Već više od 20 godina jasno je da HDZ nema podršku građana Zagreba na lokalnim izborima. Od 2000. godine gradom je, praktično, upravljao nedavno preminuli Milan Bandić, najpre kao kadar SDP-a, da bi potom formirao svoju stranku. „Pauzirao“ je samo od 2002. do 2005. kada ga je menjala njegova dotadašnja zamenica Vlasta Pavić.
Nedeljni prvi krug izbora za gradonačelnika glavnog grada Hrvatske mogao bi da označi početak ere u kojoj će Zagrebom upravljati osoba koja ne dolazi ni iz jedne od dve velike stranke niti istovremeno uživa podršku neke od njih.
Jer ubedljivo najviše glasova dobio je kandidat zeleno-leve koalicije Možemo!, dugogodišnji ekološki aktivista Tomislav Tomašević. Sa 45,08 odsto glasova gotovo da je pobedio u prvom krugu. Ovako, za dve nedelje odmeriće snage sa kandidatom desničarskog Domovinskog pokreta Miroslavom Škorom, koji je osvojio gotovo četiri puta manje glasova u prvom krugu.
Rekao bi neko da ni Bandić, makar u poslednjem mandatu, nije predstavljao SDP, jer je 2015. godine, nakon izbacivanja iz SDP-a, formirao sopstvenu Stranku rada i solidarnosti. Diskutabilno bi, međutim, bilo tvrditi da istovremeno nije imao podršku HDZ-a.
Jer u HDZ-u su jako dobro znali da ne mogu računati na podršku Zagrepčana te da, kao ni SDP, nemaju čoveka za izbor gradonačelnika. Zato su Bandića podržavali iz pozicije neformalnog koalicionog partnera.
A protiv njega na izborima kandidovali su trećeligaše. Sanader je 2009. godine „u vatru“ bacio malo poznatog Jasena Mesića sa zadatkom da glumi žestoku opoziciju Bandiću, ali i da izgori u prvom izbornom krugu. Mesić je, međutim, očigledno previše dobro glumio, pa je završio čak na trećem mestu.
Četiri godine kasnije za Bandićevog „protivkandidata“ izabrali su još većeg anonimusa Margaretu Mađerić. Ona je opravdala očekivanja osvojivši svega 5,4 odsto glasova.
Pitanje je, naravno, šta bi bilo da krajem februara Bandić nije umro od srčanog udara. Činjenica je, međutim, to što dolazak novog čoveka u liku dugogodišnjeg ekološkog aktiviste Tomaševića pruža mogućnost da se prekinu i veze gradskog vrha sa nekim kontroverznim biznismenima koji su, praktično, upravljali Bandićem. A preko njega i Zagrebom.
Tu se pre svega misli na braću Zdravka i Petra Pripuza čiji je Bandić, kako to tvrdi još jedan tajkun Miroslav Kutle, bio potrčko i vazal.
„Bandić je bio projekt braće Pripuz. Prvo su ga naoko bezazleno uvukli u nekoliko aktivnosti. Pa kada bi nešto zaškripalo, onda bi se koristila sila. Bandić se iz njihovog zagrljaja nije mogao otrgnuti. Kada su u pitanju lukrativni projekti, on nije ni o čemu samostalno odlučivao. Nijedan ključni projekt prenamene zemljišta u Zagrebu nije proveden a da to nije odgovaralo interesima Pripuzove organizacije. Nameštao im je značajne građevinske projekte, a odlučivali su i o svim ostalim bitnim gradskim projektima. Tek marginalni, finansijski neinteresantni projekti pušteni su u redovnu proceduru odlučivanja“, rekao je Kutle za „Nacional“.
A upravo je oslobađanje grada od „korupcijske hobotnice“ Tomašević označio kao svoj prvi cilj. Jedan od fokusa Tomaševićeve liste Možemo! je i na upravljanju otpadom i vodama. To je naročito značajno ako se ima u vidu da se već spomenuti Petar Popuz uglavnom bavi upravljanjem otpadom. A taj posao mu je u prethodnih petnaestak godina, prema pisanju hrvatskih medija, doneo dividende od oko sto miliona evra!
