Većina izbeglica i dalje godinama živi u prinudnom egzilu i siromaštvu

Spas od nasilja i progona je 2025. godine u nekoj stranoj zemlji moralo da potraži 5,4 miliona ljudi. Izveštaj UN pokazuje, međutim, da se istovremeno ubrzao i povratak izbeglica, pa se prošle godine u svoja mesta ili zemlje porekla vratilo ukupno 14,7 miliona ljudi.

Od tog broja, kako se navodi, 4,4 miliona su izbeglice koje su se vratile iz neke strane zemlje, a 10,3 miliona interno raseljene osobe. To je drugi po visini najveći broj povrataka od kako je o tome počela da se vodi statistika, pre 60 godina.

UNHCR ukazuje da je veliki deo izbeglica morao da se vrati pod pritiskom, i to u zemlje ili regione u kojima vladaju nesigurnost i neizvesnost. Najveći broj povrataka bio je u Avganistan, Sudan i Siriju.

Podaci UNHCR pokazuju da je prošle godine u svetu ukupan broj ljudi sa statusom izbeglica opao za tri odsto na 41,6 miliona. 

Na smanjenje broja je, iako daleko manje od povratka, uticala i naturalizacija, jer je 2025. godine gotovo 46.000 ljudi bez državljanstva steklo državljanstvo u nekoj od 24 zemlje širom sveta.

Visoki komesar za izbeglice, Iračanin Barham Salih, istakao je da 70 odsto izbeglica godinama ostaje zarobljeno u egzilu, i to mnogi ispod granice siromaštva. Salih je pozvao međunarodnu zajednicu da podrži novu inicijativu čiji je cilj da milione ljudi izbavi iz dugogodišnje zamke egzila i od zavisnosti od humanitarne pomoći.

Inicijativa se, prema njegovim rečima, odnosi pre svega na zemlje sa niskim i srednjim dohotkom, koje su pružile utočište najvećem broju izbeglica, a cilj je da se prošire mogućnosti povratka izbeglica, njihove relokacije i dodele humanitarnih viza, uz istovremenu tranziciju sa tradicionalnih oblika humanitarne pomoći na samoodrživost.

Inicijativa poziva vlade, humanitarne i razvojne organizacije, privatni sektor i civilno društvo da pojačaju napore usmerene na osnaživanje izbeglica, uz istovremeno poštovanje prava izbeglica na azil i zaštitu, što je ove godine utoliko značajnije jer se obeležava 75. godina od usvajanja Konvencije o statusu izbeglica. 

Sakih je naglasio da kada je reč o povratku izbeglica, primarno rešenje mora da bude dobrovoljni povratak, ali i da bi rešavanje jednog broja konflikata u svetu omogućilo milionima izbeglica da se bezbedno i sa dostojanstvom vrate u svoju zemlju. 

Deo inicijative je, kako je rekao, i integracija izbeglica u nacionalne sisteme obrazovanja, zdravstvene zaštite, finansijske tokove i uključivanje u tržišta rada. 

"Azil i zaštita spasavaju živote, i o tome nema rasprave, ali ne možemo da prihvatimo budućnost u kojoj će milioni ljudi biti godinama zarobljeni bez realne perspektive da će ikada ponovo izgraditi svoj život", rekao je Salih.