbog prvobitne odluke o zabrani izvoza vakcina, što je ubrzo ispravljeno i rekla da “duboko žali” zbog toga.

Evropska unija će, kako je najavila predsednica EK, pokrenuti novu mrežu kliničkih ispitivanja kako bi regulatorna tela dobijala više podataka, a EK će ustanoviti radnu grupu s ciljem da se ojača proizvodnja vakcina.

Izazovi za Italiju, karakteristični za zemlje južne Evrope, predstavljaju kombinaciju dugotrajnih problema i onih koje je potrebno što pre rešiti. I pre pandemije italijanska privreda je u kontinuitetu zaostajala za industrijskim silama severa Evrope, sa dvostruko većom nezaposlenošću među mladima od proseka EU. Pandemija je produbila taj jaz, dok se istovremeno u ogromnoj meri urušila turistička industrija koja čini 13 odsto ukupne italijanske ekonomije.

Iako za sada nije bilo prigovora na personalna rešenja u vladi, Dragijevi izbori neće zadovoljiti sve. Njegov prvi posao će biti da izradi plan oporavka države, a prethodna vlada je delimično pala baš zbog prepirki kako sprovesti plan i koje projekte u njega uključiti.

Italija odavno ima loše rezultate u korišćenju fondova EU i s produktivnošću ulaganja u svoju ekonomiju, dok su projekti često propadali usled prevelike birokratije ili korupcionaških istraga. Pored plana oporavka, analitičari traže i naznake kako će Dragi krenuti u šire reforme hronično trome ekonomije zemlje. Neki analitičari ukazuju na mogućnost sprovođenja bolnih mera, koje bi obuhvatile i ukidanje državne pomoći kompanijama čija je sudbina zapečaćena koronavirusom.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar