Zahlađenje na Aljasci

Džo Bajden je najzad održao svoju prvu konferenciju za novinare, posle dvomesečnih spekulacija o njegovom mentalnom i fizičkom zdravlju i neveselog prizora spoticanja na stepenicama predsedničkog aviona. Podsetimo se, svoj mandat započeo je sa 78 godina, kao najstariji predsednik SAD.

Na ovom susretu sa probranim predstavnicima „sedme sile“ Bajden je pokazao da je u fizičkoj i umnoj snazi primerenoj svom životnom dobu: odgovarao je precizno, naglas razmišljao i u svakom slučaju potvrdio da su se, posle četiri godine Trampovih gotovo svakodnevnih gafova, u Belu kuću vratila stara dosadna vremena.

To međutim ne znači da u američkoj unutrašnjoj i spoljnoj politici nema uzbuđenja. Na ovoj konferenciji kao primarna spoljna preokupacija opet je pomenuta Kina koja se od početka ovog veka, kada Amerika gubi status lidera unipolarnog sveta, nameće kao njen primarni izazivač.

Povezane vesti - U SAD prvu dozu vakcine primilo više od sto miliona ljudi

Da su odnosi SAD i Kine dospeli u središte pomaljajućeg multipolarnog poretka, još bolje se videlo pre dve nedelje, kada su se u Enkoridžu, na Aljasci, sučelile glavne diplomate dve velesile: državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sa američke, a direktor (partijske) Centralne komisije za spoljne poslove Jang Điječi i (još od 2013) šef diplomatije Vang Ji, sa kineske.

Bio je to diplomatski okršaj pred kamerama. Prvi udarac zadali su Amerikanci, optužujući Kinu za manjak demokratije i kršenje ljudskih prava ujgurske manjine, za sajber napade protiv američkih kompanija i institucija i za poremećaje koje unosi u „na pravilima zasnovan svetski sistem“.

Povezane vesti - Kako je Kovid pobedio Zapad

Podjednako oštro je uzvratio Jang, podsetivši sagovornika da „mnogo ljudi u Sjedinjenim Državama nema poverenja u demokratiju Sjedinjenih Država“, jasno aludirajući na političku krizu koju je donelo Trampovo nepriznavanje rezultata predsedničkih izbora. Podsetio je i na američku diskriminaciju manjina, što je takođe kršenje ljudskih prava.

U Enkoridžu nije bilo pobednika, ali je bez sumnje potvrđeno da se razbuktava novi hladni rat, kao i da se pobednik prethodnog ovoga puta suočava sa drugačijim i po svemu ozbiljnijim protivnikom.

Videlo se da Amerika i Kina ulaze u novu fazu rivalstva koje može lako da skrene u neprijateljstvo, ali i da obe strane ostaju „prineprijatelji“ koji surađuju tamo gde mogu, a sukobljavaju se tamo gde zbog strateških interesa moraju.

Posle zahlađenja na Aljasci, problem za ostatak sveta je što ne može da bude samo posmatrač jer, kako veli stara azijska mudrost, „u borbi slonova strada trava“.