Slovaci odlučuju o budućem kursu zemlje

Fico je u kampanji obećao da će, ako njegova partija pobedi, Slovačka prestati da šalje vojnu pomoć Ukrajini.  

Izbori u Slovačkoj smatraju se važnom proverom jedinstva unutar NATO i Evropske unije, jer bi pobeda levičarskog Smera mogla da okrene zemlju od Kijeva i približi je Moskvi.

Stranke će se boriti za ukupno 150 mandata u slovačkom parlamentu.

Partija Progresivna Slovačka relativno je nova, osnovana je 2017. godine i vodi je Mihal Simecka, bvši potpredsednik Evropskog parlamenta.

Predsednica Slovačke Zuzana Čaputova bila je potpredsednica Progresivne Slovačke dok se nije kandidovala za šeficu države.

Progesivna Slovačka je prema anketama dugo bila iza Ficovog Smera, ali je njena popularnost prema najnovijim istraživanjima naglo porasla i ona je sada rame uz rame sa strankom bivšeg premijera.

Fico (59) se protivi sankcijama Rusiji, dovodi u pitanje snagu Ukrajine da pobedi Rusiju i želi da spreči članstvo te zemlje u NATO.

Njegov je predlog da umesto vojne pomoći Kijevu, EU i NATO iskoriste svoj uticaj da nateraju Rusiju i Ukrajinu da sklope kompromisni mir.

Poznat je, prema navodima agencije, po ispadima protiv novinara i netrpeljivosti prema LGBT populaciji.

Agencija AP ocenjuje da bi pod negovom vlašću Slovačka mogla da okrene autoritarnoj politici kakvu vode premijer susedne Mađarske Viktor Orban, a u nešto manjoj meri i vladajuća poljska denisčarska partija Prava i pravde.

Za razliku od Smera, Progresivna Slovačka vidi budućnost zemlje čvrsto usidrenu u EU i NATO.

Popularna među mladim ljudima, ona je 2019. pobedila na izborima za Evropski parlament osvojiši 20 odsto glasova, ali nije uspela da osvoji mesto u nacionalnom parlamentu.

I na sadašnjim izborima malo je verovatno da će neka stranka osvojiti apsolutnu većinu i za vlast će biti neophodno sklapanje koalicije.

Fico očekuje takvu koaliciju sa partijom Glas, koja bi mogla da završi kao treća i koju vodi njegov bivši partijski kolega Peter Pelegrini.

Izglede da osvoji četvrto mesto prema anketama ima krajnje desna partija Republika, koju vode bivši članovi otvoreno neonacističke partije Naša Slovačka, koja se protivi i članstvu u EU i NATO.

Na prošlim izborima u Slovačkoj, 2020. godine, pobedio je populistički, konzervativni pokret Obični ljudi, čiji je lider Igor Matovič postigao dogovor o vladajućoj koaliciji sa strankama centra i desnice Sloboda i solidarnost, Mi smo porodica i Za narod.     

Ta koalicija se, međutim raspala u decembru 2022. nakon što je parlament vladi izglasano nepoverenje. Razlog krize bile su brojne nesuglasice među koalicionim parterima, od toga kako da država odgovori na pandemiju korona virusa, pa do odnosa prema rastućoj inflaciji.

Ta koalicija snažno je podržavala Ukrajinu, snabdevala je vojnom pomoći i otvorila zajedničku granicu za brojne ukrajinske izbeglice.  

Slovačku trenutno vodi prelazna, tehnička vlada na čijem je čelu bankar Ludovit Odor.